Друштвено–политички живот места био је прилично буран и разноврстан. Од  проглашења Белановице за варошицу јануара 1904. године почели су се јављати појединци који су следећи идеје неких виђених људи из Србије тог времена пропагирали и у самој Белановици. Тако је било присталица династија Обреновића и Карађорђевића. Било је учесника Аписове организације „Црна рука“ који су и у самом атентату на краља Александра Обреновића били учесници. Ипак сви ратови који су вођени били су обојени националним идејама, да се ратује за краља и отаџбину, и није било подела све до Другог светског рата када су поделе на партизане и четнике много коштале породице.

Управном поделом државне територије тежи се да се постигну два циља:да се обезбеди целисходна организација државне власти на тој територији; и да се омогући задовољење посебних потреба и интереса становништва у разним деловима територије.

Када су се појавиле политичке странке почела је борба која је доводила до административно- територијалних промена, развијала се и борба појединих месних интереса, која је резултирала променама. Срезови који претстављају заокружене територије око малих локалних центара, налазе се општине као најниже јединице које повезују оближња насиља у циљу рационалног вођења заједничких послова као и наступа пред вишим органима

Друштвене и политичке заједнице јављале су се у зависности од честих промена државних прописа и закона. Административно  – територијалне промене у Србији почеле су од 1807. године кад је Правитељствујушћи совјет донео одлуку о подели земље на нахије, а подела нахија на кнежине. Споразумом са Марашли-Али пашом кнез Милош је у доба Другог устанка издејствовао аутономију Србије у границама Београдског пашалука. Тек 1833. године Султан је ферманом признао проширење Београдског пашалука на проширење са другим територијама.

Одлуком скупштине од фебруара 1834. године установљено је пет сердарстава која су имале по неколико нахија које су добили назив окружја.

Затим долази време Сретењског устава када се Србија дели на четири области и тако редом све до данас.

Промене које су се дешавале у Србији у периоду од успостављања државности  до времена после Другог светског рата укратко дешавале су се овако:

  • У Србији је децембра 1815. задржана ранија територијална подела на: нахије, кнежине и села. Нахије су касније промениле назив у окружја. Рудничка нахија подељена је на три кнежине:Моравску, Карадаг ( Црна Гора) Kачерску.
  • Рудничка нахија је 1832. године подељена на три капетаније: Моравску, Црногорску и Качерску а укинуте су кнежине
  • Одлуком Народне скупштине о унутрашњем уређењу земље, из 1834. године, установљено је 5 сердарстава: Рашко, Мачванско, Подрињско, Тимочко и Расинско. Ваљевска нахија је била у саставу Мачванског сердарства са седиштем у Шапцу.
  • Сретењским уставом, 1835. године укинута су сердарства, а земља је подељена на окружја, срезове и општине,
  • Већ следеће, 1836. године, у Србији су установљене 4 војне области, главна заповедништва, на чијем челу су били војни команданти са чином пуковника, који су вршили војну и цивилну власт. Ваљевско окружје је било у саставу Дринско-Савског главног заповедништва са седиштем у Шапцу,
  • Уставом из 1838.године , назван “Турски устав” означио је крај владавине кнеза Милоша и почетак владавине олигархије назване уставобранитељским режимом који се борио за ограничење кнежеве власти.  Устројена су окружна начелстава и главне  дужностима среских начелника.
  • Oд 12. маја 1839. године у Србији је обрзовано 17 окружја. Окрузи су се делили на срезове, а срезови на општине и села. Кнез Михаило је донео Закон о опшинама 1866. године. После кнежевог убиства на владт су дошли Либерали са „намесничким уставом“ 1869. године. Они су постали ослонац личног режима кнеза Милана све до 1880. године када власт добијају напредњаци, а 1888. радикали.
  • Рудничко окружјеРудничко окружје 1852. године имало је качерски, моравски и црногорски срез све до 1879. године . Срез качерски састојао се из општина тако је постојао срез: рудничи са општином рудничком, општина Шутачка са Шутцима и Пољаницама, Живковачка са Калањевцима и Живковцима, Драгољска са Драгољем, Босутом и Трудељом, Козељска са Козељом, Моравачка са Моравцима, Липље и Ивановци
  • Ваљевски срез са седиштем у Ваљеву формиран је1871. године, да би 1890. био укинут и његова територија припојена подгорском Срезу. Ваљевски срез обновљен је 1896. године. На основу Устава из 1888. године и Закона о уређењу округа и срезова, од 1. јула 1890. године, обављена је нова административна подела на територији Ваљевског округа и добија извесну самоуправу, која је укинута 1894, а поново је враћена 1895. године. Од тада постоје окружни одбор и окружна скупштина. Начелство ваљевског округа је укинуто, Законом од 26. априла 1922. године,  који је донет на основу Видовданског устава, и његова територија је ушла у састав Ваљевске области са седиштем у Ваљеву. Области су укинуте 1929, када су формиране бановине као нове управне јединице. Територија Ваљевске области је ушла у састав Дринске бановине са седиштем у Сарајеву,
  • Када је, 1894. године, укинут Устав из 1888. и враћен Устав из 1869. и Устројеније из 1839, укинута је локална самоуправа.
  • После укидања устава од 1888. године и завођењаличног режима краља Александра, нова влада донела је 1896 Закон о административној подели Краљевине Србије где је извршено прегруписавање округа и срезова. Тако је Руднички округ имао срезове:: драгачевски, жички, качерски ( Рудник), љубићки, студенички, таковски и трновски.
    Срез качерски имао је општине: Драголљска са Босутом, Драгољем и Трудељом, Калањевачка са Живковцима и Калањевцима. Козељска са Козељом, Шутачка са Пољаницама и Шутцима

