О писмености до XVIII века могу се исказати само претпоставке јер познато је да су цркве и манастири била места где се учило писати и читати. Ту је писменост била усмерена углавном на преписивачку делатност. Постојало је интересовање за читање и писање јер без тога не би се могло говорити о некој култури али су то појединачни примери из разлога личног образовања или жеље да се уђе у свештенички или трговачки ред. 

Мало података постоји да су у манастирима постојале школе. Повезаност цркве и школе је битна чињеница у трагању за најстаријим школама качерског краја. И први српски архиепископ Свети Сава је оставио аманет генерацијама да се школе и болнице подижу уз цркве и манастире.

Најскривенији у шумовитој Шумадији био је Рудник до кога није било добрих путева. До њега се до половине XIX века долазило пешице или коњем. Тако је било у већем делу Србије. Вук Караџић је записао да у таквој беспутној Србији не беше ни у сто села једна школа, те су они који су желели да буду попови, учили по манастирима код калуђера или по селима код попова.

Воденица у Драгољу где је била школа
Воденица у Драгољу где је била школа

Први документ о школи у Качеру чије је средиште у Белановици налазимо код историчара, политичара и државника Живана Живановића, иначе из  Качера у његовом делу „Политичка историја Србије у другој половини XIX века“ где пише :

Отац  Маринко, син Живана Стојановића у оба устанка у Качеру знана човека, као дечак, у 1827. године, отпочео се учити првој писмености у једној воденици (капетана ПеришеРакића) на реци Качеру, код учитеља, како изгледа, отмена и врло просвећена, бегунца, Србина из Аустрије“.

У селу Драгољ, по запису из 1839 године,  радила је школа у воденици качерског војводе Арсенија Ломе, касније његовог зета Перише по којој је добила име „Перишина воденица“Учитељи из те школе били су из Срема о чему постоје писани записи њихових имена као и имена ученика.

Школа је због честих најезда Турака, радила повремено, а рад је прекинула  у време пропасти Првог српског устанка 1812/1913. године.

Вук Караџић, пишући о просветним и културним приликама и Србији пре Првог српског устанка, каже да ни у сто села нијебило више од једне школе.

У току Другог српског устанка 1815. године обновљен је рад ове школе. Остаци школе били су видљиви до почетка ослободилачких ратова 1912-1918. године када се губи сваки траг.

Постоји документ да је у Првом српском устанку, или одмах по њему, отворена, макар привремено, школа где се може стећи најосновнија писменост. На ово наводи  „Свидетељство  ( петиција) “ из јануара 1846. године коју је потписао Марко Мирић из Калањеваца после Другог, Милошевог, устанка.

 Живописац белановачке цркве је записао “да су кроз векове у ропству и слободи, црква и школа биле две рођене сестре”  Ово свето правило важило је и за свештенике при цркви брвнари у Шутцима.

 Милан Т.Ракић у својо књизи “Качер“ помиње постојање школе у Шутцима још пре 1827 године и учитеља Јована Марковића. Касније је школа направљена код општине и у њој су били учитељи: Воја Милорадовић, Милија Петровић, Црнчевић, Милан Миљковић са једанаесторо деце, Светислав Дугалић и Велимир Адамовић.

Школу су похађали ђаци из три општине: драгољске, шутачке и калањевачке а овим општинама припадала су села: Драгољ, Трудељ, Босута, Шутци, Калањевци и Живковци. Ту су били и ђаци из Козеља и Пољаница.

После двадесет година рада, 1869. године, у старој шутачкој школи, шутачка општина је саградила нову у засеоку Белановица, удаљеној сат хода од центра Калањеваца, испод цркве, поред старог јасена под брдом Глоговица а у близини две механе и неколико кућа и дућана. Направљена је од дрвета и прућа облепљена блатом и са кровом од шиндре те се звала Школа  плетара „.

Место где је била "школа плетара"
Место где је била „школа плетара“

Радила је при шутачкој цркви брвнари која је постојала од 1789.године. Сазидана је испод цркве брвнаре, испреплетана од прућа и облепљена блатом са кровом од шиндре. Саграђена поред великог јасена и чесме на платоу. Не зна се тачно време њеног подизања али се претпоставља да је то било време одмах по завршетку Другог српског устанка за време вледавине  Милоша Обреновића. Нема записа и о времену њеног престанка са радом.

Из цркве брвнаре остале су књиге штампане у Русији  на старословенском језику ( Пентикостар из 1795. године ) и реликвији који се чувају у белановачкој цркви, а служили су за верске обреде али и за потребе описмењавања

  Према историчару др Марији Исаиловић, од 1815. године постоје писани документи  са именима учитеља и ђака из тог времена, па се та година може узети за почетак развоја прве школе на овом подручју. Први учитељи били су:

Петар Матић из Страгара 1818.године
Поп Марко из Пољаница  1818,
Поп Синиша из Берисаве,1818
Алекса Поповић из  Шутаца,1819
Димитрије Ђукнић из Калањеваца,

Подаци о учитељима –свештеницима постоје у рукописним свескама  који су о себи оставили записе. Као што су записи попа Марка из Пољаница од 1818. године. Неки од тадашњих ученика били су Миленко Ђерић из Живковаца, Тома Милићевић из Липља, Гаврило Јаћимовић из Драгоља.

Вук Караџић је писао како су се ђаци школовали. Онај ко је желео да буде писмен школу је учио по манастирима, црквама и приватним школама које су попови држали по селима код виђенијих људи и старешина. У тим школама ђаци су радили по манастирским имањима

” па који су мањи , они су лети чували стоку, садили и плевили лук, ишли уз плуг, купили сијено, шљиве итд, а већи су ишли са калуђерима по писанији; азими, пошто би сви ујутру донијели дрва и потом већ напојили калуђерске коње, а мањи очистили собе, сакупили би се у какву собу, те би им какав калуђер или ђакон показивао да уче читати или би свако учио код свог духовника.

Није било буквара па су ђаци учили читати из рукописа који су свештеници писали посебно за сваког ученика. Кад  ђак научи бекавицу ( срицање) онда узме словенски часловац те кад изучи и прочита неколико пута онда узима псалтир. По ишчитавању псалтира ђак се сматрао писменим те зависно од година старости могао је да буде калуђер или поп у цркви. Учитеља је било тешко наћи. Ко је умео читати и писати, могао је бити учитељ. Било их је тек писмених, полуобразованих, мало образованих. Школу је претстављао учитељ. Кад он оде – школа се гаси. Ученици су били различите старости; од осмогодишњака до стасалог за рат. Трошак у школама за плате учитеља и рада школе сносиле општине а за велике државне школе сам народ.

Свештеници нису били искључиво и учитељи у белановачкој, односно калањевачкој школи. Јован Марковић је био учитељ још 1827. године а није био свештеник. Од тога ниси могли да живе, па су се бавили другим пословима. Учитељи који су учили ђаке нису имали плату већ су живели од онога што им ученици једном седмично донесу. Углавном су то били поклони и дарови те су поред учитељског позива морали су да се баве још и другим пословима, терзијским занатом ( шивење ношње од финог материјала) јер су приходи од школе и цркве били недовољни за живот и издржавање породице.

Ковиљка Летић у “ Основне школе у Рудничком крају 1804-1914„, наводи да је у рудничком округу било и приватних школа. Тако је у Драгољу радило привремено училиште до Ускрса 1846. године када је сасвим престало са радом. Ово училиште похађало је десеторо дечице. Даље Летићка пише о отвореној школи у Шутцима у првој половини XIX века. Број ученика је био веома мали јер су се школовала деца имућнијих Качераца. Школа плетара, пошто је била у склопу цркве, радила је по потреби, односно у континуитету од неколико година са мањим прекидима.

Почела је са радом  1848/49. године у коју је уписано 25 ученика. Учитељ ове школе Јаков Милошевић наредне школске године учио је у првом течају 18 а у другом три ученика. Већ 1854. године учитељ Светозар Жарковић имао је 56,

Од 1851. године, шутачка школа  се спомиње у званичним документима као државна установа и бележе се сви учитељи и број ђака.

Један од записа из старе школе
Један од записа из старе школе

И ако је била мала она је оставила дубоки траг у душама њених ђака, који су са великим усхићењем у своје књиге уписали:

” псалтир-славна књига, проба перце те написа словце

Ову књигу је цркви даривао бивши ђак Тома Милићевић који је касније и сам био свештеник белановачке цркве.

О старој школи плетари, сведочанства су оставили и ђаци који су у својим уџбеницима- псалтирима уписивали:

Псалтир
из 1829. године штампан у Будиму. Власник написа: “овај псалтир мене ђака Томе Милићевића из Липља, нахије Рудничке, узет прво у име Бога, у овом ниже потписатом дану при учитељу Алији Првуловићу, 18 маја 1832 године у школи

Часловац
из 1852. године штампан у Београду. Власник записа: “ Ова књига ученика Гаврила Аћимовића 2. разреда. Учио код господина Димитрија Ђукнића учитеља шутачког писао Гаврило Аћимовић 31 марта 1858 године

Псалтир
из 1857. године штампан у Београду а власник записа:” ова књига МиленкаЂерића ученика 3. разреда.Учио код господина Димитрија Ђукнића учитеља шутачког из села Калањеваца. Писо Миленко Ђерић из села Живковаца. Славна књига псалтир”

Месецослов
из XVIII века вредан је спомена ради иконице Свете Богородице са Христом. Ова иконица утиснута је дрвеним клишеом који је вероватно направљен у тој школи..

Учитељи шутачке школе били су:

  • Јаков Милошевић 1848 – 1849
  • Јаков Милошевић 1852 – 1853
  • Светозар Жарковић 1854 – 1856
  • Димитрије Ђукнић, свештеник 1857 – 1864
  • Саватије Поповић 1865 – 1868
  • Михаило Петровић 1869 – 1870
  • Владимир Пантелић 1871
  • Јосиф Марковић 1872 – 1875
  • Јеврем Петровић 1876
  • Светозар Т. Ненадовић 1877 – 1879
  • Арсеније Радовановић 1879 – 1880
  • Алекса Радојевић 1881
  • Витомир Николић 1881 – 1885
  • Живко Радаковић 1884
  • Лазар Благојевић 1885 – 1886
  • Андрија Дрњаковић 1887 – 1888
  • Милева Ћирић 1887 – 1888
  • Милутин Стојановић 1889 – 1890
  • Никола Милосављевић 1895 – 1896
  • Владимир Вемић 1897
  • Ана Симић 1898
  • Радојко Илић 1899- 1905
  • Милица Недић 1901- 1905
  • Никола С. Сретеновић 1903 – 1905
  • Владимир С. Вемић 1903 – 1905


Ковиљка Летић
о Шутачкој школи, даље пише:

“ После двадесетогодишњег рада у стариј школској згради шутачка општина је саградила нову у засеоку Белановици, удаљеној један сат од Калањеваца. Близу школе била је црква, две механе и неколико кућа и дућана.

Шутачку школу су похађали ђаци из три општине: драгољске, шутачке и калањевачке. Овим општонама припадала су села: Драгољ, Трудељ, Босута, Шутци, Калањевци и Живковци. Били су ту и ђаци из села Козељ и Пољанице. Највише их је долазило из Калањеваца 18, Шутаца 8, Босуте 7, Живковаца 4, Козеља 2 и Пољаница 1.

