Формирањем 1910. године „Друштва за унапређење Белановице“ које је радило под надзором Министарства просвете, на чијем челу су дуго били официр и велики заљубљеник у тај крај Лазар Матијевић и један од оснивача варошице Димитрије Ђукнић свештеник, почињу интензивне иницијативе у развоју места.

Друштво је пре свега, било друштвено-хуманитарна организација која је имала за циљ да се Белановица и њена околина, са око десет мањих општина, развијају у културном, хигијенском и сваком другом погледу.

Тако је дошло до иницијативе Друштва за куповино плаца на коме ће бити изграђен неки туристички објекат.

Дом који је градила краљица Марија
Дом који је градила краљица Марија 1936. године

У Белановици, пред Други светски рат 1935. године, становала је са својим родитељима, братом и његовом породицом  у кући Драгића Гавриловића и радила у Дому здравља докторка Wајss. Када је рат почео преселила се са мужем у Црну Гору а касније је прешла у Београд.

У Београду је руководила здравственом заштитом београдских општина и својим познанством омогућила да две групе болешљиве и слабо развијене београдске деце 1934. године  бораве у Белановици како би се опоравили. Деца су била смештена у тадашњој школи а храну су им спремали у кући Васе и његове супруге Виде Ломић . Васин брат, Арсеније Ломић је имао салаш поред реке Качер у коме су се деца хранила.

Београдске новине1935. године у тексту Београдска општина послала је овог лета 1200 сиромашне деце на лечење и   опоравак :

Београдска деца на опоравку у Белановици
Београдска деца на опоравку у Белановици


… Осећајући тежак и безизлазан положај својих сиромашних грађана, као и потребу за физичко и здравствено подизање нараштаја, Градско поглаварство града Београда у границама могућности, сваке године обезбеђује летовање и добру исхрану овим малишанима….

Игра деце на црквеном плацу
Игра деце на црквеном плацу

. Пета група од 100 дечака и девојчица са једним лекаром и шест социјалних сестара упућена је 4 јула на летовање у романтичну варошицу Белановицу, у срезу Качерском. То је чисто и лепо климатско место, на огранцима Рудничких планина, са свежим планинским ваздухом, бистром речицом Качером, заклоњено од ветрова са свих страна шумовитим бреговима. Ова деца су под сталним надзором лекара г-це др. Јанковић и соц. сестара.
Исхрана све деце послате на опоравак и летовање је обилна и  квалитативно одлична. Састоји се од 5 оброка дневно.
када је истекао 30- дневни боравак појединим групама, полазе нове групе малишана и то : у Кошутњак, Белановицу, у Селце на мору а 30 шкрофулозне и реуматичне  деце упућено је у бању Бадању под Цером…

Краљица Марија
Краљица Марија

Познанство докторке Wајss са краљицом Маријом, ћерком румунског краља Фердинанда Хоенцолерна   и румунске краљице Марије  принцезе од Велике Британије и Ирске, синовице енглеског краља ЕдвардаVII  и унуке краљице Викторије  супруга краља Александра Карађорђевића, подиже своју задужбину 1936. године; објекат на површини од 1.056 квадратних метара земљишта, који има 46 лежаја у основној згради.Aрхитекта задужбине био је , у то време, чувени архитекта Милош Сомборски, пореклом из Забрежја код Обреновца Ту су требала да се у летњем периоду опорављају деца имућнијих родитеља Београда али је рат омео ову активност.

Почетком јула 1941. године у  Дом се смештају избегличка деца те он постаје социјална установа. После дизања Устанка у Качеру, oкупациона власт уселила је своје жандаре а често су га освајали и четници Косте Пећанца. Било је и напада партизанских јединица те је дошло до оштећења зграде и инвентара дома  Једно време је ту била и партизанска болница за смештај рањеника. Зграда Дома на крају 1944. године остаје без прозора са великим оштећењима.

Ослобођењем земље 1945 . године Савет за народно здравље Београда шаље инжењера са циљем да се зграда доведе  у функционално стање  генералном адаптацијом зграде. Због недостатка материјала ,поправка је завршена 1946. године

После рата нова Народна власт конфисковала је овај прелепи објекат и у њега смешта ратну сирочад чији су родитељи настрадали током Другог светског рата. У Дому је боравило близу 700 ратних сирочића из свих крајева Југославије. То су углавном била деца жртве фашистичког терора без једног или оба родитеља. Овде су започели нова детињства, стицали другове и пријатеље, а особље дома им је замењивало родитеље. Њих укупно 246 започело је и завршило у Белановици основно образовање, док су други после извесног времена одлазили у друге домове или усвајана од нових родитеља.