    • Законом од 10. априла 1902. године подељен је руднички округ на округе руднички и чачански. У састав рудничког округа ушли су срезови: качерски, љубићки ,таковски и варош Горњи Милановац.
  • Окружна самоуправа поново је враћена 1905. године, Законом о уређењу округа и срезова. Окрузи су, као јединице административне поделе, укинути Видовданским уставом из 1921. године,
  • Административно- територијална подела 1912 до 1921. године односила се на округе. Тако округ Рудник имао је општину у Горњем Милановцу. Срез између осталих био ке Качер са Белановицом, Бољковцима, Босутом,  Бранчићима, Калањевци, Живковци, Драгољ, Заграђе, Ивановци, Јерменовци, Моравци и Рудник
  • Законом од 26. априла 1922. године установљене су области. Уместо Ваљевског округа формирана је Ваљевска област, са седиштем у Ваљеву, на чијем челу се налазио велики жупан,
  • Области су укинуте 1929. године, када су формиране бановине. Подручје ваљевске области ушло је у састав Дринске бановине, са седиштем у Сарајеву,
  • Бановине су укинуте 1941. године, када су поново основани окрузи у Недићевој Србији. Ваљевском округу припојен је Срез качерски, са седиштем у Белановици, који је раније припадао Рудничком округу. Начелство Округа ваљевског је укинуто 1944. Године,
  • У периоду од априла 1941. до 1944. године срезови су под окупацијском власти, која је поставила своју управу. Среска начелства су престала са радом када су замењене новим властима – народно-ослободилачким одборима,
  • Одлуком Другог заседања Антигашистичког већа народног ослобођења Југославије од 29. новембра 1943. године Народни одбори постали су органи власти. Србија је била подељена на округе, окрузи на срезове а ови на месне народне одборе. Ово је озваничено Уставом из јануара 1947. године
  • Затим, од 24. априла 1947. године, окружни народни одбори, као административно територијалне јединице, укинути и престали са радом 30. априла 1947. године. Тако је 18. априла 1947. године качрски срез ( Драгољ, Живковци,Калањевци, Козељ, Пољанице, Трудељ, Шутци) прелази у љишки срез (сл. гласник 17/1947)
  • Марта 1949. године образоване су области као административно-територијалне јединице. Београдска област имала је измешу осталих:,ваљевски, љишки, колубарски…
  • Комуне су уведене 1952. године како би спојиле мање суседне општине. Комуна је обухватила један економски центар локалног значаја. „Велики“ друг Кардељ је рекао „ Велики број малих срезова показују жељу за спајањем, како би се створила већа економска територија потребна за самостални живот“
  • У времену до 1955. године функцију комуне вршили су срезови. Промене у територијалној концепцији имале су и за циљ да се, уместо више врста, више степеница и великог броја малих локалних заједница раздвојених на градске и сеоске, створе економски јаче комуне.
  • Што се тиче срезова, они су послужили у припремама за нову реорганизацију као пут који је требало да доведе од стварања комуне (општине).На основу Општег закона о уређењу општина и срезова који је усвојен 16. јуна 1955. године, приступљено је територијалном повећавању општина.По том закону, у НР Србији формирана су 42 среза. У ваљевском крају су срезови Ваљево и Лазаревац, са седиштима у истоименим местима. Укинути су срезови љишки, са седиштем у Љигу, подгорски, са седиштем у Осечини и тамнавски са седиштем у Убу.Белановица је постала средиште за општине:  Драгољ Живковци Калањевци Козељ Пољанице Трудељ Шутци  и  припала срезу Лазаревац
    • Законом о подручјима општина и срезова у НР Србији 1960. године, извршене су политичко-територијалне промене тако што су опет укинути нек,и срезови и општине. Белановица је општина у љишком срезу са селима: Живковци, Калањевци, Пољанице и Козељ, а Драгољ и Трудељ прелазе у срез Чачак