Учитељ ове школе Михаило Петровић, родом из Панчева( изучио шест разреда гимназије и две године филозофије на немачком у Панчеву ) био је склон пићу и у пијанству тукао ђаке, због чега неколико пута беше опомињан од министра просвете. Пошто опомена ништа није помогла, овај учитељ, и ако одличних способности, после годину и по дана, отпуштен је из учитељске службе.

Његов презимењак Јеврем из Трудеља ( завршио шест разреда гимназије уБеограду) учитељовао је само годину дана, потом отишао у српско – турски рат и погинуо код Алексинца( 1876 ). Укупно учитељовао 14 и по година. Његова жена остварила је пензију само 36 талира годишње и није имала никакве друге приходе.

Новопостављени учитељ Светозар Т. Ненадовић  затекао је школу (школске 1877/78) неокречену и запуштену. Походило је само осм ученика. Овоме беше крив старалац школе Милутин Михаиловић, дућанџија, који се у опште није бринуо о школи, него му је било стало само до његовог дућана. Уместо да овог стараоца школе смене и доведу заузимљијег за школу, председник општине и кметови подржаваху га, а учитеља Ненадовића опањкаше код изасланика министрства просвете, те му је овај на годишњем испиту дао слабу оцену, због чега је убрзо премештен из Шутаца.

Пошто се осамдесетих година у шутачкој школи повећао број ђака, новопостављени учитељ Витомир Николић није могао сам да учи преко 80 ђака. Због тога ће председник драгољске општине предложити министру просвете да се за другог учитеља поврати пређашњи Светомир Т. Ненадовић. Према њему је било личне омразе од стране кметова, који су лагали код изасланика, да је учитељ добио лошу оцену. Ненадовића министар није вратио него је из Враћевшнице довео Арсенија Радовановића, богослова. Доласком још једног учитеља ( 1880 ) у шутачкој школи су отворена сва четири разреда и број ђака се повећао “

Шутачки учитељ Павле Димитријевић замерио је предеднику шутачке општине што са њим и осталим општинским људима није докончио и пијанчио у кафани, што он сиротник не могаше јер осим учитељске плате других прихода није имао.

Кад су двојица обесних момака дућанџија напали учитеља, он је у одбрани једног од њих ударио, што је био повод тим поквареним људима из општинске власти да га свежу и спроведу у начелство рудничког округа у Горњем Милановцу. Сазнавши о овом министар просвете није дозволио и то понижење да учитељ буде саслушаван него га премести у једну од школа београдског округа.

Новопостављени учитељ Витомир Николић учио је сва четири разреда у једној учионици. Наредне године постављен је још један учитељ – Светозар Савић који је учио прваке и другаке. Овај учитељ је боловао од инфилтрата левог плућног крила због чега је молио министра просвете за премештај у родну Рамаћу, где би му родитељска нега значила. Али у Рамаћи није било слободног места па је, савладан болешћу, дао оставку на учитељство ( почетак школске 1882/83). Поново је Витомир Николић остао сам да учи сва четири разреда. Међутим, учитеља је више мучило што општинска и среска власт нису бринуле, да школи обезбеде огрев, да се окрече и да 40 новоуписаних ученика подстакну  да редовно долазе у школу. Редовно је долазило само 60 учаника. Ни старатељ школе, ни поп Вићентије, нису га подржавали. Поп је скупљени новац за куповину књига и учила стављао у свој џеп.

Нека села која су улазила у састав шутачке општине нису хтела да скупљају прирез јер су намеравала да се издвоје из шутачке школске заједнице, и у свом месту отворе школу. Кметови села Босуте тражили су одобрење од министра просвете да за себе отворе школу, пошто им је шутачка удаљена више од два пешачка сата, деца им прелазе реку Качер, преко које залеђене, онако нејака, не могу. Обећаваху министру да ће сваке године уписати најмање 25 ђака. Школу желе да подигну на атару званом “ код записа „.

Као Босута, и село Живковци такође су намисли да се издвоји из шутачке (калањевачке) школске заједнице и за себе подигну школу.

Међутим, шутачка и калањевачка опшина беху против да се ова два села издвоје из њихове школске општине јер је шутачка школа повелика и није било могуће да ове две општине саме обезбеде потребан новац за њено издржавање и оправку. Осим тога, ова два сиромашна села нису могла да саграде школу по плану нити да је издржавају. Уверивши се да Босута и Живковци нису кадри да подигну школу, нити да упишу потребан број ученика, министар им није одобрио издвајање из шутачке школске општине.

Највећа невоља шутачке школе и њених учитеља беше што је председник школског одбора (председник општине) био механџија и дућанџија и марвени трговац и црквени тутор и поротник, па је слабо стизао да се бави школом, која га, и без тога, није много занимала.Учитеље није много уважавао нити штитио од понижења. Клонили су се шутачки учитељи ( В. Николић и Л. Благојевић) зађевица са општинским челницима, али су их на путу до школе пресрели некакви зликовци, засули их каменицама и погодили учитеља Благојевића у главу. Николић и Благојевић су успели да утрча у школу, закључају врата и спасу се од ових зликоваца који су могли да их убију.

Озлојеђени, писали су министру “ Овим рђавим људима не требају ни школа ни црква, пошто децу нерадо дају у школу а у цркву не иду„. Потом је министар написао начелнику рудничког округа “ да ово није први пут да калањевчани злостављају своје учитеље због чега ћу оба учитеља, чим се сврши полугодишњи испит, преместити а шутачку школу оставити без учитеља.“  Тек су се тога сетили представници општинске власти, да шутачку школу похађа преко 100 ђака и замолили министра да не премешта учитеље уз обећање (писмено и лично) да ће кривце пронаћи и казнити.

Школа у Шутцима данас
Школа у Шутцима данас

Kада је Мијаило Милошевић (учитељ више основне школе у Краљеву) као надзорник основних школа у рудничком округу за школску 1884/85. обишао шуташку школу и одржао годишњи испит, известио је министра просвете “ да су шутачки учитељи Николић и Благојевић одлични, али су људи у овом подручју покварени и због тога не заслужују ове вредне наставнике и поштене људе“

После вишегодишњег учитељства у Шутцима Витомир Николић је премештен у крагујевачки округ а Лазар Благојевић је убрзо отишао као војник првог позива у српско – турски рат и по завршетку рата, умро је у Чачку.

Годину дана шутачка школа није радила зато што шутачка општина отезаше са оправком крова. Новопостављеним учитељима Милеви и Андрији Дрњаковић председник шутачке општине, који беше и председник школског одбора, изговараше се да нема новца за оправку. Међутим школским прирезом , који је од народа покупљен, неки кметови трговаху, неки га потрошише на пиће и кафану, док се 130 ђака гушило у једном собичку од 5 м2 . У том собичку су ђаци и ручавали. Ту је 28 ђака ноћивало.

Наредне школске године уписало се преко 200 ученика. Тако велики број ученика није могао стати у две тескобне учионице, па су многи отпуштени, пре свега сиромашни и они из далеких села – ноћеваоци. Ноћеваоци су се хранили устајалом кукурузницом и луком. Председник школског одбора причаше да ова деца нису ни научена на боље.

Учитељ и управитељ oве школе Андрија Дрњаковић писао је министру просвете како је предузео код председника школског одбора да се ова школа прошири и побољша. Покушао је, каже,  „да се помоћу добровољних прилога школи и ђацима помогне“ . Скупљено је о Светом Сави 15.750 динара и готово исто толико у натури ( храна .. ). Из скупљеног прибављене су најнужније школске потребе; мањи део дат је сиротним ђацима. Да прикупљени прирез није расипан, шутачка школа могла се сасвим поправити и снабдети и осталим што јој је надостајало ( звонце, часовник, креда, сунђер).

Нова школа зидана је 1864. на атару Калањеваца.

После разгруписавања општина 1886. године у качерском срезу школа у Смрдљиковцу( Брајковцу) припала је београдском школслом округу, а Шутци су припали калањевачкој општини и школа се од тада званично зове „калањевачка“, кад престаје назив „шутачка“. Остаци школе плетаре, која је била испод цркве, били су видљиви до почетка Првог светског рата када јој се затим губи сваки траг.

О школи у Драгољу, Ковиљка Летић пише:

“ Када је на крају школске 1889/90, школски надзорник Ал.Стојановић прегледао школе у рудничком округу, видео је у близини драгољске суднице једну зграду коју драгољска општина намерава да преправи у школу. Осим Драгоља ( са 400 пореских глава) школу су требала да издржавају још два села: Босута и Трудељ, који су, као Драгољ, улазили у састав шутачке школске општине и чија су деца похађала шутачку школу.

Школа у Драгољу данас
Школа у Драгољу данас

Пошто је зграда код  драгољске суднице преправљена, прегледали су је окружни инжењер и лекар и закључили да одговара за школу јер је од тврдог материјала, покривена ћерамидом, са једном учионицом у коју се могло сместити 35 до 40 ђака. Потом је министар просвете  и црквених послова одобрио отварање драгољске школе на привремено (до три године) док се нова школска зграда не подигне.

Босута је учествовала у преправци зграде за школу, а Трудељ није, јер су ђаци из овог села  и надаље одлазили у калањевачку школу у чијим трошковима оправке су Трудељчани у пуној мери учествовали. Трудељчани  су објаснили министру просвете да је њиховој деци лакше пешачити до калањевачке школе колским путем који даље води до Венчана за Београд, него да до Драгоља пешаче високим планинским венцем. Министар  је уважио њихово објашњење.“

За учитеља новоотворене драгољске школе постављен је Танасије Константиновић, дипломирани учитељ, родом из Винче( Драгачево).

Када је 1909/1910. школске године школски надзорник  Илија Ђукановић, посетио драгољску школу, запитао се: “ Зар оваква школа доликује потомцима качерског војводе Арсенија Ломе?

Др Миодраг Перкић у својој књизи „Драгољ село у Качеру“ пише:

Драгољска општина ( са Босутом и Трудељом) отворила је своју школу у Драгољу 1891/92 и примила ђаке из ова три села. За учитеља ноноотворене драгољске школе постављен је Танасије Константиновић, дипломирани учитељ, родом из Винче( Драгачево).“

Даље наводи учитеље драгољске школе :

„ Други учитељ био је Петар Црнчевић када је школа имала 87 ђака из Драгоља и Босуте (1892).

У следећој 1892/93. дошао је нови учитељ Сава Стевановић.

1893/94. за учитеља је дошао Војислав Милорадовић

1894/85 и 1895/96, поново долази Танасије Константиновић, тада је било 74 ђака

1896/97. Недељко Савић

  1. до 1900/01. непрекидно је био Милија Петровић

1901/02. Драгољ нема свог учитеља

1902/03. и 1903/04. долази учитељ Милан Миљковић

1904/05. и 1905/06 учитељ је био Трајко С. Стевановић

1906/07 до 1909/10. долази Светислав Дугалић

1910/11. учитељ је Аранђел Денић

1911/12.  Миленко Ђурић

1913/14. Драгољ нема учитеља, вероватно је мобилисан. У време Првог светског рата Драгољ нема учитеља.

  1. године учитељица Даринка Терзић
  1. после Првог светског рата у Драгољ долази млад учитељ Трајко Антић.

1927 – 1931 Даринка Павловић Илић

  1. Мирко Вељовић

1933 до 1935. брачни пар Радојко и Наталија Велимировић- Ђукановић

1935 до 1937. Олга М. Стевановић.

1939 до 1940. Даринка М. Салић.

После њих у Драгољу су учитељевали:  Велимир Адамовић (од 1940 – 1947.), Радоје Ђукановић (1940), Милош Јанићијевић (1941-1942), Чедомир Јовановић (1943 – 1944), Миодраг Радосављевић Бата( син свештеника Лазара)(1947 – 1948).