Дом који је купила "Београдска конфекција" после рата
Дом који је купила „Београдска конфекција“ после рата

Ту се завршава истина о изградњи Дома јер се тадашња комунистичка власт потрудила да се име и сваки податак о легату и учешћу краљице Марије у власништву за увек заборави.

На Спомен-плочи која је са петокраком утиснутој у чеону фасаду зграде стајала је до недавно, али ју је неко незнан скинуо. Натпис је гласио:

У овој згради ваљевски и шумасијски партизански одред више пута је опкољавао и тукао домаће издајнике, које су само ови чврсти зидови могли спасти од заслужене казне народних бораца. Смрт фашизму – слобода народу ! 14. октобар 1951. године. Савез бораца среза љишког !.

Комунистички подаци казују да је Дечји дом, назван „Стеван Марковић Сингер“, по партизанском активисти из овог краја, основан 1946. године, када је 80-оро деце палих бораца и жртава фашизма из Крагујевца добило у њему смештај. У почетку, састав деце у дому био је мешовит, да би касније, у дому била смештена само мушка деца.

Документ казује:

                САВЕТУ ЗА НАРОДНО ЗДРАВЉЕ И СОЦИЈАЛНУ                                                          ПОЛИТИКУ
                          -Оделењу за заштиту деце –
Београд                           Предмет: Подаци о установи
и штићеницима

У вези вашег акта бр. 5329 од 20 априла 1955 гпдоне, достављамо Вам тражени извештај:

  1. Дом је смештен у згради општенародне имовине, која је пре Другог светског рата била дечији дом. Зграда је нова зидана од тврдог материјала. Зидана је 1938 године, која располаже са следећим просторијама: двориште домско има 0,30,00 џа. У самом дворишту има три зграде и то: Дом за смештај деце, Помоћна зградабдома и прехранбени магацин који је зидан 1948 године. поред ових зграда у дворишту се налази клозет са три оделења и пусоарима и свињац.
    Зграда дома располаже са следећим просторијама: 6 спаваћих соба са 81 просторни метар, 1 амбуланта са 33 просторна метра, 1 читаоница са 50 м2, дечији кутак са музичким инструментима са 33 м, 1 трпезарија са 163м, 1 кухиња са 153 м, 2 умиваоника са по 8 лавабоа и 37 м, 1 купатило са 3 туша и 31 м, 1 ложионица са апаратом за купатило са 50м, 3 клозета са по 2 оделења и једним претсобљем у 28 м, 1 радионица за оправку дечије одеће и веша са96,25 м, канцеларија са 50,62 м, 1 шпајз уз кухињу 22,87 м. 1 потрошни магацин 15,48 м, степениште са ходником 440 м.
    А. Помоћне зграде располажу са следећим просторијама: Дечија радионица 50,62 м, Магацин одеће и обуће 50,62 м, вешерај  за прање веша 97 м, 4 спаваће собе 54,75 м у којима су смештени станови управника и васпитача, 1 клозет са умиваоником 15 м, 1 ходник са 25 м.
    Б. Друга помоћна зграда у којој су смештени магацини расположивим просторијама и то:магацин исхране 56,42 м, подрум за зимницу 56,42 м, и шупа 62,27 м.
  2. У погледу инвентара сзање стоји овако: У кухињи се налази зидани шпорет од плочица. Услед дуге употребе потпуно је дотрајао те је потребно да се презида, оправи измени плотна и рерне. У свим спаваћим собама ормани за одела су сасвим дотрајали, те је потребно неке поправити, а неке купити нове. Остали инвентар је сасвим дотрајао као на пр. столице за радне собе треба купити 30 комада, постељни веш је исцепан и крпљен неколико пута, чаршави и мушеме за солове у трпезарији и кухињи треба нам купити, недостају завесе на прозорима. Недостаје и већи број кухињског посуђа, кецеље за куварице и друго.
  3. Дом је основао народни одбор Округа Чачанског у Чачаку по налогу и помоћи Министарства за народно здравље и социјално старање 26 септембра 1946 године са капацитетом од 80 штићеника. Под условом да су заступљени сви услови за квалитет дома био би 50 штићеника. Сада у дому има 53 штићеника са 53 постеље.
  4. Кроз овај дом је прошло 218 штићеникаод његовог оснивања 26 септембар 1946 године до 5 маја 1955 године. Овај дом је узраста осмогодишње школе по завршетку исте деца су слата у средњошколске домове ради даљег школовања.
  5. Штићеници овог дома се налазе сва у установи а нема ни једнога који се налази ван установе. У дому празних места нема.
  6. Као што је напред изнето зграда је прилично руинирана а нарочито фарба на капцима и прозорима улазним вратима скоро је сасвим отпала.Клозети су од својих претсобља одвојени само једокрилним дрвеним зидом и прозор клозета се налази у пртсобљу. Клозети немају вентилацију те услед овога а и због тога што је прозор у претсобљу гасови улазе у главни ходник и спаваонице које су одмах поред клозета. Канализација клозета у целој згради је неисправна и услед тога приликом градње зграда није била спроведена вода како би се канализација испирала, те је тако од почетка градње остала неиспрабна. Услед овога зидови се квасе и долази до падања плафона на клозетима.Двориште дома није ограђено, те је потребно прво нивелисати, на местима покоцкати, подићи потпорни зид испред главне зграде да би задржавао земљу да се необрушава, засадти цвеће, направити капије за кола и пешаке.Потребно је оправити прилаз од главног пута ка дому у дужини од 150 метара пошто је исти непроходан.