    .

    • Уставом из априла 1963. године ФНРЈ је проглашена за СФРЈ, а НР Србија добија назив, Социјалистичка република Србија. Одредбама Устава од 1974. године коституишу се у Србији  међуопштинских регионалних заједница.  Подринско-колубарси са седиштем у Ваљеву сачињава 14 општина међу којима је и Љиг.
    • Нови Закон о територијалној организацији општина од 14. јула 1977. године Љиг је општина са Месним заједницама: Белановица, Живковци, Калањевци, Козељ, Пољанице и Шутци

     

Белановачки крај је имао своје челнике, оберкнезове, старешине насеља, војводе, кметове, председнике који су, неко више неко мање али сви у оквиру свог времена и могућности, доприносили развоју варошице да буде мирно и без потреса.

Време после Другог светског рата има доста сачуваних докумената из којих се могао пратити дроштвено-политички развој места. Ево како се одвијале друштвено-политичке активности народне власти после Другог светског рата према подацима Историјског архива Ваљева:

СРЕСКИ НАРОДНИ ОДБОР  БЕЛАНОВИЦА (1944-1947)  

Одбор је формиран је, 22. октобра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор за Срез качерски са седиштем у Белановици. Био је у оквиру округа Рудничког, а од 21. марта 1945. године, на основу Одлуке председништва АСНОС-а, Срез качерски у Белановици припојен је округу чачанском.

Као орган народне власти био је непосредно подређен Окружном НОО округа чачанског, односно Народном одбору округа чачанског са седиштем у Чачку. На среској скупштини делегата НО одбора за срез качерски 22.10.1944. године изабран је одбор од 42 члана са управом и Извршним одбором. Утврђени су и одсеци за одређене делатности: привредни, социјални, здравствени, судски, културно-просветни, управни, финансијски и одсек за обнову. НО одбор од средине 1946. године постао је Срески народни одбор Белановица и обухватао је подручја  месних народних одбора: Белановица, Бољковци, Бранчић, Босута, Војновци, Гукош и Давидовица, Дићи, Доњи Бањани, Драгољ, Живковци, Заграђе, Ивановци, Јерменовци, Калањевци, Козељ, Крива Река, Лалинци, Липље, Љиг, Манојловци, Моравци, Мутањ, Пољанице, Рудник,   Трудељ, Угриновци, Церова, Шилопај, Штавица и Шутци.