Од 1944. до 2003. године било је доста учитеља, неки су били неколико година али се истиче посебно учитељси пар Миодраг и Љубица Живковић који су били од 1961 – 1973. и Рикард Сламинг од 1985. до 2003/04.

Поред њих било је неколико учитеља брачних парова: Владан и Илинка Поповић, Марија и Живадин Јеремић, Миодраг и Миланка Јоксимовић. Осим њих било је и више појединачних учитеља који су радили по годину или две: Милена Чогановић, Јелена Кузмановић, Станојка Јовановић, Добрила Ивановић, Христина Старчевић, Олга Стојковић, Нада Милановић, Рада Лазаревић и Весна Ивановић.“

У Качерском срезу радиле су школе у: Бољковцима, Моравцима, Шутцима и Блазнави. Ове школе биле су у жалосном стању и биле су све неусловне. Законом о основним школама из 1882. године поред увођења обавезног школовања, уређен је начин извођења наставе и устројена су правила о градњи школа. Школе су финансиране из окружних, или у већим местма општинских буџета. Учитељи су били незадовљни, јер нису редовно примали мале плате због сиромашних општина. Учитељицама је била мања плата од учитеља, и оне су могле да се удају само за учитеља.

Школске зграде су биле у лошем стању. У Качерском срезу најгоре су биле у Драгољу и Заграђу. Зграде су старе, ниске, мрачне и шкодиле су здрављу ученика па је требало ђаке размештити у друге школе. Због тога су били чести једногодишњи прекиди рада док се нове не саграде. Тако у Шутцима је требало о феријама оправити школу , или проширити је према броју ђака и „отворити четврти разред“.

Новим законом о основним школама од 1898. године одређени су надзорници школских округа те је за руднички округ Сретен Пашић прегледавши све основне школе на крају школске 1898/99 године написао да је Драгољска школска општина добила је од окружне општине из Горњег Милановца позајмицу од 2.000. динара за изградњу нове школе. Међутим,  Драгољ и Босута се нису могли договорити где ће се школа градити. Драгољ је предлагао да се нова школа сагради на месту где је била стара, а Босута предложи масто које је од оба села удаљено око пола сата, ниско и подводно. Међутим, стручна комисија није прихватила предлог Драгоља јер је то место било близу механе.

Драгољ и Босута беху припремили сав материал за градњу: 50 до 60 кола камена, 20 до 30 кола песка и 1500 динара које ставише у горњомилановачку штедионицу. Код суда благајне драгољске налазило се 2000 динара прикупљених 1903. године а у 1904. години требало је прикупити још 1000 динара. Међутим од градње се одустало јер је Босута спремала да сама за себе сагради нову школу док Драгољ науми да дућан који се налазио у близини старе школе преправи у школу у чијој близини се налазила на само 200 метара сеоска кафана слична школи.

Када је 1909/1910. школске године школски надзорник  Илија Ђукановић, посетио драгољску школу, запитао се: “ Зар оваква школа доликује потомцима качерског војводе Арсенија Ломе?

За време Аустро-Угарске окупације, основна школа у Драгољу престала са радом а прорадила је 1. фебруара 1918. године, учитељица је била Даринка Терзић. Треба рећи да село Драгољ има школу од 1872.године. са 87 ђака  а учитељ је био Петар Црнчевић, која носи име војводе Арсенија Ломе и у њој су учили ђаци Драгоља, делом Босуте и Трудеља све до краја Другог светског рата. Школа и данас ради, али са много мање деца. После Другог светског рата учитељи су бији Велимир Д. Адамовић, Милош М. Јанићијевић,

Учитељи школе у Драгољу били су:

  • Танасије Констснтиновић 1890 – 1891
  • Петар Црнчевић 1892
  • Сава Стевановић 1893
  • Војислав Милорадовић 1894
  • Танасије Константиновић 1895 – 1896
  • Недељко Савић 1897
  • Милија Петровић 1898 – 1901
  • место празно 1902
  • Милан Миљковић 1903 – 1904
  • Трајко С. Стевановић 1905 – 1906
  • Светислав М. Дугалић 1907 – 1909
  • Михаило Ђурић 1911
  • Миленко Ђурић 1912

У Драгољу је после Другог светског рата вођена велика расправа на ком месту озидати нову школску зграду јер стара школа била је озидана 1871. године каменом а она је више служила као механа и баkалница. На крају је дошло до споразума и у фебруару 1948. године Драгољ је добио нову школску зграду.

Школа у Белановици

 Најбројнија са ђацима била је белановачка школа. Школске 1904/05. ову школу похађало је 228 ученика од којих је 21 девојчица. Овде су  учитовали: Радојко Илић (дипломирани учитељ, стални) , учиоје четвртаке и половину трећака и био управитељ школе, Владимир Вемић ( дипломирани учитељ, стални) учио је половину трећака, Наталија Михаиловић( завршила вишу женску школу, стална), учила је половину првака и половину другака, и Никола Сретеновић (дипломирани учитељ,стални) , учио је другу половину другака. Све четворо добијаху годишњу плату 1050 динара.

У време када је министар просвете био Љуба Давидовић донет је нов закон о народним школама. Учитељи су боље плаћени поготово они који раде по селима.Посебну награду добијају учитељи који бар десет одраслих неписмених науче да читају и пишу. Такође законом је одређено да библиотеке са читаоницом буду у саставу школе а књижничар је наставник из школе.

Обишавши основне школе у рудничком округу 1904/05 Јован М. Поповић је запазио да народ нерадо чита, да слободно време проводи у кафани. Устанољене су и продужне школе али родитељи су једва чекали да им се деца што пре врате на пољопривредне послове. Једино су се ове школе одржале и радиле преко зиме у Горљем Милановцу, Белановици и Брезни. У њима су учитељи предавали: српски језик и писање, рачун и пољопривредне поуке. Било је и удаљених школа од села те деца нису могла да их похађају. Козељ је био удаљен 15 км. Пољанице 10 км. те је школа за те ђаке имала стан за њихово коначиште. У белановачку школу су долазила деца из Калањеваца удаљеног један километар, Живковаца 4, Шутаца 3 и Трудеља 5 км.

Крајем школске 1909/10. године Илија Ђукановић, професр Прве београдске гимназије, одређен је за школског надзорника и походио је основне школе у качерском срезу и одржао годишљи испит. Известио је министра просвете да су лепе и у здравственом погледу одговарајуће школе у Белановици, Заграђу и Јарменовцима. Најбројнија ђацима била је белановачка школа. Уписало се 206 ученика и 17 ученица, а редовно је похађало 161 ученик и свих 17 ученица. У Драгољу од 73 уписаних редовно је похађало школу 58 ученика.

Многи наставници рудничког округа били су чланови Црвеног крста и Кола српских сестара. Издавали су педагошко-књижевни лист“ Школски радник“ . Власник  листа био је Витомир Нинић а уредник Владимир Вемић. Учитељ Нинић предложио је да се при свакој школи у рудничком  округу  установи  ђачка стрељачка дружина како би се код ученика развио војнички дух. Окружни школски одбор је прихватио предлог и у сваку школу унео 100 динара у буџет школе за набавку две салонске пушке са 2000 метака.

Калањевачка школа из 1864. године сазидана у Белановици
Калањевачка школа из 1864. године сазидана у Белановици

Друга, нова школа у Калањевцима (Белановици), саграђена је 1864. године за време владавине кнеза Михаила Обреновића, када је грађена и белановачка црква и била је једна од најлепших и најмодернијих у то време у Србији. Локација, поред главног пута за Аранђеловац, одавала је утисак сеоске механе због узаних полукружних прозора. На средини се налазила оџаклија – прочевље, у којем се кувала храна за ученике из удаљених села.

Школа у Белановици данас
Школа у Белановици данас

Прво су школу похађала само мушка деца, а крајем XVIII века почела су је похађати и женска. Мада, нарочито у селу, женски подмладак се најређе школовао. Сматрало се да за улогу супруге, мајке и домаћице, која увек мора да слуша мужа, није потребна школа. Женска деца су морала да чувају стоку, учествују у обављању пољопривредних послова и припремају спрему за удају. Школу су похађале, најчешће, девојчице из имућнијих породица. У школу су долазила деца из Драгоља, Трудеља, Босуте, Шутаца, Живковаца, Козеља, Пољаница и Калањеваца.

Грађена је  на плацу величине 20 ари који је поклонио Стеван Радосављевић Сретеновић из Калањеваца. На плацу је била грмова шума од које је и данас остало неколико храстова и липа чија се старост процењује на око 300 година. Грађевинари су били из Далмације а зидали су је од камена и цигле са масивном четвороводном кровном конструкцијом покривеном  ћерамидом. Школа је била димензија 30 x 13 метара са великом лепом верандом од храстовог дрвета, окренута према друму. Прозори су били нешто ужи са луковима на врху.

Имала је и трем који је био дрвени и репрезентативан по свом изгледу. Састојао се од осам дрвених стубова, богато профилисаних, који су међусобно спојени карактеристично обрађеним косницима. Нажалост трем је зазидан 1944. године у једној од ранијих реконструкција. Школа је имала три простране учионице, канцеларије, спаваоницу – просторију за боравак ученика и велики ходник. У прочевљу је била оџаклија у којој се у земљаним лонцима припремала храна за ученике.У другом, засебном делу зграде, налазио се стан за учитеља а састојао се од три веће просторије, ходника и излаза на веранду. Кров је четвороводан са бибер ћерамидом као покривачем.

Храна је кувана од намирница које су доносили ученици. Иначе, ученици су суботом одлазили кући на преобуку, а ноћивали су у просторијама школе. У школу се ишло пре и после подне. У близини школе била је црква, две механе и неколико кућа и дућана.

Број ђака у периоду непосредно пред Први светски рат порастао је на 80 до 90 ученика, а већ 928. године било их је 120 у четири оделања.

Школске књиге и документација уништена је током Ослободилачких ратова а тек по завршетку Првог светског рата постоје уредно вођени сви подаци..

После проглашења Белановице за варошицу, први учитељи белановачке школе 1907. године помињу се:

  • Радојко Илић 1906 – 1914. године,
  • Никола Сретеновић 1906 – 1914. године,
  • Марица Кишпатић 1906. године,
  • Владимир Вемић1906 – 1912. године,
  • Будимир Благојевић 1907. године,
  • Живојин Савић 1908. године,
  • Милева Окановић 1909. године,
  • Драгомир Ивковић 1910 – 1911. године,
  • Јован П. Јевтић – свештеник 1912 – 1914. године,
  • Персида Димитријевић 1912. године,
  • Јован Јевтић 1913 – 1914
  • Севастијан Ковачић 1913 – 1914. године.

За време окупације у Првом светском рату од 1915. до 1918. године у Белановици су били учитељи Иван Вагнер из Хрватске који се касније повукао са Аустро-Угарском војском, а остала је Даринка Јакић из Београда.

За време Аустро угарске окупације школе су често морале да прекидају рад како би у своје просторије примиле војску у покрету, а ђаци су упућивани на пољске радове. Затварање школа, а са тим и престанак њиховог рада, извршено је септембра 1918. године, а 2. октобра објављено је запремање школских зграда за потребе војске и болница. Учитељи из монархије врћени су у своја места, а домаћи наставници су стављени под контролу, што је било у складу са одредбом бр. 9 Наредбе о основним школама од 24. јула 1916. да постављење наставника „бива само за време трајања рата”.