    Дом нема фискултурнну салу нити веће сале те је потребно направити једну мању зграду у дворишту у којој би била фискултурна сала и и ве радне собе и једна радионица за ручне радове штићеника и један клозет.

Да би дом одговарао својој намени портебно је извршити наведене поправке као :кречење, фарбање цокле масном фарбом, фарбање тишлераја, малање и оправка плафона, оправка оџака, канализације, клозета и водовода. Оправка шпорета, пећи за купатило, набавка инвентара и све што је напред набројано.динара,
Према грубом предрачуну стручњака и уређењу дворишта потребна је сума од 4.000.000 динара. За набавку инвентара 1.500.000 за градњу нове зграде 3.000.000 динара што укупно износи 8.500.000 динара.

  1. Васпитни рад у установи: Васпитни рад у установи обавља се у свему према приложеном плану рада за 1955 годину, и кућном реду.Води се књига „индивидуалних особина“ ученика, „дневник рада“, лични дневници васпитача. Казне које се примењују у дому су: Забрана изласка у варош, продужетак рада у радним собама, слагање ствари у собама, чишћење дворишта, забрана посматрања киноапаратуре, забрана игара, које се штетно одражавају на савладавање градива итд.
  2. Да би установа одговарала у потпуности својим задацима непходно је потребно извршити доградњу наведених у тачки 6.

Смрт фашизми – Слобода народу !
Управник дома,
(печат)                             Драгиша Ћосић,ср

За прве године постојања, нема података о начину финансирања, а од 1948. године Дом финансира Срески народни одбор Љиг. Материјалну помоћ пружала су и надлежна министарства. У пролеће 1948. године у Дому је боравило 200 деце из Грчке. Били су ту извесно време, те су их преместили у Чехословачку.

Партизанска јединица 1944. године испред Дома
Партизанска јединица 1944. године испред Дома

Почетак рада Дома био је тежак. Недостајао је основни инвентар а недостајао је и новац за храну деце.Све до 1947 године није било васпитача и управник је морао посветити највише времена и пажње организацији материјалног пословања. Особље дома у почетку, било је малобројно и неквалификовано те је било и анархије у васпитању јер су се управници често мењали, а васпитачи су просто бежали јер нису ни плату добијали . Због таквих околности неког бољег васпитања деце није било, тако да је дошло до девастације објекта. Упропашћавана је имовина и одећа јер штићеници нису имали осећај чувања. Сама деца, пошто васпитача није било, често су тражила помоћ од Среског народног одбора и Министарства здравља.
Дужност управника вршили су: Драгиша С. Јовановић до новембра 1949, Миланко Ж. Стојчевић 1949, Марта Ћерамилац 1950, Јован Нренадовић 1951, Милорад Катић 1951-вд, Драгиша Ћосић и Стојан Гимиша од 1955. године до краја. Управни одбор једно време чинили су: Радовановић Момчило, Јосиповић Момир, Гавриловић  Драгослав, Ивановић Ангелина, Гавриловић Ружа и Оташевић Милисав.

