Воденице су откад постоји српски народ биле саставни део његовог живота. Оне су најстарији саграђени објекти који су до данас делимично сачувани. Подизане су на рекама и речицама од имућнијих становника и служиле су за млевење жита а често као ваљарице. Тајновитост места на којима су подигнуте воденице, истраживачи народних обичаја и традиције доводе у везу са водом, која је вековима код људи изазивала дивљење, али и страх и подозрење.

Вода је повезивана са различитим митским бићима која су могла битно да утичу на живот људи, а извори су тумачени као места која путем воде повезују тајанствени свет, „са оне стране„, са реалним светом. Тако је у вези са воденицама од самог почетка, створен један, готово засебан паралелни свет. С једне стране онај реалан, у коме воденица има изузетно значајну практичну улогу, јер се на њој меље жито, основна животна намирница, а с друге стране, према причама које живе у народу и њиховом веровању, воденице су биле места која су запоседала демонска бића.

                                           Епизода документарно-хумористичког серијала МЕГА Тијосав – Тајна воденице

Воденице су често биле везане за магијске радње које су раније доста биле присутне. Веровало се, на пример, да погача направљена од брашна, самлевеног у воденици која се налево окреће и воде у којој су одстојале лековите траве, може да помогне у лечењу од уједа бесног пса. Људима је било важно предузимање различитих магијских радњи у вези са љубавним проблемима. У том случају велику улогу је имала омаја, вода која прска са воденичног витла. Омаја је, по народном веровању, могла помоћи нероткињама да добију пород и у другим ситуацијама. Сам амбијент у коме су настајале воденице, поред потока, мањих река, готово увек окружене бујном природом, утицао је на тако маштовиту представу о њима.

Воденички камен "Мирића воденице"
Воденички камен „Мирића воденице“

Осим производне намене, воденице се биле значајна места, где су се састајали мештани, ради важних договора и доношења исто тако важних одлука. Као такве оне су имале шири друштвени значај. Већина је грађена као ваљарица и служила је за прераду сукна. Воденички точак покретао је и дрвене маљеве прикачене за витло који су по одређеном ритму тукли по сукну.

Сукно је тканина од вуне која је крупно опредена и изаткана ширине 50-80 сантиметара. Та тканина се ваља у ваљарици квашењем топлом водом те постаје мекша за даљу употребу

У Горњем Качеру, чије је средиште Белановица налазе се села:

  • Босута,
  • Драгољ,
  • Живковци,
  • Калањевци,
  • Шутци,
  • Пољанице,
  • Трудељ,
  • Варнице,
  • Козељ.

У њима је било доста воденица, највише на реци Качер, затим на Трудељској реци односно Козељици, како се низводно зове, па на Драгољици и Берисави. Имало их је и на неким већим потоцима.

Ломина и Перишина воденица у Драгољу
Ломина и Перишина воденица у Драгољу

Перишина воденица, на међи Драгоља и Живковаца, постојала у турско време, пошто ју је Арсеније Лома преотео од Турака. Перишина воденица и ваљарица је дуго служила мештанима и имала је два камена, престала је са радом после велике поплаве 1969. године

У Босути као крајњем селу Горњег Качера воденице су:

  • Поповићева,
  • Јовановићева,
  • Комненовићева,
  • Жингова,
  • Јовичића,
  • Компировићева,
  • Милевина поточара.

У Драгољу их има мање: Најстарија воденица по причи Драгољчана била је Пантелије Ћосића на саставу река Раслове и Расловице. Затим се ређају: Живановића изгражена 1918. године, Ристовића, Камаљевића, Милорада Ломића. Све су биле на реци Раслови.

Милошевића воденица
Милошевића воденица

На реци Качер биле су: Радојичића, Јаћимовића, Милошевића која се налази на јазу Раслове а подигнута је почетком 1941. године и Перишина коју је направио Арсеније Лома.

У Живковцима на реци Оњег су:

  • Лукића,
  • Раковића
  • док је Марковића воденица на реци Качер.

У Калањевцима:

  • Мирића,
  • Колаковића (Соћина) на Качеру,

а на потоку Мурговац су:

  • Бубњача,
  • Пицукина,
  • Шврљина и Мирића (Комарца),

а на речици Берисави су:

  • Бошкова и Мачкова воденица.

У Трудељу:

  • Јанићева,
  • Павлова,
  • Шиљина,
  • Богојевића (Козина),
  • Андрића,
  • Букачина,
  • Веље Богојевића,
  • Суваја,
  • Мајорова,
  • Рачићева,
  • Стевина,
  • Парандилова,
  • Живановића (Маркова),
  • Чамџије,
  • Шијачка,
  • Матића,
  • Чолића,
  • Бердића,
  • Богојевића,
  • Драгољубова,
  • Драгина,
  • Дмитровића и
  • Жабина

У Варницама:

  • Остојићева,
  • Јелесијева,
  • Видојевића,
  • Ивановића,
  • Миливојевића.