У срезу Качер – било је 12 школа а у Зборнику радова музеја Рудничко – таковског краја М. Пурић доноси “Извештај о стању школа у Рудничком округу“ из 1918. године и Извештај о стању основне школе у Белановици где стоји:

Суд општине Белановачке Бр 52 22 Новембра 1918 год. Белановица Начелнику среза Качерског Према наређењу вашем Бр 179 суд вас учтиво извештава да се школа у Белановици налази у приличном стању. Од школске имовине има и то: 18 комада клупа за ђаке, 3 табли, 2 астала, 2 ормана. Остала имовина као књижница и архива упропашћена је. У исто време суд вас извештава да је школа Белановачка радила 2 год. у истој били су наставници г. Иван Вагнер хрват и г-ђа Даница Јакићка из Београда. Именована Јакићка и сада се налази у Белановици.заступа Деловођа Председник суда СМ

Ђукнић [потпис]

Новица Петровић [потпис]

Укупна ратна штета ове школе износила је 7.138 динара по вредности робе пре рата, односно 13.453,50 динара по вредности робе из 1919. године; 

 Округ Руднички, Окружни школски одбор 1918–1922. године, 

Октобарска револуција, стање у земљи и избори одржани 1920. године омогућили су појаву комунистичке партије чији су чланови били активни у сваком погледу те користећи школску и задружну омладину кроз разне активности доприносили су да КП после избора буде трећа по јачини странка у скупштини.

Напредне идеје су се могле чути на учитељским зборовима а идеје су ширене кроз културни и спортски рад по селима. Сава Керковић учитељ у Љигу био је и секретар партијске организације и говорник на митингу 27. марта 1941. године после капитулације замље. У Белановици није забележена нарочита активност учитеља у том периоду.

Др Момчило Исић наводи да је писменост у качерском срезу 1940. године била је 69 % опште писмености што је у односу на друге срезове задовољавајуће (таковски 62, ариљски 54, ужички 62.%) .

Прва адаптација школске зграде извршена је 1939. године а новац су једним делом обезбедили мештани а 20.000 динара је добијено од кредита фонда „Дунавске банке“. Друга поправка уследила је одмах после ослобађања Белановице 17. септембра 1944. године проширивањем учионичког простора, рушењем веранде и заменом прозора, тако да је зграда добила сасвим други изглед и који је нарушио лепоту првобитне школске зграде. Ваљевски лист „Напред“ 26. јуна 1948. године пише:

Чланови Народног фронта , да би употпунили уређење свог места, предузели су акцију да у школском дворишту изграде фискултурно игралиште које ће по плану имати равну површину од 600м2, а да је пре почетка земљаних радова терен био под нагибом 45 степени. У осталом нагибу терена урезаће се неколико тераса у виду стадиона. Према средини игралишта изградиће се летња позорница за позоришне и биоскопске претставе. Ту ће се такође одржавати и разна предавања. Кад све буде по плану завршено, стадион ће моћи да прими 3000 гледалаца, тако да сваком буде обезбеђено седиште

Нажалост, ништа од тога није остварено.

У Пољаницама је постојала школа у кући Добривоја Стефановића од 1924-1927. године,  а  похађало је 84 ученика од првог до четвртог разреда, када је пресељена у нову  изграђену школу. Учитељи су били Милорад А. Гавриловић са супругом Ружицом који су тада у школи проводили 10 сати дневно. Школу је 1941. године похађало 84 ученика од првог до четвртог разреда

Први професор који је држао предавања звао се Џаја, а долазио је из Београда.

У Живковцима, Козељу и Шутцима прво се учило у приватним кућама  до изградње нове школе.

Школа у Живковцима
Школа у Живковцима

Изградњу  школе у Живковцима 1926. године, по записима писара живковачке општине Новака Николића, много су помогли својим везама тадашњи министар Живан Живановић, његова супруга Јелена и син Милан да се добију потребна  финансијска средства из државне благајне. Школа је свечано пуштена у рад 18. октобра 1931. године. После рата учитељица је била Антинија М. Гачић.

Школа у Калањевцима
Школа у Калањевцима

У Калањевцима подигнута је школа 1933. године а у одбору за подизање школе били су Владимир Мирић, као члан који је дао поред материјала и 100 динара у готову. Поред њега , члан одбора  био је Драгомир Мирић. Школа је освећена 19. новембра 1933. године у 11 часова уз присуство пуковника Ђорђа Павловића, команданта крагујевачког војног округа. Међу присутнима били су и Владимир и Драгомир Мирић. Владимир, је у то време, био већник Дунавске бановине и председник одбора за пољопривреду и шумарство ове бановине. После рата учитељица је била Софија П. Павловић.

Прослава 50 година рада ове школе обављена је 1983. године уз присуство многобројних генерација  ђака који су стицали прва знања у у овој школи. Калањевчани, иначе најбоља Месна заједница у белановачком округу, уложила је 100 милиона динара од којиј је доведена и уведена вода у школски објекат, уређени су прилазни путеви и уређена зграда и простор око ње.

Откривена је и спомен плоча посвећенаа члановима одбора за градњу школе из 1923. године. Ученици су извели богат културно-уметнички програм уз велику помоћ учитељице Анђелије Рачић. Признање су добили и једни од првих учитеља ове школе Миодраг и Злата Илић.

Школа у Козељу
Школа у Козељу

У Козељу је група напредних грађана предвођена Илијом Матић Чичом, Божом Јовановићем и Матијом Башкаловић, покренула иницијативу за за оснивање школе а 29. новембра 1928. године Министарство просвете донело решење за почетак рада школе и она је почела да ради у новој згради 1933. године. Пре нове школе ђаци су учили у приватним кућама у којима су и ноћевали После рата учитељица је била Видосава Д. Нешић.

Белановачка школа  после Другог светског рата 1946. године почиње са радом као про гимназија (нижа гимназија са три разреда) а одлуку о њеном раду донели су просветни органи Одбора качерскогсреза, чије је седиште било у Белановици.

У први разред је тада уписано 38 ученика а први наставници који су били учитељи, брачни пар Злата и Миодраг Илић и Сузана Јовановић. Илићи су се доселили из ужичког краја и остали су у сећању многим белановчанима као добри и достојанствени учитељи. Крајем 1944. године у белановачкој школи радили су поред њих Милан Б. Гачић, Станица Ж. Ђукнић, Станоје Даниловић, Живорад М. Ђукнић, Мирко Вељовић. У околним школама – Драгољ: Велимир Д. Даниловић и Милош А. Јанићијевић; Козељ – Видосава Д. Нешић и Даринка Љ. Матић; Живковци – Антонија М. Гачић; Трудељ – Антонија М. Гачић; Пољанице – Ружица М. Гавриловић и Милорад А. Гавриловић; Шутци – Миладин Р. Петровић и Станко М. Балтић

Прва генерација ученика завршила је гимназију (малу матуру) школске 1948/49. године а међу њима Андрић Р. Драгиша из Пољаница, Дамњановић Косара из Трудеља, Десивојевић Оливера из Белановице, Догањић Живота из Калањеваца, Ивановић Светолик из Шутаца, Јовановић Миропслав из Живковаца, Кићановић Надежда из Белановице, Марковић Даница из Дрењине, Матић Илија и Златица из Трудеља, Мирић Роса из Калањеваца, Ненадовић Боса из Белановице…

Због великог прилива ученика, школа је постала тесна те је 1950. године било 12 оделења виших разреда па се настава одржавала и по општинским просторијама, кафани (Јулина кафана), пекари (Срећка пекара ) и Дому за сиромашну децу. Стара школа није само била малог капацитета већ није била безбедна за рад јер за њено одржавање није било срестава. Управник Јован Ненадовић је више пута упозоравао НО Белановицу о угрожавању безбедности ученика и учитеља.

Због тога је 1953. године покренута акција на изградњи нове школске зграде, обезбеђен је плац а добровољним радом исечена је и испечена цигла. Пошто је те године укинут качерски срез, градња је мало застала да би тек 1960. године учешћем општине, самодоприносом грађана и добровољним радом изградња школе настављена. Продајом нацонализованогДечијег дома београдској конфекцији “Беко” за 7 милиона динара обезбеђена су средства за почетак градње.

Народни одбор у Белановици водио је рачуна о:

  • Осмогодишњој школи у Белановици,
  • шестогодишњој у Живковцима и Драгоњу,
  • основној у Калањевцима, Шутцима, Пољаницама, Козељу и Трудељу
  • школи Пољопривредних произођача у Белановици.

Ове школе се финансирају из буџета. Друштво за просвећење жена у Белановици основало је 1955. године кројачко – домаћички курс за женску сеоску омладину која се финансирала из сопственог почетног улога учесница.

У јулу 1956. године Народни одбор Општине Белановица на седници је донео одлуку о укидању шестогодишњих школа у Живковцима и Драгољу у ранг основних школа. Досадашње школе у Живковцима и Драгољу престају са радом 31 августа 1956 године. Ученици виших разреда могу се уписати у школу у Белановици.

Затим,Народни одбор Општине Белановица доноси 24. јула 1957. године решење о спајању основних школа у Калањевцима, Живковцима и Шутцима са осмогодишњом школом у Белановици. Управник основне школе у Белановици је управитељ нове школе.

Белановачка школа је касније била недовољног капацитета да прими све ученике, што се види из извештаја Педагошког завода у Ваљеву  из 1961. године “

свугде се ради у две смене а најтеже стање је у Белановици где је школа смештена у старој школској згради која је грађена пре 100 година. Како нема довољно простора, 5 оделења ради у приватним и задружним зградама. Предузете су мере да се заврши започета школска зграда и тако ће се добити 7 учионица.

Од 1957. године укида се про гимназија и школа постаје само основна.

Учитељи школе су важили за напредне и образоване људе који су својим иницијативама доприносили развоју варошице. Тако је на предлог просветних радника Белановице основан је Народни универзитет који је кроз научно популарна предавања износио теме и мишљења која интересује грађане. Теме су биране оне које су народ интересовале нарочито из области пољопривреде, сточарства и религије. Универзитет је почео са радом 1954. године и одржано је  прво предавање о беснилу где је ветеринар Пера Живковић привукао велики број слушалаца.

Тако је 1955. године одржано 4 предавања : Нови курс у економској политици; О религији; О десетогодишњици организације УН: О значају дана ЈНА. На предавањима је било укупно 238 слушалаца.
У Живковцима је организован течај за здравствено просвећивање женске омладине где је било 25 полазница.

Учанице школе за домаћице
Учанице школе за домаћице

На конференцији 1955. године на којој је учествовао велики број жена основано је и Друштво за просвећивање женагде су жене кроз дискусију показале да желе да раде па је ово била добра формула за њихово окупљање. Друштво је имало задатак да научи жене како савремено да гаје своју децу, да уреде домаћинство и створе себи могућност да учествују у јавном животу.

Ученице течаја за кројење и шивење
Ученице течаја за кројење и шивење
Позадина школе у Белановици
Позадина школе у Белановици

Тако је Друштво организовало 1958. године течај кројења и шивења за жене и омладинке у Живковцима који је био добро посећен. Друштво је те године бројало 80 чланица и уз помоћ Гине Ивановић која је била на челу Друштва први пут је успело да на следећим изборима за Народни одбор имају три своја кандидата.