Законом о административно-територијалној подели Народне Републике Србије, од априла 1947. године, укинут је срез качерски и тиме је престао да ради Срески народни одбор Белановица. Његова територија ушла је у састав новоформираног Среза љишког са седиштем у Љигу. Организациона структура Среског народног одбора Белановица произилазила је из ситуације, мењала се и саображавала према законским прописима.

До краја 1944. године, унутрашња организација одбора претрпела је извесне измене. Формиран је саобраћајни одсек а благајна Одбора припојена је финансијском одсеку. Формирана је Милиција а при Среској команди у Белановици и даље су задржане партизанске страже, формиране од посебних чета, на Руднику, Угриновцима, Бољковцу и Пољаницама.

Од марта до маја 1945. године, Одбор је донео одлуке о образовању одсека за трговину, формирању Комисије за утврђивање ратних злочина, Среске комисије за ратну штету и Комисије за ратну добит.

Значајније промене у унутрашњој организацији одбора извршене су, половином јула 1945. године, на основу наредбе Окружног НОО округа чачанског. Према тој наредби укинути су шумарски, грађевински, трговина и снабдевање, задругарство и здравље и утврђени следећи одсеци: унутрашњи, просветни, здравствени, социјални, финансијски и привредни. У септембру исте године, ОНО донео је одлуку да се укине Привредни одсек, а образује Пољопривредни одсек, Шумарски и Одсек трговине и снабдевања посебно.

Последењих година (1946. и 1947), извршене су мање организационепромене у оквиру појединих одсека мада се њихов број није повећавао. Среска планска комисија формирана је, 19. јуна 1946. године, а у јануару 1947. године, формиран је Општи одсек.

СРЕСКИ НАРОДНИ ОДБОР ЉИГ 1947-1955

На основу Општег закона о народним одборима из 1946, срески народно-ослободилачки одбори мењају назив у срески народни одбор.
Ваљевски срез обухватао је следеће општине: Бањани, Белановица, Бранковина, Ваљево, Дивци, Драчић, Каменица, Лазаревац, Лајковац, Лелић, Љиг, Причевић, Рајковић и Стубо. Децембра 1959. године, опет су укинуте неке општине и Ваљевски срез обухвата 7 општина: Ваљево, Каменица, Лазаревац, Лајковац, Љиг, Мионица и Осечина.
Срески народни одбор Љиг формиран је, на основу Закона о административно-територијалној подели НР Србије од 24. априла 1947. године.

По истом закону, укинути су Качерски срез са седиштем у Белановици и Колубарски срез са седиштем у Мионици. Од делова њихових територија, формиран је Љишки срез, који је обухватао следеће МНО: Ба, Бабајић, Белановица, Бољковци, Бранчић, Босутa, Врачевић, Горњи Мушић, Доћи Мушић, Доњи Бањани, Драгољ, Дудовица, Дучић, Живковци, Ивановци, Заграђе, Јајчић, Кадина Лука, Калањевци, Козељ, Команице, Латковић, Липље, Љиг, Моравци, Пепељевац, Планиница, Пољанице, Прњавор, Ракари, Славковица, Струганик, Трудељ, Угриновци, Цветановац, Штавица и Шутци.

Из укинутог Колубарског среза, Љишком срезу припојени су из укинутог Качерског Среза: Љиг, Белановица, Бољковци, Босуте, Бранчићи, Доњи Бањани, Драгољ, Живковци, Заграђе, Ивановци, Калањевци, Козељ, Моравци, Пољице, Трудељ, Угриновци, Штавица и Шутци.

Скупштина НРС донела је, 1. јуна 1955. године, Закон о подручјима срезова и општина.  Овим законом укида се Љишки срез, а општине са његовог подручја припајају се Срезу Лазаревац са седиштем у Лазаревцу. Нека села из укинутог љишог среза су припојена Срезу Чачак: Драгољ, Трудељ, Бољевци, Латковић, Заграђе, Рековци, Угриновци и Штавица. Лазаревачки срез, 1957. године, припојен је Ваљевском срезу и подручје бившг љишкогсреза налази се у саставу Ваљевског среза.