У Пољаницама:

  • Мачкова,
  • Минића,
  • Јанкова,
  • Мандића,
  • Конђина,
  • Дачовчева,
  • Андрића.
  • Милошевића,
  • Младеновића ,
  • Марковића,
  • Јовановића

У Козељу на реци Козељици:

  • Јовановића,
  • Кићунова,
  • Цинцарева,
  • Лазарева,
  • Сеоска воденица,
  • Радојкова,
  • Ђурђевића,
  • Мацановића,
  • Радомирова,
  • Шенгина
  • Милосављева поточара.

У Шутцима:

  • Јевтића и Мандића на реци Качер,
  • Маринковића на Берисави,
  • Дражићева на Великом Потоку.
  • Томића воденица

У Горњем Качеру било је дакле око 70 воденица. Међу њима било је и ваљарица којих од краја Другог светског рата више нема. У Белановици је био и парни млин ИвкаТонковића а једно време и млин Срећка Поповића. На улазу у Белановицу из Љига налази се модеран млин који је ради сезонски.

Воденица "Врањевача" у Шутцима
Воденица „Врањевача“ у Шутцима

Када се из Белановице крене путем ка Руднику, чим се пређе мост на Качеру, са леве стране угледа се Мирића воденица. Саграђена је давне 1867. године у време градње Белановачке цркве тако да су материјал међусобно размењивали неимари цркве и воденице. Први воденичар био је Рака Мирић а касније су је наследили Милош, Владимир, Јован, Милош, Радован – све Мирићи.  Историја воденице је веома интересантна.

Мирића воденица
Мирића воденица

Воденица је грађена са три камена, али на жалост није очувана јер је страдала у великим поплавама реке Качер почетком седамдесетих година прошлог века те је била у лошем стању. Касније су Мирићи приступили великим радовима на адаптацији воденице, која је тада имала велики економски значај. Извршили су и реконструкцију бране, прокопали ново корито реке кроз стене. Радови су трајали две године.

Мирића брана
Мирића брана

Иначе, Мирића брана је и омиљено место за купаче и риболовце,  јер је река чиста и богата рибом, а на обали се налази лепо викенд  насеље. Поред тога, урађено је доста и на унапређењу рада саме воденице, кроз иновације у смислу квалитета млевења жита и просејавања брашна, тако да је после тога могла да даје боље производе. Јаз је дугачак око 900 метара, пролази кроз врло живописан предео. Од данас најстаријег белановачког воденичара Милоша се много тога може чути и научити.

После Другог светског рата, за воденицу која је одлично радила и запошљавала раднике, наишла су тешка времена. Комунистичка народна  власт желела је да уништи воденице јер су сматране назадним пошто су биле конкуренција задружним млиновима, због којих је ограничаван рад воденицама. Година 1950. била је сушна те Мирићи не успевају на време да измире велике намете у откупу (12.000 кг. брашна) и Милоша, тада младића од 18 година, са стрицем хапсе и одводе у љишки затвор где су одлежали  два месеца на принудном раду у каменолому у Славковици и тако одслужили казну.

Велику хаварију воденица је имала 2000. године, услед велике поплаве реке Качер која је погодила овај крај, те услед оштећења прекида са радом. Поново је обновљена 2005. године и почела са радом на радост свих који воле овај крај и брашно са поточаре.

Воденице су пред Други светски рат замењене млиновима који су били далеко продуктивнији. Белановица је и раније имала млин чији је власник био ИвкоТомковић.

О важности обнављања воденица говорио је и сликар Милутин Дедић, чест гост ликовне колоније у Белановици, који сматра да су оне благо материјалне српске културе. У књизи „Воденица божија и ђавоља“ он је између осталог написао да је, сликајући воденице и пишући о њима, желео да одговори на питање шта је то што је човек створио да му служи, а да није угрозило његову животну околину. То је воденица, сматра Дедић, која представља готово савршен изум. Грађена је од дрвета и камена, користи воду као енергију и могла би да егзистира још 2000 година, ако би човек имао правилан однос према њој.

Разни документи ( власништви Историјског архива Ваљево)

                            Списак

Власника – сувласника воденица са подручја НОО Белановица који су задужени са таксом на мељаву у 1957 годину