Током 1972. године школа је по трећи пут  адаптирана, па је замењен стари цреп који је прокишњавао, једно крило зграде је адаптирано за потребе градске библиотеке. У школи су радила оделења нижих разреда. Током зиме 1984. године под великим снегом кров је оштећен и од тада се због безбедности деце настава изводи у новој школи. Стара школа после 120 година рада коначно престаје да прима ученике.

Конзервирана школа чека решење о намени
Конзервирана школа чека решење о намени

Данас је стара школа одлуком општине под заштитом Министарства за заштиту споменика. Месна заједница је покушала да стару школу поново реновира, вративши јој стари спољни изглед  али је посао прекинут а радови су изведени око 50%. У Белановици не постоји снага која ће да покрене даљи рад на завршетку школске зграде. Љишка општина, по обичају, нема слуха за потребе Белановице као и Министарство, те је данас, стара школа постала ругло у самом центру Белановице.

Реформа школства 1958. године упућује школе на коришћење својих капацитета у циљу организовања школских вртова, ђачких задруга, уређењу школских дворишта и других ваншколским активностима.

На иницијативу Центра за економику домаћинства из Ваљева у школској 1958. години у већем броју школа постављено је известан број младих учитељица  за предмет домаћинство. Најбољи пример ваљевци истичу учитељиву Милојку Николић из осмогодишње школе у Белановици.

Она је направила револуцију у смислу ангажовања у овој областу те је прво склонила све санитарно-хигијенске уређаје из школе: чесмице, лаворе, пешкире који су у употреби јер је у то време владала епидемија дечије парализе. Након проласка епидемије све је очишћено, дезинфиковано и доведено у ред. Сређена је и ђачка кухиња а са ђацима који су донели по 1.000 динара почела је да припрема зимницу. Куварицама је држала предавање о рационалној потрошњи намирница.

Врло брзо су и мештани били упознати са квалитетном и рационалном храном  за домаћу употребу. Милојка је постала први зачетник савременог пословања у домаћинсту које ће касније бити веома актуелно.

Шнајдерски курс из 1928. године који је организовао "Сингер"
Шнајдерски курс из 1928. године који је организовао „Сингер“

Повезивање школе са локалном средином постизан је учешћем ученика у разним манифестацијама. Учешће ученика било је у спровођењу избора тако што би уређивали изборна места, лепили плакате за зборове и обавештења о изборним местима. Обележавани су сви важнији датуми у историји државе са богатим програмима. Посебно су вршене припреме за Дан младости када су се спремали програми за локалне штафете где су учествовале све школе по селима.

Фолклор у старој школи
Фолклор у старој школи

Културно забавни живот у школама огледао се кроз приредбе са озбиљним и шаљивим програмима. Школске емисије „Микрофон је ваш“, „Све или ништа“, разни квизови, хорске песме и фолклорне манифестације и друго, биле су пажљиво гледане.

Припреме за Дан младости
Припреме за Дан младости

Спортске активности су спровођене кроз Друштво за физичку културу са секцијама по оделењима. Најбројнија је била фудбалска секција затим рукометна где се посебно истицала женска екипа.

Градња нове треће школе у Белановици
Градња нове треће школе у Белановици

Трећа школска зграда је изграђена на улазу у варошицу. Димензије школе су 30 x 28. метара са приземљем, спратом и подрумом. Она изгледа гломазна али је нефункционална јер има само 5 учионица, радионицу и помоћне просторије. Започета је са изградњом 1953.године, уз учешће и великог броја мештана и старијих ученика школе, а завршена је тек 1961.године.

Нова белановачка школа почела са радом 1964. године
Нова белановачка школа почела са радом 1964. године

Рад у новој школи почео је 24. фебруара 1964. године на стогодишњицу изградње друге школе у Белановици.

Школско двориште је велико и никад није посвећена пажња да оно изгледа лепо. Пројекат дворишта никад није урађен а 1999. године школи је у оквиру озелењавања и уређење простора Србије, Министарство заштите животне средина поклонило је школи 125 садница чемпреса, смрче и другог украсног шибља које је  засађено без икаквог реда испред школе. Данас, после 20. године то дрвеће је огромно и нефукционално а школско двориште не постоји.

Школа од 1961. године носи назив по сестрама Павловић а на предлог тадашње комунистичке власти. Иначе поменуте сестре, биле су активне у партизанима, ухапшене и стрељане на Бањици маја 1943. године. Дринка је проглашена за народног хероја. По завршеној основној школи у Белановици отишле су и  нису оставили ни један траг по ком би их требало памтити у Белановици. Познато је да им је отац 1938. године био послужитељ у Београду у министарству пошта а мајка је кувала кафе. Са њима је била и једна од сестара – Дринка. Пре министарства отац им је радио као поштар у белановачкој пошти када су му деца рођена.

Да ли је то биографија за почаст да белановачка школа носи њихово име?

Белановица има много заслужних личности  у области  школства који нису могли да буду носиоци имена школе. Треба поменути  какву биографију има Живан Живановић, Радисав Веселиновић, Арсеније Лома чија је школа већ радила 1815. године, и многи други заслужни Белановчани.

Од одласка комуниста са власти и доласка демократске нико није поднео захтев за промену имена школе, како би та неправда била исправљена. Да ли је неко од наставног особља покушао да иницијативом исправи ту грешку?  И то ником не смета, нарочито просветним радницима белановачке школе.

Школа је и данас у функцији, а похађају је деца из качерских села Живковци, Калањевци, Пољанице, Козељ и Шутци кроз  њена издвојена оделења. У Белановици је матична основна школа са издвојеним оделењима у Живковцима, Калањевцима и Пољаницама

Године 1968/69 у школи је било 11 оделења( три нижа и осам виших) са укупно 314 ученика од чега у нижим 76 и у вишим 238 ученика. Од 31. запослених у школи 6 су у истуреним оделењима. Белановачка школа ради као осмогодишња од 1956. године а одмах по ослобођењу радила је као нижа гимназија са три разреда.

Поред издвојених оделења у школу долазе деца из Босуте, Гараша, Трудеља, Драгоља и Козеља. Деца су раније обично долазила пешице а данас свако има превоз или ђачким аутобусом или сопственим возилима.

У периоду између два светска рата школа је одиграла значајну улогу у ширењу писмености и културе у Качеру. Учитељи белановачке школе у то ратно време успевали су да у редовној настави обучавају више ђака кроз разне течајеве. Школа је радила без прекида током Другог светског рата.

Један колектив: Милић Јовчић Јаре, Сава Ђорђевић, Душан Николић, Злата и Миодраг Илић, Ружа и Миша Гавриловић, Бисенија Матић, Нада , Милисав Оташевић, Душанка и Момчило Радовановић
Један колектив: Милић Јовчић Јаре, Сава Ђорђевић, Душан Николић, Злата и Миодраг Илић, Ружа и Миша Гавриловић, Бисенија Матић, Нада , Милисав Оташевић, Душанка и Момчило Радовановић
Управник Момчило Радовановић
Управник Момчило Радовановић

Од 1980. године, када је управник био Момчило Радовановић, школа је поседовала савремену ђачку кухињу, капацитета 300 оброка дневно. Саграђена је из средстава СИЗ Дечије заштите Србије и Општине из Љига. Кухиња је опслуживала и истурена оделења белановачке школе тако да је дневно прављено око 280 оброка. Данас је она део љишке предшколске установе „ Каја Марковић Сингер“ отворене 1980. године, и која окупља мешовиту децу од 3-7 година предшколског узраста.

Стоје: Вера Васиљевић, СлободанкаДаничић, __ , МихаилоДаничић, Славка Срећковић, Љубиша Станковић, Олгица____ , Ранко Рачић, Драгана Младеновић, Јовица Младеновић, Винка Павловић, Десанка Максимовић, Милан Милановић Седе: Милица Ђукнић, Светозар Даниловић, Гара Ненадовић, Рајна Марковић, Лубивоје Срећковић, Зоран Милосављевић
Стоје: Вера Васиљевић, СлободанкаДаничић, __ , МихаилоДаничић, Славка Срећковић, Љубиша Станковић, Олгица____ , Ранко Рачић, Драгана Младеновић, Јовица Младеновић, Винка Павловић, Десанка Максимовић, Милан Милановић Седе: Милица Ђукнић, Светозар Даниловић, Гара Ненадовић, Рајна Марковић, Лубивоје Срећковић, Зоран Милосављевић

Маја 1997. године школа је прослављала 180. година од развоја школства у Качерском крају. Опслужује околна села: Живковце, Калањевце, Пољанице, Шутце и Козељ. Белановачку школу 1960. године похађало је 730 ученика а већ 1970. године било је 230 ученика мање. Од тадашњег директора  школе сазнајемо да школа има 267 ученика у 16 оделења од којих су пет оделења у околним селима.

У школи 2019. године има 149 ђака што је велики пад у овом крају. Њих опслужује 25 наставника и 15 ваннаставног особља. Настава се одржава у једној смени,

У 2022. години школа је имала 13 оделења са 113 ђака, што је још већи пад са тенденцијом да се затвои више оделења. зато има 42 запослена, дупло више за три године. Иначе наставници долазе из разних места Србије

На крају године најбољи ученици су награђивани из фондова професора Владимира Мирића из Калањеваца и Лазара Матијевића из Белановице. У знак сећања на првоборца Божу Максимовића из Калањеваца његови синови и кћери основали су новчани фонд из којег сваке године школа награђује најбоље ученике из Калањеваца.

Коначно је дошла на ред и белановачка школа да изврши адаптацију дотрајале и догради друге потребне објекте.

Пројекат је израдила „Дома“ из Београда а извођач радова је „Југоградња“ такође из Београда. Пројекат је урадио главни пројектант Миодраг Трипковић, дипл.инж. арх. Стручни надзор на извођењу радова врши „Крип Инжењеринг“ из Новог Београда.

Изглед нове и реконстуисане школе - по пројекту
Изглед нове и реконстуисане школе – по пројекту

Уговорена цена радова је 297.484.514,04. динара а рок завршетка радова је крај 2020. године.

Радове на реконструкцији и изградњи  финансира Канцеларија за управљање јавним улагањима.

Почетак реконсрукције април 2020.
Почетак реконсрукције април 2020.

Нова школа ће имати фискултурну салу а извршиће се и нова изградња дечијег вртића у овиру школе.

Ликовна школа "Артино"
Ликовна школа „Артино“

У школи се од 2007. године одржава Ликовна колонија  а организатор и оснивач ове манифестације је ликовни атеље  “Артино” из Београда којим руководи академски сликар Светлана Весић Ралевић. ”Артино” је основан 1996. године и има за циљ развој и афирмацију дечјег ликовног стваралаштва.

Деца у сликарској школи
Деца у сликарској школи

Ликовна колонија је сада већ традиционална манифестација која окупља младе таленте из целе Србије а од наредне године ће добити и међународни карактер. У потпуно природном окружењу, далеко од уобичајених урбаних садржаја, учесницима колоније се пружа могућност да открију нове мотиве и начине за исказивање и развој сопствених талената. На првом месту је то пејзаж, као одговор на новооткривени блиски контакт са природом и као начин да се на отвореном простору примене сва знања стечена у раду на мртвој природи у затвореном простору атељеа. Поред пејзажа, за старије узрасте обавезан је мотив и црква у Белановици у чијој порти се у току трајања школе организује изложба насталих радова уз издавање пратећег каталога са свим остварењима на  колонији.