 

Примопредајни Списак штићеника Дечијег дома 1949. године

  1. Адамовић Љиљана
  2. Рудижић Миланка
  3. Здујић Бисерка
  4. Дожић Милка
  5. Станковић Миланка
  6. Митић Георгина
  7. Томашевић Стана
  8. Токовић Љиљана
  9. Микућ Петра
  10. Јовановић Босиљка
  11. Гвозденовић Љубинка
  12. Марковић Даринка
  13. Продековић Госпава
  14. Тадић Грозденија
  15. Ђукановић Миланка
  16. Томовић Рада
  17. Каљевић Даница
  18. Росић Иванка
  19. Стојановић Катарина
  20. Реџеповић Јелена
  21. Јанковић Вера
  22. Темић Јулка
  23. Стефановић Бранислав
  24. Божић Стојан
  25. Јаблановић Милун
  26. Курбанић Сакиб
  27. Ранковић Недељко
  28. Петровић Драган
  29. Перишић Драгослав
  30. Стаменовски Драгиша
  31. Китић Мирослав
  32. Боровина Милош
  33. Јовановић Видоје
  34. Јовановић Томислав
  35. Митић Љубиша
  36. Мудуловић Миша
  37. Миловановић Константин
  38. Ђукић Недељко
  39. Скулићић Миољуб
  40. Остојић Миле
  41. Васиљевић Душан
  42. радичевић Стојан
  43. Ђорђевић Славко
  44. Радосављевић Станискав
  45. Остојић Илија
  46. Ђокић Алдо
  47. Пјевац Станислав
  48. Савић Лазар
  49. Махнутовић Хајро
  50. Наумовић Славко
  51. Јанковић Видан
  52. Трифковић Горан
  53. Стевић Момчило
  54. Гвозденовић Велимир
  55. Атанасијевић Младен
  56. Срејић Душан
  57. Стошић Драган
  58. Стефановић Властимир
  59. Лалић Стефан
  60. Жевдија Славко
  61. Обрадовић Радомир
  62. Тодоровић Добривоје
  63. Тодоровић Радојица
  64. Неговановић Слободан
  65. Толић Средоје
  66. Неговановић Милош
  67. Пареложовић Милорад
  68. Петровић Љубодраг
  69. Протић Миленко

Предао децу
Јовановић С. Драгиша,ср
Примио децу
Стојчевић Ж. Миланко, ср

Домски лекар највише је био др Валеријан Криженовски а Министарство здравља послало је студента медицине Живана Пејића који су вршили периодичне прегледе деце .
Службеници Дома у мају1948. године били су: Јовановић Драгиша, управник; Јовановић Периша, економ; Јокић Десанка, васпитач; Ћерамилац Марта, књиговођа благајник; Ћосић Вера, домаћица дома; Петровић Жарко, спољни момак; Тодоровић Живка, здравствана сестра; Ђукнић Миодраг, шофер; Ђукнић Наталија, куварица; Јовановић Катица, пом. Куварица; Јовчић Милевка, праља, Вилиновић Милојка, праља, Колаковић Олга, праља.

Стање се почело мењати 1951. године доласком за управника Драгише Ћосића и Стојана Гимиша који започињу систематски рад, прво на сређивању дечије евиденције а затим и васпитним мерама код штићеника.

Касније се стање у упави дома побољшало, сређена је докумантација од штићеника и о сваком је вођено рачуна. Од послератног војничког васпитања где је труба била главни оглашивач за дужности, уведен  је колективни принцип васпитања где учествују и сама деца кроз разна секције. У дому који није имао канализацију а вода се доносила са градске чесме, управници су муку мучили обраћајући се Савету за здравство помоћ коју нису добијали.

Дружење са мештанима
Дружење са мештанима

Деца дома се дружила са вршњацима из Белановице кроз разне кућне посете  и у белановачкој школи. Један Пионирски савез чинили су: Стојан Радичевић-председник и задужен за дисциплину; Вера Јанковић секретар; Милица Јаблановић за учење; Бисерка Здујић-за хигијену; Госпава Продановић-култуа и просвета; Драган Петровић-политички рад.

Штићеници су похађали су школу у Белановици тако су 1948. њих 80 завршили годину са општим успехом –добар. У 1958 у школу је ишло 56 штићеника а успах су показали на крају године: одличних 4, врло добрих 22, добрих 21, са једном слабом оценом 4, са две 4 и један је понављао.

Санкање поред белановачке цркве
Санкање поред белановачке цркве

Слободно време деца су проводила по секцијама: музичка, драмска и фолклорна које су биле веома активне у припремању приредби са којима су гостовали по околним селима а од прдатих улазница добијали су свој џепарац. Од часописа на располагању су били: Борба, Спорт, НИН, Црвана Звезда, Младост, Пионир, Полетарац, Дуга, Змај. Коришћена је библиотека са 600 наслова разних књига. Играо се стони тенис, фудбал, одбојка, бавило се атлетским дисциплинама и др.

Организована су летовања па је 49 штићеника летовало у Трогиру код Сплита а смештај је био у осмогодишњој школи, где су се и хранили. Осим летовања на мору деца су боравила у јулу и августу код породица у срезу где су тако стицала радне навике.