р бр Презиме и име Место Задужење
1 Јован В. Мирић Белановица 40.200
2 Мирић Ј. Милош Белановица 40.200
3 Ракић М. Милисав Драгољ 14.500
4 Миловановић М. Владимир Белановица 1.035
5 Ракић М. Тихомир Белановица 1.380
6 Ломић Арсеније Драгољ 5.290
7 Ломић Радојица Драгољ 5.290
8 Јосиповић Ж. Драгољуб Драгољ 2.640
9 Стојановић М. Радомир Драгољ 1.050
10 Миловановић Милован Драгољ 1.050
11 Јаћимовић Јован Драгољ 8.300
12 Јаћимовић Ј. Сретен Драгољ 8.300
13 Јаћимовић Љ. Милоје Драгољ 5.550
14 Јаћимовић Наталија Драгољ 2.800
15 Милошевић М. Радомир Драгољ 4.000
16 Радојичић М. Милинко Драгољ 500
17 Радојичић М. Радојица Драгољ 740
18 Ристовић Стеван Драгољ 880
19 Ристовић Милисав Драгољ 830
20 Ристовић удова Десанка Драгољ 820
21 Ристовић Бранислав Драгољ 320
22 Перкић Радомир Босута 4.450
23 Перкић Милорад Босута 1.350
24 Камаљевић Милан Драгољ 1.450
25 Камаљевић Добросав Драгољ 1.450
26 Ломић М. Љубомир Драгољ 700
27 Ломић Д. Радослав Драгољ 490
28 Ломић М. Миодраг Драгољ 700
29 Ломић Д. Миленко Драгољ 340
30 Ломић Драгољуб Вукасовци 650
31 Колаковић Милан Калањевци 5.980
32 Ђукнић Л. Милорад Калањевци 1.850
33 Ђукнић Рајко Калањевци 3.100
34 Колаковић Живота Калањевци 3.910
35 Ђукнић Милоје Калањевци 1.340
36 Ђукнић П. Милорад Калањевци 3.040
37 Максимовић Владимир Калањевци 3.040
38 Ђукнић Ј. Милосав Калањевци 920
40 Мирић Вељко Калањевци 6.500
41 Ђукнић Живомир Калањевци 6.650
42 Мирић Д. Милосав Калањевци 3.250
43 Данојлић Стеван Калањевци 6.440
44 Петровић Лазар Козељ 12.050
45 Илић Здравко Козељ 12.050
46 Миловановић Милун Козељ 6.050
47 Миловановић Љубинко Козељ 6.050
48 Лазаревић Радојко Козељ 16.100
49 РадовановићМилић Козељ 6.050
50 Радовановић Милош Козељ 6.050
51 Младеновић Превислав Пољанице 12.070
52 Младеновић Рајна Пољанице 12.070
53 Миловановић Зравко Пољанице 17.980
54 Марковић Драгиша Пољанице 17.980
55 Младеновић Милош Пољанице 12.070
56 Миловановић Љубомир Пољанице 25.070
57 Миловановић Љубинко Пољанице 9.500
58 Јосиповић Живко Пољанице 16.250
59 Јовановић Рајица Пољанице 17.800
60 Миловановић Милојка Пољанице 3.520
61 Павловић Павле Трудељ 1.150
62 Јовановић Михаило Трудељ 2.300
63 Јовановић Д. Милић Трудељ 1.150
64 Богојевић Љубиша Трудељ 4.830
65 Богојевић Љубомир Трудељ 4.830
66 Марковић Драгослав Трудељ 3.000
67 Марковић Н. Радослав Трудељ 3.000
68 Марковић Н. Радисав Трудељ 3.000
69 Дражић Тихомир Шутци 3.000
70 Томић Павле Шутци 28.106
71 Томић Тихомир Шутци 18.216
72 Јовичић Љубинко Шутци 10.997
73 Јевтић Милован Шутци 20.100
74 Јевтић Михаило Шутци 10.050
75 Јевтић Милоје Шутци 10.050
76 Радовановић Боривоје Пољанице 72.450
77 Богојевић Р. Радисав Козељ 2.760
78 Миловановић С. Љубомир Трудељ 2.300
79 Живановић  М. Петар Трудељ 4.140
80 Живановић В. Марко Трудељ 4.140
81 Радојичић Р. Милутин Драгољ 11.780
82 Радојичић М. Милинко Драгољ 3.770
83 Радојичић М. Радојица Драгољ 3.770
84 Ломић Г. Милисав Драгољ 3.250
85 Ломић Д. Миленко Драгољ 2.550
86 Ломић Д, Радослав Драгољ 1.330
87 Живановић В. Михаило Драгољ 2.300
88 Јовановић Обрад Драгољ 880
89 Живановић Станимир Драгољ 600
90 Живановић Миладин Драгољ 460
91 Живановић С. Владимир Драгољ 300
92 Живановић С. Радовин Драгољ 300
93 Живановић В. Владимир Драгољ 300
94 Радојичић Драгутин Драгољ 300
95 Радојичић Тихомир Драгољ 160
96 Радојичић Д. Милоје Драгољ 300
97 Перкић Милорад Босута 230
98 Живановић Живомир Драгољ 160
99 Живановић Војислав Драгољ 300
100 Тодоровић Драгољуб Драгољ 300
101 Николић Живорад Драгољ 300
102 Николић Станко Драгољ 300
103 Дамњановић Милисав Трудељ 300
104 Дамњановић Радисав Трудељ 300
105 Младеновић Илија Трудељ 300
106 Марковић Љ. Драгољуб Пољанице 2.760
107 Петровић Живојин Пољанице 2.760
108 Миловановић Здравко Пољанице 2.760

Укупно             662.122