Један ученички рад
Један ученички рад

Старији учесници имају могућност да се искажу у организацији изложбе, опреми, поставци, као и у реализацији идејног решења за плакат и каталог изложбе. Учесници колоније су организовани по узрастним групама, од 8 до 11 година, од 11 до 14 година и од 14 до 19 година. Од 2012. године је организована група за омладину и одрасле полазнике преко 25 година. Колонија траје по 7 дана уз богат програм ваннаставних активности.

Поред основне, Белановица је имала и Женску радничку школу давне 1935. године у којој су се жене и девојке училе шивењу и другим кућним пословима. Школу је водила попадија Даница, супруга попа Лазара Радосављевића. Школа се налазила у кући попадије Милене, мајке Сретена Ђукнића Крке поред црквеног плаца. Школовање је две годинеа похађало 38 омладинки које су стицале знања из кројења и шивења као и хигијене. На крају курса приређивала се изложба радова сваке од полазнице.

По истраживању професора Јаћимовића, учитељи у школама овог краја били су:

  • 1827 – У Ломиној воденици – србин из Аустрије
  • 1839 – Шутци – Јован Марковић из Срема (по Ракићу “Качер“)
  • 1851 – Шутци – Јаков Милошевић
  • 1854 – Шутци – Светозар Жарковић са 56 ђака
  • 1856 – Шутци – Димитрије Ђукнић
  • 1857 – Шутци – Димитрије Ђукнић који је био учитељ до 1863. годинеб в а у исто време је био и свештеник Шутачке цркве.
  • 1864 – Шутци – Саватије Поповић. Рудник тек ове године добија школу. Саватије остаје до 1868. године
  • 1868 – Шутци – Михаило Петровић
  • 1869 – Калањевци – Михаило Петровић (први пут се јављају Калањевци)
  • 1870 – Шутци – Владимир Пантелић
  • 1871 – Шутци – Јосиф Марковић
  • 1875 – Шутци – Јефрем Петровић
  • 1876 – Шутци немају учитеља
  • 1877 – Шутци – Светозар Ненадовић
  • 1880 – Шутци – Алекса Радојевић и Витомир Николић
  • 1881 – Шутци – Светозар Савић
  • 1882 – Шутци – Витомир Николић
  • 1883 – Шутци – Витомир Николић и Живко Радаковић
  • 1884 – Шутци – Витомир Николић и Лазар Благојевић
  • 1886 – Шутци – Андрија Дрињаковић и Милева Ћирић
  • 1887 – Калањевци – Андрија и Милева Дрињаковић (Милева се удала за Андрију)
  • 1888 – Калањевци – Брачни пар Милутин и Драга Стојановић
  • 1891 – Калањевци – Илија Кнежевић
  • 1892 – Калањевци – Богосав Тодоровић и Живка Трифуновић
  • 1893 – Калањевци – Богосав Тодоровић и Даница Стојанић
  • 1894 – Калањевци – Никола Милосављевић и Даница Стојанић и имају 85 ђака
  • 1896 – Калањевци – Владимир Вемић и Ана Симић
  • 1897 – Калањевци – Петар Ристић и Ана Симић
  • 1898 – Калањевци – Радојко Илић и Ана Симић
  • 1900 – Калањевци – Радојко Илић и Милица Недић
  • 1901 – Калањевци – Радојко Илић и Милица Недић и Милија Петровић
  • 1902 – Калањевци – Радојко Илић, Никола С. Сретеновић, Милица Недић и Владимир С. Вемић. Никола Сретеновић је активно учествовао у друштвено-политичком раду Белановице и околине. Био је један од оснивача Друштва за унапређење Белановице и управник школе.
  • 1903 – Калањевци – Радојко Илић, Никола С. Сретеновић, Милица Недић и Владимир С. Вемић
  • 1904 – Белан. Радојко Илић, Никола С. Сретеновић, Владимир Вемић и Наталија Михаиловић. Беланивица постаје варошица и даље је школа белановачка.
  • 1905 – Белановица – Радојко Илић, Никола С. Сретеновић, Владимир Вемић и Марица Кишнатић
  • 1906 – Белановица – Радојко Илић, Никола С. Сретеновић, Владимир Вемић и Будимир Благојевић
  • 1907 – Белановица – Радојко Илић, Никола С. Сретеновић, Владимир Вемић и Живојин Савић
  • 1908 – Белановица – Радојко Илић, Никола С. Сретеновић, Владимир Вемић и Милева Оканић
  • 1909 – Белановица – Радојко Илић, Никола С. Сретеновић, Владимир Вемић и Драгомир Ивковић
  • 1911 – Белановица – Радојко Илић, Никола С. Сретеновић, Владимир Вемић, Јован П. Јевтић. свештеник и Персида Димитријевић
  • 1913 – Белановица – Радојко Илић, Никола С. Сретеновић, Владимир Вемић, Јован П. Јевтић -свештеник, Тихомир Ашкановић, школски надзорник и Севастјан Ковачић
  • 1915 – Белановица – Иван Вагнер и Даница Јакић( Иван се по ослобођењу повукао са Аусртро-Угарима)
  • 1918 – Белановица – Даница Јакић

 

РАЗНИ  ПОДАЦИ

децембар 1955-Белановица

Списак просветара- учитеља НОО Белановица децембар 1955 година

Достављо из НОО Белановице у НО срезу у Љиг ,  :

  1. Стојнић Драгољуб – Козељ
  2. Симић Душанка – Калањевци
  3. Остојић Јелена – Живковци
  4. Стојковић Олга – Драгољ
  5. Илић Злата – Белановица
  6. Илић Миодраг – Белановица
  7. Гавриловић Милорад – Белановица
  8. Гавриловић Ружица – Белановица
  9. Ђоковић Ђока – Трудељ
  10. Ђоковић Стана – Трудељ
  11. Старчевић Христина – Драгољ
  12. Дамњановић Станимир- Козељ
  13. Корчек Бисенија – Белановица
  14. Јоксимовић Миодраг – Драгољ
  15. Станојчић Владан – Живковци
  16. Станковић Милан – Шутци
  17. Станковић Добрила – Шутци
  18. Николић Душан – Белановица
  19. Јанићијевић Надежда – Белановица
  20. Обрадовић Радмила – Калањевци
  21. Сајић Гвозденија – Живковци
  22. Ђорђевић Саво – Белановица
  23. Радовановић Момчило – Белановица
  24. Радовановић Душанка – Белановица
  25. Ненадовић Олга – Пољанице
  26. Ненадовић Јован – Пољанице
  27. Јовелић Милосава – Белановица
  28. Матић Радомир –уговорно- Белановица

извршитељ буџета НО среза. Ускоковић Светислав 

21. новембар1955-Пољанице – Писмо управника школе о недостацима на згради школе

Народна република Србија
ОСНОВНА ШКОЛА
бр. 49
21. новембар 1955
ПОЉАНИЦЕ

Народном одбору општине (за претседника) Белановица

Познато је да је наша школска зграда услед дотрајалости склона паду тј. да је скоро сва испуцала и да и даље непрестано пуца и зидови прскају, а нарочито сада по овим кишама. Молим Одбор да пошаље једну стручну грађевинску комисију која би утврдила способност зграде, јер је опасно и ризично радити са децом у учионицама, јер прети опасност да се зграда сруши свакога момента.

О предњем Вас извештавам благовремено као надлежне, а са себе скидам сваку одговорност у случају несреће. Исто тако и учитељски стан, пошто је у истој згради, склон је рушењу и прети велика опасност по живот јер се рушење може задесити ноћу.

Молим одбор да ово схвати најозбиљније и пошаље комисију у најкраћем року, као и на неки начин реши ово питање док се није догодила нека несрећа. Ово исто са школском зградом установила је и санитарна инспекција још 13. априла 1955. када је зграда свакако била у много бољем стању него сада, и захтевала стручну грађевинску инспекцију да донесе оцену о способности зграде, и констатовала у записнику “ У колико почне и даље пуцати зграда, мораће се затворити школа“.

Пошто зграда и даље непрестано пуца значи да је велика опасност која прети животима школске деце и наставницима ове школе.

Смрт фашизму – Слобода народу !

Управник школе, Јован Ненадовић

Народна Република Србија
ОСНОВНА ШКОЛА
бр.31
25 април 1956 год
Белановица

                         Среском нар. Одбору Љиг
повереништву народног здравља-

Доставља се списак ђака IV разреда ове школе који завршавају ову школу:

р. б Презиме и име датум рођења место рођења родитељ
1 Дејановић Милисав 11 децембар 1940 Звечка  поч.Љубинко
2 Ђиласовић Лазар  8 новембар 1945 Шутци Милинко
3 Ђокић Јулка 14 септембар 1938 Зеоке поч.Милан
4 Ђокић Средоје 21 септембар 1941 Зеоке поч.Милан
5 Ђукнић Радиша 21 фебруар 1942 Белановица Драгојло
6 Јовановић Босиљка                      1937  Гор. Лајковац поч.Ненад
7 Јовичић Зорка 17 октобар 1940 Шутци поч.Маринко
8 Јовичић Србољуб 15 март  1942 Шутци Љубинко
9 Јовчић Драгован 31 новембар 1941 Калањевци Добривоје
10 Јоксимовић Бисенија 24 август 1940 Калањевци поч.Милорад
11 Јоксимовић Марица 25 август 1941 Калањевци Раденко
12 Јоксимовић Милица 18 јануар 1941 Калањевци Раденко Милојев
13 Крстановић Душан 16 јануар 1942 Драгољ Тихомир
14 Лазаревић Радиша 6 мај 1940 Трудељ Светолик
15 Марковић Боривоје 4 септембар 1941 Шутци Богољуб
16 Марковић Даринка                    1939 Власеница поч.Сима
17 Марковић Милица 28 јун 1941 Живковци Вићентије
18 Марковић Илија 1 октобар 1941 Живковци Јован
19 Никитовић Милуника 28  јун 1941 Живковци Радован
20 Неговановић Милош 7 мај 1940 Похово поч.Михаило
21 Петровић Милорад 12 јануар 1941 Живковци Милована
22 Петровић Мирослав 25, јул 1940 Мајур непознат
23 Поповић Радослава 20 јул 1942 Калањевци старатељ Радован Војиновић
24 Прокић Иван                1940 Зарожје поч. Светолик
25 Ракић Љиљана 12 октобар 1941 Живковци Тихомир
26 Столић Момчило 11 јун 1939 Рожанство поч. Милисав
27 Тадић Гвезденија 26 јун 1939 Доњи Кошљари поч. Радисав
28 Томић Косана 21 јун 1941 Шутци Павле
29 Каналић Сејдо                1938 Ораховац поч, Зула
30 Јожић Елизабета непознато непознато непознато
31 Јожић Стипо непознато непознато непознато

(печат)                            Управник школе
Мил. Гавриловић,ср

 

Народна Република Србија
НОО Љиг
К.бр. 4782/55
3 фебруар 1956 г
Срез Лазаревац

НОО Белановица
У прилогу доставља се извештај просветног инспектора рада школа у првом полугодишту за школе те општине:
                                       Извештај

О успеху у настави у првом полугодишту на подручју ННО Белановица

Основна школа Калањевци:
У школи раде два оделења. У Првом разреду ради другарица Радмила Обрадовић и на дан прегледа је утврђено да је пређено много више градива из рачунске наставе но што је требало и ученици нису могли да савладају градиво. Успех у осталим предметима може да задовољи.
Друга учитељица ради прилично добро. Има праволан став према ученицима. На дан прегледа обрадила је методску јединицу из српског језикау Другом разреду/ рецитација/ и методску јединицу певања. предавања су успела.
Чистоћа је на приличној висини. Уведено је коришћење патика. Примећено је да наставница Обрадовић чешће отсуствује, није проверено дали је одлазак био службени.