Дом „Стеван Марковић  – Сингер“ основан је решењем НО среза љишог у Љигу бр.6866/55 од 31 маја 1955. године чији је задатак да прима и опскрбљује децу и омладинце мушког пола до 15 година узраста, у погледу смештаја, исхране, одевања, здравствених и културних потреба, васпитања и школовања, и то првенствено децу која су из разних разлога остала без родитеља, а поред тога и ону децу и омладинце којима је ова опскрба потребна из економских, социјално здравствених или васпитних разлога.
Дом је дужан да детету и омладинцу замени родитељску кућу и да им обезбеди добар смештај, брижљиву негу, васпитање и школовање.
Дом има својство правног лица а води га Савет за народно здравље и социјалну политику НО среза љишког.
Капацитет дома је 50 штићеника. Има своје органе управљања и самостално се финансира а издржава се од накнада за учињене услуге.
Управник је био Драгиша Ћосић а Председник Управног одбора дома била је Ружа Гавриловић, учитељица.

Списак чланова Управног одбора:

 

ред. бр   Презиме и име Школска спрема   занимање
1 Радовановић Момчило Виша педагошка претставник осм. школе
2 Јосиповић Момир 4. основне службеник НОО
3 Гавриловић Драгослав 4. основне секретар НОО
4 Ивановић Ангелина 4. основне домаћица
5 Гавриловић Ружа учитељска школа учитељица
6 Оташевић Милисав учитељска школа васпитач дома
7 Ћосић Драгиша 4. основне школе управник дома

 

Од 31. маја 1955. године, решењем Народног одбора љишког среза Дом добија својство правног лица и самостално се финансира. Задатак дома, као социјално васпитне установе, био је да пружа смештај, исхрану и одевање; обезбеђује школовање и задовољава културне и васпитне потребе штићеника до 15 година старости. То се првенствено односило на штићенике без родитеља и оне којима је била потребна помоћ из економских, социјално-здравствених или васпитних разлога. Дом је могао да прими 60 штићеника.

Дом зими
Дом зими

Особље Дома једно време чинили су: управник Миланко Стојчевић; васпитачи- Дренка Максимовић, Љубица Ђурић; књиговођа- благајник Ћерамилац Марта; економ Војин Сарић,  магационер Богољуб Симеуновић, домаћица Вукосава Миловановић; куварица Наталија Ђукнић; праље Милојка Војиновић и Милојка Јовчић; здравствена сестра Видосава Милошевић; спољни момак Драгиша Мирковић и шофер Миодраг Ђукнић,.

После укидања  љишког Среза, Дом је 1956. године, прешао у надлежност Народног одбора среза Лазаревац. Новом територијалном променом, укидањем среза Лазаревац, Дом је преузео, 30. августа 1957. године Народни одбор среза Ваљево.
Затим је срез Ваљево, 5. маја 1959. године, предао је Дом са свом покретном и непокретном имовином, Народном одбору ппштине Белановица који је донео решење, 28. децембра 1960. године, о престанку рада Дечјег дома „Стеван Марковић Сингер“ у Белановици са 31. децембром 1960. године , а као разлог затварања наведена је нерентабилност Дома, јер је радио са половином капацитета. Месечне губитке које је Дом бележио, оснивач, општина Љиг, није могао да покрије.

Силазак из Дома
Силазак из Дома

То је била лепа превара. Ликвидација дома извршена је   децембра  1961 са комисијом у којој су били:Александар Станковић из општа управе Љиг, Јеврем Јовановић из земљорадничке задруге „Качер и Светислав Мирић из „Воћног расадника“. Комисија је разрешила дужности: Ивановић Момира, пом.референта; Симеуновић Богољуба, магационера; Колаковић Олгу, куварицу; Марковић Десанку, радницу; Ћосић Веру, неговатељицу; Антонијевић Десанку, радницу; Стевић Станимира, благајника; Недељковић Зорку, чистачицу.