Организациона структура и надлежност СНО Љиг мењала се у складу са законским променама. Приликом оснивања су за обављање одређених делатности формирани одсеци: за финансије, социјално старање, социјално-здравствени одсек, одсек трговине и снабдевања, културно-просветни одсек, привредни одсек, одсек за пољопривреду и шумарство и комунални одсек.

Године 1949, укинути су одсеци и образована су повереништва и комисије: за пољопривреду и шумарство, за трговину и снабдевање, комуналне послове угоститељтво и туризам, финансије, за рад, за просвету, за народно здравље и социјално старање. Крупне промене у органима власти извршене су, 1952. године, увођењем Среског већа као самоуправног представничког тела грађана и Већа грађана и Већа произвођача, представника запослених у привреди. Укидају се повереништва, а образују савети.

У септембру 1952. године, укидају се савети и формирају секретаријати: за унутрашње послове, за привреду, за пољопривреду и шумарство. Секретаријат је орган Извршног одбора као и повереништво. Има у свом саставу низ организационих јединица. Секретаријати, председник и секретар усклађују рад локалне управе и привреде. Планска комисија прати извршење плана. Њен главни задатак је припремање материјала за израду и разраду планова према упутствима виших планских органа. Пленум НО и Извршни одбор доносе одлуке којима правна служба даје форму. У оквиру правног одсека су постојали реферати за: организацију, систематизацију и стручно уздизање.

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ЉИГ 1944-1964

Скупштина општине Љиг формирана је, као Народно-ослободилачки одбор варошице Љиг, 24. октобра 1944. године,  а од 15. маја 1945. године, делује као Месни народни одбор Љиг. Одбор је био под надлежношћу Среза качерског са седиштем у Белановици, до његовог укидања 1947, када потпада под надлежност ново формираног среза Љиг са седиштем у Љигу. 1959. године, који ступа на снагу 1. јануара 1960. године,  из укинуте општине Белановица у општину Љиг прелазе следећа насељена места: Белановица, Живковци, Калањевци, Козељ, Пољанице, Шутци.

Скупштина Србије је донела, 14. јула 1977. године, Закон о територијалној организацији општина,  по којем општина Љиг има у свом саставу следећа насељена места: Ба, Бабајић, Белановица, Бошљановић, Бранчић, Велишевац, Гукоши, Дићи, Доњи Бањани, Живковци, Ивановци, Јајчић, Кадина Лука, Калањевци, Козељ, Лалинци, Латковић, Липље, Љиг, Милавац, Моравци, Палежница, Пољанице, Славковица, Цветановац, Штавица и Шутци.
Када је укинут Љишки срез, 1955. године, општина Љиг прелази у надлежност Колубарског среза са седиштем у Лазаревцу. Укидањем Лазаревачког среза 1957,  општина Љиг је под надлежношћу Среза Ваљево, до укидања срезова 1967. године.
Унутрашња организација и функционисања органа мешали су се у складу са законском регулативом. Након проглашења Устава из 1963, Народни одбор општине мења назив у Скупштину општине Љиг и под тим називом ради и данас.

НАРОДНИ ОДБОР ОПШТИНЕ БЕЛАНОВИЦА   1944-1959

Народни одбор општине Белановица формиран је, 22. децембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Белановица са седиштем у Белановици. Био је у оквиру Среза качерског. На основу Општег закона о народним одборима 1946. године променио је назив у Месни народни одбор Белановица, а по Закону о административно -територијалној подели НР Србије, од априла 1947, МНО Белановица прелази у оквир новоформираног љишког среза и потпада под надлежност Среског народног одбора у Љигу.

Априла 1952. године, Белановица је формирана као Народни одбор општине Белановица и није мењала припадност срезу. Територија општине обухватала је пет насењених места: Белановицу, Дрењину, Живковце, Калањевац и Шутце.
На основу Закона о подручјима срезова и општина у НР Србији, од јула 1955. године, општина Белановица је прешла у оквир среза Лазаревац. Проширена територија обухватала је осам насељених места: Белановица, Драгољ, Живковци, Калањевци, Козељ, Пољанице, Трудељ и Шутци.