Основна школа Живковци:
Раде три оделења нижих разреда и једно вишег. у коме сва три наставника предају хонорарно. Већи део предметадрже наставнице Гвозденија Сајић и Јелена Остојић, док друг Владан Станојчић држи часове француског језика и фискултуре.
У прва два оделења са којима раде другариценастава задовољава нарочито код Сајићке мада и другарица Остојић има добре резултате у рачунарскојнастави Првог разреда. У оделењу Владана Станојчића успех не задољава. То је једино оделењекоје није постигло успех у целој општини. Ово му је саопштено од стране инспектора. Друг је обећао да ће се више залагати наводећи разлоге који су га ометали/ испит, незгоде у личном животу/.
Успех у француском језику унеколико задовољава код свега два ученика и сам наставник није спреман да предаје страни језик јер је мало времена учио у школи. Предлажем да се прекине са изучавањем страног језика јер школа нема стучњака.

Шутци: Преглед у првом полугодишту није вршен

Трудељ:
Један преглед је извршен а у плану је други. При првом стекла сам утисак да су Ђока и Стана Ђоковић солидни радници. У раду педантни, озбиљни и одговорни. Затекли су прилично несређену ситуацију. Школа је за кратко време ограђена. Школски послужитељ им задаје бриге јер не врши посао како треба.

Козељ:
У школи раде два учитеља у добрим условима. програм се у оба оделења обрађује добро. Успех у другом оделењу где ради друг Дамјановић потпуно задовољава, мада и у првом не заостаје. Обрада стварне наставе у првом разреду и историје, српског језика и позн. природе у четвртом разреду. Оба наставника су дисциплиновани и одговорни.
Чистоћа и ред у школи су на висини. требало би да просветни  радници мало више раде ван школе.

Драгољ:
У школи раде три оделења у нижим разредима и два у вишим. Свако од наставника води по једно оделење а у вишим наставу обављају хонорарно, јер ни један није способан да предаје француски. Обим пређеног градива је довољан. Друг Јоксимовић је обратио пажњу на обраду наставе из српског језика у вишим разреда.
Сва три наставника обављају савесно своје дужности.за следећу годину је потребно обезбедитинаставника страног језика или учитеља који би узео наставу у вишим разредима.
У занатском раду наставници би требали више да се заложе у раду књижнице, Народне омладине, ССРН.
Општински одбор треба да у својим границама да предвиди суму новца за довршење школске зграде. Тишљерај пропада, олука нема, степениште на улазу још није постављено. Исто треба решити питање зграде један која је изложена пропадању.

Пољанице:
Најболније питање у школству на територији ове општине је ова школа. Зидови су испуцали. При оправци извршено је само кречење без малтерисања и извесног стезања зидова помоћу шипова. Зидови су у учионицама прљави и почадили. прозори се не могу добро зарворити. Чункови  изнастављани одају ружну слику и пуши…Слике руководилаца су неизгледне, тако да би их требало уклонити. Уведено је коришћење патика, али ходник је мали и при пресвлачењ у се испрљао. По питању пређеног градива немам примедбе али квалитет стечених знања у оба оделења није на довољној висини. Овоме је допринело што друг Јован Ненадовић нине редован због одласка у ВПШ. Добила сам утиск приликом оба доласка да настава не почиње на време па се тако губи време за рад. Изражавање ученика код вишег разреда заостаје. Нарочито се види код наставе историје и познавања природе. На састанку који сам одржала после прегледа било је доста речи о наставним питањима.
Ситуација у школи је тешка и због воде која се користи и забрањена је за употребу. То питање се мора хитно решити.

Просветни инспектор,
Милица Мартиновић, ср

Народна Република Србија
Народни одбор Општине Белановица
бр.5364
3 октобар 1956 године
Белановица
Срез Лазаревац

                        Хигијенском заводу Ваљево

У вези Вашег акта од 26 септембра 1956 године а који се односи на стање школа на подручју Народног одбора општине Белановица опегледане од референта за школску хигијену тога Завода извештавамо Вас о следећем:
Све школе које су  према Вашем акту са хигијенским недостатцима и условима за нормално одвијање наставе извршиле су поправљање недостатака и настава се одваја нормално.
Два оделења Осмогодишње школе у Белановици која се налазе у приватној згради затворена су од стране Санитарног инспектора Народног одбора Среза Лазаревац још пре предлога вашег референта, је орган Санитарног инспектората Лазаревац извршио преглед и установио недостатке који је условио да се школа затвори.
Народни одбор Општине из својих сретстава обезбедиће свим школама са овог подручја хигијенске канте за прање руку где исте до сада нису уведене.
Смерт фашизму  –  Слобода народу !

Референт,                                        (печат)                                                  Секретар,
Милош Дражић,ср                                                                                      Митар Јовелић,ср

 

Народна Република Србија
Хигијенски завод
бр.3669
26  септембар 1956 год.
Ваљево

                                    Народном одбору општине Белановица

Од стране референта за школску хигијену овог Завода извршен је санитарно-хигијенски прглед свих школа на територији НОО Белановица па се подноси извештај о стању школа:

  1. Основна школа у Драгољу, прегледана је 19 септембра и установљено је: да су просторије добро окречене, подови учионица добро изрибани и олајисани, бетон у ходнику слабо је орибан и треба га чешће пребрисавати мокром крпом. Хигијенска канта са славином и поклопцем за пијаћу воду као и лончићи за воду не постоје, што је сасвим противно прописима, да суд са текућом водом и славина за прање руку није набављена, да има много полупаних прозора и околина бунара није добра, доста је одроњено и улази површинска вода.
  2. Основна школа у Трудељу, прегледана је 19 септембра. Просторије су добро окречене, орибане и олајисане, канта са текућом водом и славином за прање руку још није набављена и да јама клозетска није добро затворена. Хигијенска канта и лончићи за пијаћу воду уведени су.
  3. Осмогодишња школа у Белановици, прегледана је 20 септембра. Све су просторије окречене, офарбане и олајисане, лончићи  за пијаћу воду нису уведени, клозет је био сав загађен уочи прегледа после завршене наставе а такав био и на дан прегледа око 8 часова пред почетак наставе, што доказује да се нико није заинтересовао за стање клозета, затим исти уопште није испрскан кречним млеком или хлорним кречом, канта за прање руку уопште  није уведена и дозволио се рад у учионицама у приватној згради где су лоше учионице, клозет сасвим неупотребљив и свега један отвор, пролаз за ђака опасан по живот и што је претсобље заједничко са власниковим станом.
  4. Основна школа у Живковцима, прегледана је 20 септембра. Стање је задовољавајуће у погледу кречења, рибања и олајисања просторијае, затим постоји хигијенска канта за пијаћу воду, али сваки ђак не доноси лончић за воду, канта за прање руку није набављена, околина бунара није добра, јер је бетон на доста места испуцао и тако улази површинска вода, клозет није окречен нити је под испрскан кречним млеком или хлорним кречом.
  5. Основна школа у Калањевцима, пргледана је 20 септембра.Све је окречено, орибано и олајисано, хигијенска канта и лончићи за воду уведени су, док канта за прање руку није уведена, због клозета требао је рад школе да се обустави јер је клозетска јама около испод плоче отворена за око 2 м2 , затим није окречен и испрскан кречним млеком или хлорним кречом, има доста полупаних прозора и дотрајале дрвенарије- врата и прозора.
  6. Основна школа у Шутцима, прегледанаје 20 септембра.Све је задовољавајуће, сем што нје набављена канта за прање руку и што је околина бунара слабо заштићена.
  7. Основна школа у Пољаницама, прегледана је 21 септембра.Јесте да је све окречено, орибано и олајисано види се улагање труда, али је све то узалуд јер је школа сва испуцала, из године у годину стање је све горе и горе и ако се стално врши крпљење и замазивање пукотина на зидовима и крпљење плафона после неколико дана опет отпао зид и појављују се пукотине, њој би требао само један мањи земљотрес и сва би се срушила. Рад у овој школи би требао да се обустави из наведеног стања зграде, затим и клозет је испуцао и фекалије цуре из јаме преко целог дворишта а поред тога  нема пијаћу воду и иста се доноси са велике даљине до 2 км. Хигијенска канта и лончићи за воду уведени су док канта за прање руку још није набављена. Стање у овој школи је врло тешко и треба предузети битније мере зидања нове школе.
  8. Основна школа у Козељу, прегледана је 21 септембра. Да је набављена је канта за прање руку неби биле никакве пеимедбе.Постојећи водовод који је сада у квару због дотрајалих цеви биће у најкраћем року оправљен од стране овог Завода.

Из предњег извештаја види се да скоро код сваке школе има санитарно- хигијенских пропуста и да се према томе није поступило по распису Сантарног инспекторијата бр. 952 од 28 августа 1952 год. где јасно стоји да се све школе пре почетка морају прегледати од стране санитарне инспекције, што овде није случај, и да се пусте у рад само оне школе које испуњавају  следеће услове: да су нужници потпуно уређени, очишћени и способни за употребу и да се свакодневно дезинфицирају, да се за прање руку после обављене нужде спрема канта са текућом водом и сапун; да се мора свака школа обезбедити са добром пијаћом водом која мора бити у прописаним хигијенским кантама са славинама и свако дете мора имати свој лончић за воду и никако не дозволити да пије из туђег лончића или под славином; да у школама где има више смена мора бити добар размак између смена ради проветравања и чишћења просторија итд.
Како се из извештаја види шта којој школи недостаје то се умољавате да одмах приступите испуњавању свих недостатака у што краћем времену а најдаље до 5 октобра 1956 год. о чему молим да поднесете свој извештај. У колико до овог рока недобијемо извештај сматраће се да није удовољено и тражиће се преко инспеторијата НРС затварање свих школа у којима има већих пропуста у вези расписа бр. 952.
О затварању оделења у приватној згради у Белановици као и затварању школе у Калањевцима због клозета и у Пољаницам због зграде, клозета и воде поднет  је засебни извештај НОС Лазаревац
Смрт фашизму – слобода народу  !
( печат)                   Управник
Хигијенског завода,
Др. П.С. Јанковић,ср

                                      П р е г л е д
Стручног уздизања, народног просвећивања и културно-уметничке делатности на подручлу НО Белановице у времену од 1 септембра до 31. децембра 1957 године

                                             Књижнице и читаонице     

  бр. члан.     бр. књига нових књ.      часописа прочит.књ читалаца
Белановица 64 1.412 50   / 236 45
Пољанице 57 500 20   / 152 32
Шутци / 211 20   / 160 28
Калањевци 49 223 15 1 480 37
Живковци 46 214   / 2 257 41
Драгољ 87 252 20   / 127 87
Трудељ 47 435 20 1 236 69
Козељ 39 250 22   / 164 50

 

Колубарске инфо“ пишу: 18. априла 2019 . године  –Избор најбољих рецитатора

У организацији љишке библиотеке организована је смотра рецитатора“Песма народа мог“ у којој су учествовали ученици школа из Љига и Белановице. На Окружно такмичење у Мионици поред ученика љишке школе, пласирали су се и Милан Томић и Милош Максимовић из Белановице. Најбоље рецитаторе љишка библиотека је наградила књигама

Остали подаци

Списак учитеља
Исплаћене аконтације од 6.000 дин. за децембар 1944 год

р.бр Име и презиме место
1 Мирко Вељовић Белановица
2 Милорад А. Гавриловић Пољанице
3 Миодраг И. Илић Белановица
4 Милош М. Јанићијевић Драгољ
5 Миладин Р. Петровић Шутци
6 Даринка Љ. Матић Козељ
7 Станко М. Балтић Шутци
8 Велимир Адамовић Драгољ
9 Софија П. Павловић Калањевци
10 Видосава Д. Нешић Козељ
11 Милан С. Гачић Белановица
12 Антонија М. Гачић Живковци
13 Сузана М.Миловановић Трудељ
14 Станица М. Ђукнић Белановица
15 Злата М. Илић Белановица
16 Ружица М. Гавриловић Пољанице
17 Станоје М.Даниловић Белановица
18 Живорад М. Ђукнић Белановица

 

ИЗВЕШТАЈ
О бројном стању уписаних ученика у основним школама на дан
1 априла 1946 год.