Постојала је иницијатива МНО Белановица да се Дом уступи београдској општини Врачар која је била заинтересована да га унајми. Ево тог дописа:

Народна Република Србија
Народни одбор општине Белановица
број 01-5338/1-59
Белановица
Срез Ва
љево
Народном одбору општине Врачар Београд

Извештавате се да смо воњни уступити Вам дом „Стева Сингер“ у Белановици, односно зграду бившег Дечијег дома, на 10 година, под одређеним условима:

  1. Да се у уступњеној згради одговарајући послови смештене институције, обављају преко целе године, односно да зграда буде коришћена преко целе године, без обзира на капацитете;
  2. Да се постојеће техничко особље сво преузме и то: економ, магационер, чистачице, вешерке, књиговођа и домаћица.Претседник,
    Радиша Балтић,ср

Општина Врачар није могла прихватити захтев НОО Белановица и послала је одговор:

Народни одбор општине Врачар
Оделење за наросно здравље
и социјалну заштиту
бр.25689/1
24 јула 1959 године
Београд

                                Народном одбору општине Белановица

Примили смо Ваш допис од 18 јула 1959  год.који смо разматрали у председништву наше Општине. Како је наш став остао и даље на бази онога како смо с Вама дискутовали приликом заједничког састанка у кабинету Председника Народног одбораопштине Веачар(8 јула 1959 год.) то Вас извештавамо као што смо Вам рекли да је наша жеља и намера да оспособимо дом за рад преко целе године, али за прву годину не би смели склопити уговор за прманентни рад.
Што се тиче техничког особља примили би оно особље које одговара нашим условима рада и организацији дома.

Остајемо и даље при томе, да би дом узели на десетогодишње коришћење после улагања инвестиција за оправку и набавку новог инвентара за исти.

(печат)                               Председник МОО Врачар,
Милорад Контић,ср.

Дечији дом је престао са радом 31. децембра 1960. године

Народни одбор општине Љиг
бр.02-965/1-61
20 фебруар 1961 године
Љиг
Срез Ваљево

                         Ликвидациона комисија

Предмет: Сагласност за давање отказа
службеницима Дома
Комисија за службеничке послове Народног одбора Општине Љиг на седници од 27 фебруара 1961 годинеразматрала је предлог за давање отказа службеницима Дечијег дома „Стеван Марковић-Сингер“ у Белановици и донела  следећи:

                                         З а к љ у ч к

Даје се сагласност Ликвидационој комисији Дечијег дома у Белановици да може дати отказ на службу са даном 1 фебруар 1961 године следећим службеницима:

  1. Ивановић Момиру, помоћном канц. референту
  2. Симеуновић Богољубу, магационеру
  3. Колаковић Олги, куварици
  4. Марковић Десанки, радници
  5. Ћосић Вери, дечија неговатељици
  6. Антонијевић Десанки, радници
  7. Стевић Станимиру, благајнику
  8. Недељковић Зорки, чистачициСагласност се даје ради ликвидције Дечијег дома као самосталне установе.

(печат)                                        В.Д.  секретар,
Радован Пантић,ср

Драгиша Божић, хроничар из Мораваца описује у ваљевској „Ревији Колубара“,
један од сусрета домаца и мештана  октобара 1996 под називом  Једна кућа а две приче :  

Дружење старих домаца са домаћима 1995. године
Дружење старих домаца са домаћима 1995. године

Последњег дана августа у Белановици је био по мало необичан скуп. Повод је био присећање на 50 година од оснивања Дечијег дома у овој качерској варошици. На окупу су се нашли бивши домци- штићеници који су ту провели детињство и сада живе по по разним местима широм Југославије. Били су дирљиви сусрети одраслих људи, који су као деца и ученици основне школе заједно проводили дане, ноћи и распусте а сада су годинама и километрима веома удаљени.

Дечији дом је радио петнаест година од 1946 до 1961. а у њему су се најчешће налазила ратна сирочад, а затим сиромашна деца без родитеља и она чији су родитељи  једино били богати у броју деце. Рецимо Видан Јанковић из Палица код Бајине Баште био је једно од деветоро деце сиромашних родитеља. Свој радни век завршио је у Белановици и Љигу где сада са породицом живи у својој кући. Занимљив је и случај Петра Пеперка, данас породичног човека, пензионера у Љигу, који уопште није сигуран да ли је Словенац, Рус или нешто треће што му вели, баш и не смета.

По подацима рођен је 1938. године. Убеђен је  да је још као дете, докле му сежу најранија сећања био у неком дому у Швајцарској. Било је, каже, лепо. Увек му се враћа слика земље са безбој различитих заставица. Према подацима просветног радника из Белановице Момчила Радовановића, кроз дом је прошло 246 деце.

Дом је имао своје васпитаче а у основну школу су ишли ту, у варошици, са осталом децом из места и околних села. Зато  је на скупу и било скоро више те околне деце, стрих другара и другарица. Из Аранђеловца је дошао Момир Ивановић, чика Миша, који је у Дечијем дому био економ пуних 10 година.

„Кад је требало, рецимо, набављати обућу-сећа се Момир- ја сам узимао штапиће и мерио деци стопала. Једне године скоро 150 деце имало је укупно 7 величина ногу. 300 ногу а 7 штапића и сви добију пасент патике или ципеле. Кад је 1961. године Дом расформиран и требало затечену децу предати срезовима одакле су дошла, било је тужно и тешко. Оставим шесторо у Ваљеву, троје у Шапцу, двоје у Лозници… Плачу кад се растају, плачем и ја са њима. На послетку остане ми само мали Илија, њега одведем у његов Зворник.

Преноћимо заједно у неком хотелу, а сутрадан треба да остане сам док у срезу не знају шта ће са њим. Хотел пун вашки па су ногаре од кревета постављали у конзерве напуњене водом да се инсекти не пењу са патоса. Једва смо се сутрадан растали. Ја сам плачући ушао у аутобус, а Илију су држали јер је све наглас кукајући покушавао да им се отме и крене замном. И дан данас кад се тога сетим прође ми нека туга кроз срце и душу. Шта ли је са Илијом ? „ 

Елем, довде би отприлике била та прва прича, уствари – само делић стотине судбина, туга, радости, другарства, силидарнисти, људског сећања, поштовања…


Прича друга је, у неку руку, наличје прве.

Уочи заједничког ручка одржано је неколико топлих говора, подељено повише плакета и захвалница Савезног, Репулбличког Црвеног крста Општинском одбору, СУБНОР- а Љиг, Општини Љиг, Фудбалском клубу Качер… Краљица Марија Карађорђевић је поменута у једниј реченици, ваљда је толико заслужила што је још далеке 1936. године подигла у Белановици Дом за сиромашну децу Београда, а који је све време после рата носио име качерског партизанског првоборца Стеве Марковића Сингера. На послетку је 1961 предметни Дом, за који је краљица Марија дала паре а партизан Сингер име , продат ( или предат као основно средство) конфекцији БЕКО из Београда. 

Данас на тој згради нигде нена имена краљице Марије. Ваљда зато да не ремети склад о коме сведочи спомен-плоча са петокраком и натписом: У овој згради ваљевски и шумасијски партизански одред више пута је опкољавао и тукао домаће издајнике, које су само ови чврсти зидови могли спасти од заслужене казне народних бораца. Смрт фашизму – слобода народу ! 14. октобар 1951. године. Савез бораца среза љишког !.


Да Марија Карађорђевић није направила Дом од чврстог матерујала већ, рецимо, од ћерпича, домаћи издајници не би извукли живу главу а Краљица би, можда, добила неку плакету – посмртно. 

 

РАЗНИ ДОКУМЕНТИ

(Подаци су власништво Историјског архива Ваљево)

– Преписано без корекције текста-

Списак штићеника дечијег дома „Стеван Марковић Сингер“ у Белановици на дан 1. новембра 1948. године који похађају школу. Управник дома је Драгиша С. Јовановић

  1. Гвоздановић Љубинка           I разред основне школе
  2. Тадић Гвозденија
  3. Ранковић Недељко
  4. Степић Момчило
  5. Јовановић Босиљка
  6. Стефановић Катарина
  7. Ђокић Јулка
  8. Ђокић Средоје
  9. Негошевић Милош
  10. Адамовић Љиљана                 II разред
  11. Катић Мирослав
  12. Јанковић Видан
  13. Микић Петра
  14. Трипковић Новак
  15. Пауновић Славко
  16. Перишић Драгослав
  17. Оцокољић Бранислав
  18. Стаменковић Момчило
  19. Вељовић Даница
  20. Смиљанић Мирослав
  21. Марковић Даринка
  22. Обрадовић Радомир
  23. Божић Стеван                            III разред
  24. Вулишић Миланка
  25. Ђукић Недељко
  26. Ђорђевић Славко
  27. Здујић Миоска
  28. Јаблановић Милун
  29. Јовановић Томислав
  30. Петровић Драган
  31. Курбалић Сахиб
  32. Остојић Илија
  33. Станишић Миланка
  34. Стаменковић Драгиша
  35. Срејић Душан
  36. Савић Лазар
  37. Радичевић Стијан
  38. Радосављевић Станислав
  39. Настасијевић Младен
  40. Ломић Милка
  41. Росић Иванка
  42. Томовић Нада
  43. Стаменковић Милутин
  44. Продановић Госпава
  45. Сланкаменац Душанка
  46. Врцаловић Јелена
  47. Тодоровић Добривоје
  48. Неговановић Слободан
  49. Јанковић Вера
  50. Боровина Милош                           IV разред
  51. Јовановић Видоје
  52. Ружичић Марко
  53. Китић Георгина
  54. Минић Љубиша
  55. Мудринић Миша
  56. Снулић Миољуб
  57. Остојић Мила
  58. Томашевић Стана
  59. Васиљевић Душан
  60. Токолић Љиљана
  61. Џамбасовић Хајро
  62. Башић Хасе
  63. Пјевац Станислав
  64. Миловановић Константин
  65. Вукашиновић Милева
  66. Гвозденовић Велимир
  67. Делић Стеван
  68. Стефановић Властимир
  69. Станић Драган
  70. Кеција Славко
  71. Тодоровић Радојица