рб     школа I разред м        ж II разред м        ж III разред м        ж IV разред м        ж укупно м        ж укупно
1 Белановица 20      11   9      15 10      11 20      12 60     57 117
2 Босута 15       9 12        8   6       7   8        5 41     29   70
3 Драгољ 27      29   9        9 10       7 10        3 53     48 101
4 Живковци 29      23 19      16   9     11 10        7 67     57 124
5 Калањевци 17      15   7        8   8       6 11        3 34     32   71
6 Козељ   4      14   8        9   7       8 10        3 40     39   79
7 Пољанице   7      24 15      12 16     20 20      22 68     78 146
8 Трудељ 14      23 21      22   9       4 10        4 61     53 114
9 Шутци 14      15  6       14 10     13 23      11 53     53 106

 

ИЗВЕШТАЈ
О стању основних школа на дан 1 јануара 1946 год.

рб   Школа    школске зграде     државне   приватне број оделења  наставници
1 Белановица        1            —      3 Миодраг и Злата Илић, Антонија М. Гачић
2 Босута        1            —      2 Радмила Марковић и Вера Михаиловић
3 Драгољ        1           —      2 Велимир Адамовић
4 Живковци        1           —      3 Дугалић Љубица и Вуковић Милорад
5 Калањевци        1      2 Софија Павловић
6 Козељ        1      2 Марковић Милисав
7 Пољанице        1      2 Никола и Милена Голубовић
8 Шутци         1     2 Драга Станојевић, Љубиша Тодоровић, Милутин Петровић

Народна Република Србија
ОСНОВНА ШКОЛА
Бр. 31
25 април 1952 год
Белановица

                                 Среском народном Одбору Љиг
                                Повереништво за народно здравље

Доставља вам се списак ђака четвртог разреда који завршавају ову школу ове године

ред.б Презиме и име ученика датум рођења место рођења родитељ
1 Дамјановић Милисав 11. XII 1940. Звечка поч Љубинко
2 Ђиласовић Лазар 8. XI . 1941 Шутци Милинко
3 Ђокић Јулка 14-IX.1938 Зеоке поч. Милан
4 Ђокић Средоје 21.IX.1941 Зеоке поч. Милан
5 Ђукнић Радиша 21.II 1942 Беланпвица Драгојле
6 Јовановић Босиљка   —-    937 Горњи Лајковац поч. Ненад
7 Јовичић Зорка 17.X 1940 Шутци Маринко
8 Јовчић Србољуб 15.III .1942 Шутци Љубинко
9 Јовчић Драгован 31.XI.1941 Калањевци Добривоје
10 Јоксимовић Бисенија 24.VIII.1940 Калањевци поч. Милорад
11 Јоксимовић Марица 25.VIII 1941 Калањевци Раденко
12 Јоксимовић Милица 18.I 1941 Калањевци Раденко Милојев
13 Крстановић Душан 16.I 1942 Драгољ Тихомир
14 Лазаревић Радиша 6.V 1940 Трудељ Светолик
15 Марковић Боривоје 4.IX.1941 Шутци Богољуб
16 Марковић Даринка  …. 1939 Власеница поч. Сима
17 Марковић Милица 28VI 1941 Живковци Вићентије
18 Марковић Илија 1.VIII  1941 Живковци Јован
19 Никитовић Милуника 28-V 1941 Живковци Радован
20 Нешовановић Милош 7 V 1940 Похово поч. Михаило
21 Петровић Милорад 12-I 1941 Живковци Милован
22 Петровић Мирослав 25.VII 1940 Мајур непознато
23 Поповић Радослава 20.VI 1942 Калањевци старат.Војиновић Радован
24 Прокић Иван ….  1940 Зарожје поч. Светолик
25 Ракић Љиљана 12.X 1941 Живковци Тихомир
26 Стопић Момчило 11.VI 1939 Рожанство поч. Милисав
27 Тадић Гвозденија 26 VI 1939 Доњи Кошљари поч. Радисав
28 Томић Косана 21.VI 1941 Шутци Павле
29 Каналић Сејдо —– 1938 Ораховац поч. Зуле
30 Јожић Елизабета      
31 Јожић Стипе      

С  ф  –  С  Н
Управник школе,
(печат)                               Мил. Гавриловић,ср

Народном одбору среза Ваљево
секретарујат за просвету  и културу
бр 736 /1958
Ваљево

У вези тражених података за школе за 1941 годину достављамо Вам извештај:

бр назив и место школе број оделења број наставника број ученика
1 Основна, Белановица   4 5 113
2 Основна Драгољ   1 1   67
3 Основна Живковци   3 3 121
4 Основна Калањевци   2 2 119
5 Основна Козељ   2 2 113
6 Основна Пољанице   2 2 181
7 Основна Трудељ   2 1   96
8 Основна Шутци   2 2 124

 

                                 Број недељних часова по предметима недељно  

  1. Српски језик 34   – 1 наставник  треба још 1
  2. Француски јези 24      1
  3. Историја 18      1
    Географуја                18
  4. Биологија 16      1
    Хигијена                     4
  5. Математика 34      2
  6. Физока 12
    Хемија                         6      1
    Цртање                       16
  7. Писање 4
    Ручни рад                    8      1
    фискултура                16
  8. Пољопривреда 8     1
    Певање

Шеф отсека за општу управу,
Милан Сарић,ср

——————-

Народни одбор општине
бр.02-446
24 јануар 1958 год
Белановица
Срез Ваљево

                          Народном одбору среза Ваљево
– за потпретседника Марчетића –

Основна школа у Белановици основана је као прогимназија 1948 године. Број ученика из године у годину расте, тако да данас у школи има 350 ученика, а 8 оделања. У школи раде 15 наставника. Настава се изводи у просторијама бивше основне школе у којој има 6 малих учионица и приватној згради са 2 оделења која не одговарају ни најосновнијим хигијенско – педагошким захтевима. Школска зграда је саграђена 1958 године и не одговара школским потребама. Обзиром на скучени школски простор настава се изводи у две смене што је врло незгодно јер су ученици доста удаљени од школе.
Бивши Народни одбор среза љишког у заједници са Народним одбором општине Белановица у вези изградње осмогодишње школе у Белановици предузео је следеће:

  1. Израђен је пројекат зграде основне школе
  2. Извучена су на лице места потребне количине камена и песка
  3. Испечена је потребна количина цигле
  4. Набављена је извесна количина цемента, краче, гвожђа и другог грађевинског матерујала
  5. Сазидани су темељи за зграду

Народ је свесрдно прихватио ову акцију и највећи део послова је обављао добровољним радом.
РасформирањемНародног одбора срезаЉиг ова акција је стала због недостатка сетстава. Имајући потребу за школском зградом и расположење грађана наше општине за изградњуисте, обраћамо се Народном одбору среза са захтевом да нам додели кредит за изградњу ове школе. Ово утолико пре што нам је ова засад неуспела акција претставља политички проблем и утиче на друге акције које изводимо у општини.
Смрт фашизму – Слобода народу !
Претседник,
Радиша Балтић,ср

 

Народни одбор општине
бр.02-660/1-1958
6 фебруар 1958 год
Белановица
Срез Ваљево

                                            Народном одбору среза Ваљево
Секретаријат за просвету и културу

Предмет: Материјално обезбеђење
за наставу фискултуре у
осмогодишњој школи

У вези материјалног стања и обезбеђење школе реквизитима за извођење наставе у Осмогодишњој школи у Белановици достављамо следеће податке:

  1. Назив школе: Осмогодишња школа у Белановици
  2. Школа је лоше снабдевена реквизитима
  3. У 1957 години за набавку реквизита и справа за фискултуру утрошено је 30.000 динара
  4. У току 1957 године није дата никаква помоћ фискултурним организацијама
  5. Школа нема салу нити било какво игралиште ни за једну врсту спорта.
  6. Број ученика у вишим разредима школе је 238.
    Смрт фашизму – Слобода народу !
    Секретар,
    Митар Јовелић,ср

Народни одбор општине
савет за просвету и културу
30 децембар 1958 год
Белановица

                         Пројектовани развој натавног кадра

                     број наставника
школскагодина бр.учен. и оделења                         учитељ   стр.учит    наст.   стал. хонор.     
  од I-IV    од IV – VIII  
1957/58 578  19      237  8 22               1               4              2
1958/59 524  19      248  8 22               1               4              2
1959/60 645  21      279  9 24               1               7              –
1960/61 760  23      308  9 26               1               7

Референт
за просвету и културу НОО
Мил. Љ. Дражић,ср

 

                                           Е в и д е н ц и ј а 
О оценама просветних радника на подручју народног одбора општине Белановица за школску 1958/1959 годину

Комисија за оцењивање  наставно-васпитног особља на подручју НОО Белановица које су образоване од стране Савета за просвету и културуНародног одбора Општине Белановица у саставу: Станимир Живановић, просветни инспектор НОС Ваљево и Милунка Николић члан школског одбора, извршила је оцењивање наставно-васпитног особља за школску 1958/1959 годину и то са следећим оценама:

Са оценом  истиче се оцењени су:

  1. Радовановић Момчило, наставник
  2. Илић Злата, учитељ
  3. Илић Миодраг, учитељ
  4. Радовановић Душанка, учитељ
  5. Колаковић Гвозденија , учитељ
  6. Дамњановић Синиша, учитељ
  7. Дамњановић Анђелија, учитељ
  8. Гавриловић Ружица, учитељ
  9. Ненадовић Олга, учитељ
  10. Дамњановић Станимир, учитељ
  11. Ђоковић Ђока, учитељ
  12. Јоксимовић Миодраг, учитељ

Са оценом задовољава оцењени су:

  1. Јовановић Слободанка, наставник
  2. Петровић Десанка, наставник
  3. Ћосић Мирјана, наставник
  4. Спасић Славиша, наставник
  5. Гавриловић Милорад, учитељ
  6. Николић Душан, учитељ
  7. Андрић Јелена, учитељ
  8. Станојчић Владан, учитељ
  9. Станковић Љубиша, учитељ
  10. Недељковић Лепосава, учитељ
  11. Пантић Драгован, учитељ
  12. Дражић Станојка, учитељ
  13. Ненадовић Јован, учитељ
  14. Стојнић Драгољуб, учитељ
  15. Ђоковић Стана, учитељ
  16. Јоксимовић Христина, учитељ
  17. Николић Милојка, стручни учитељ

    Нису оцењени:

  18. Ђорђевић Сава, наставник, директор који није обавезан да држи наставу

    Напомена: Оценом нарочито се истиче и нема елемената за оцењивање није оцењен ни један просветни радник.

Шеф отсека за општу управу,
Милан Сарић,ср