 

 

Народна Република Србија
Дечији дом
„Стеван Марковић – Сингер“
бр.1267
17 септембра 1947 год
Белановица

                                      Списак штићеника дома

Р бр Презиме и име отац мајка Разред школе Година рођења Место рођења
1 Адамовић Љиљана Ибрахим погинуо Радмила први 1939 Аранђеловац
2 Божић Стеван Станоје погинуо непозната други 1939 Госпић Жички
3 Вученовић Милош Никола погинуо Љубица умрла други 1939 Крагујевац
4 Вулишић Миланка Божидар умро Станимирка

умрла

други 1938 Премећа  трнавски
5 Здујић Бисерка непознат Десанка други 1938 Непознато Босна
6 Јаблановић Милун Цветко умро Милојка умрла други 1938 Пасјача добрички
7 Курбашић Сахиб Алија погинуо Милојка погинула други 1938 Тузла Босна
8 Ранковић Недељко непознат непозната први 1938 Радановци  Т .Ужице
9 Лошић Милка Милован погинуо Смиља погинула други 1939 Непознато Босна
10 Маринковић Добривоје Божидар Загорка други 1939 Лесковац
11 Павловић Груја Мића  умро Зора други 1939 непознато
12 Петровић Драган Богић  погинуо Ангелина умрла други 1939 Крагујевац
13 Пановић Ружица Милутин погинуо Ковиљка други 1939 Крагујевац
14 Павловић Мирослав Драгоман погинуо Божица погинула први 1939 Тубић Косјерић
15 Перишић Драгослав Јован  умро Даринка умрла други 1938 Стапари Т. Ужице

 

Народна Република Србија
Дечији дом
„Стеван Марковић Сингер“

Бр.278
18. 04 1951 год
Белановица
                                                  Списак
                                  Деце Дома по години рођења  

  1. Јовановић Вера     1934
  2. Томовић Богољуб     1936
  3. Станковић Стана
  4. Новаковић Срећко
  5. Радичевић Стојан
  6. Мартиновић Живорад 1937
  7. Ђукић Недељко
  8. јаблановић Милун
  9. Врцаловић Јелена
  10. Јовановић Томислав
  11. Анастасијевић Младен
  12. Росић Иванка
  13. Јовановић Босиљка
  14. Трипковић Новак
  15. Миленковић Вера 1938
  16. Неговановић Слободан
  17. Савић Лазар
  18. Срејић Душан
  19. Стаменковић Драгиша
  20. Курбановић Сахиб
  21. Лолић Милка
  22. Тодоровић Добривоје
  23. Прокић Миленко
  24. Вулишић Миланка
  25. Ђокић Јулка
  26. Грујић Бранко
  27. Продановић Госпава
  28. Продановић Милисав
  29. Остојић Илија
  30. Јанковић Видан
  31. Пауновић Славко
  32. Борисављевић Драга
  33. Васић Драгослав
  34. Обрадовић Радомир
  35. Камберовић Мирјана 1938
  36. Радичевић Милун 1939
  37. Обрадовић Момчило
  38. Дрезгић Лепосава
  39. Ранковић Недељко
  40. Марковић Даринка
  41. Тадић Гвозденија
  42. Стопић Момчило
  43. Здујић Бисерка
  44. Перишић Драгослав
  45. Адамовић Љиљана
  46. Матић Мирослав
  47. Петровић Драган
  48. Спасојевић Здравко 1940
  49. Грујић Радомир
  50. Петровић Мирослав
  51. Станковић Душан
  52. Дејановић Милисав
  53. Неговановић Милош
  54. Прокић Иван
  55. Лукић Станика
  56. Илић Милун
  57. Николић Мирослав
  58. Пиперко Петар
  59. Стојановић Новица 1941
  60. Павловић Бранислав
  61. Стефановић Зорка
  62. Ђокић Средоје
  63. Вранковић Живорад 1942
  64. Радовановић Славко
  65. Тодоровић Ката
  66. Лукић Александар
  67. Живановић Драгомир 1943
  68. Стефановић Димитрије 1944

Смрт фашизму – Слобода народу.

Управник дома,
Јован Ненадовић, ср