Према новој административно-територијалној подели општина Белановица прелази из укинутог среза Лазаревац у проширени срез Ваљево. Територија општине није се мењала.
Општина Белановица укинута је 1959. године на основу Закона о подручјима општина и срезова у НР Србији. Њена територија припојена је НО општине Љиг (Белановица, Живковци, Калањевци, Козељ, Пољанице и Шутци – срез Ваљево) и НО општине Рудник (Драгољ и Трудељ – срез Чачак).

 НАРОДНИ ОДБОР ОПШТИНЕ ДРАГОЉ   1944-1955

Народни одбор општине Драгољ формиран је, 4. октобра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Драгољ са седиштем у Драгољу. Био је у оквиру Среза качерског.  Од 1946. године, на основу Општег закона о народним одборима, променио је назив у Месни народни одбор Драгољ, а по Закону о административно-територијалној подели НР Србије, од априла 1947. године, МНО Драгољ прешао је у оквир новоформираног Среза љишког и потпао под надлежност Среског народног одбора у Љигу.
Априла 1952. године, формиран је као Народни одбор општине Драгољ и није мењао припадност срезу.

Општина Драгољ укинута је Законом од јула 1955. године. Њена територија је, од 1. септембра 1955. године, припојена је општини Белановица – срез Лазаревац

МЕСНИ НАРОДНИ ОДБОР ЖИВКОВЦИ 1944-1952

Месни народни одбор Живковци формиран је, 25. септембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор са седиштем у Живковцима. Био је у оквиру Среза качерског. По Закону о административно-територијалној подели НР Србије од априла 1947. године, Живковци су, као Месни народни одбор, прешли под надлежност Среског народног одбора у Љигу.

МНО Живковци укинут је априла 1952. године. Као насељено место, ушао је у оквир општине Белановица – Срез љишки.

МЕСНИ НАРОДНИ ОДБОР КАЛАЊЕВЦИ  1944-1953

Месни народни одбор Калањевци формиран је, 25. септембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Калањевци са седиштем у Калањевцима. Био је у оквиру Среза качерског. По Закону о административно-територијалној подели НР Србије од априла 1947. године, Калањевци су, као Месни народни одбор, прешли под надлежност Среског народног одбора у Љигу.

МНО Калањевци укинут је априла 1952. године. Као насељено место, припојено је општини Белановица – Срез љишки.

МЕСНИ НАРОДНИ ОДБОР ПОЉАНИЦЕ  1944-1952.

Месни народни одбор Пољанице формиран је, 27. септембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Пољанице са седиштем у Пољаницама. Био је у оквиру Среза качерског.  По Закону о административно-територијалној подели НР Србије од априла 1947. године, Пољанице су, као Месни народни одбор потпале под надлежност Среског народног одбора у Љигу.

МНО Пољанице укинут је Законом од 1952. године. Као насељено место, Пољанице су, припојене Народном одбору општине Ивановци – Срез љишки.

МЕСНИ НАРОДНИ ОДБОР ШУТЦИ  1944-1952

Месни народни одбор Шутци формиран је, 25. септембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Шутци са седиштем у Шутцима. Био је у оквиру Среза качерског. Године 1946, на основу Општег закона о народним одборима, променио је назив у Месни народни одбор Шутци. Према Закону о административно-територијалној подели НР Србије од априла 1947. године, Шутци су, као Месни народни одбор, прешли под надлежност новоформираног Среског народног одбора у Љигу.

Месни народни одбор Шутци укинут је априла 1952. године. Као насељено место, ушао је у оквир општине Белановица – Срез љишки.

САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Самоуправне интересне заједнице организоване су на основу Устава СФРЈ из 1974. године, као посебан облик самоуправног организовања радних људи, ради задовољавања личних и заједничких потреба и интереса и ради усклађивања рада у одговарајућим областима материјалне производње и друштвеним делатностима. Самоуправне интересне заједнице у области материјалне производње представљале су вид пословног удруживања ради унапређења и обезбеђивања континуитета материјалне производње.

 

Разни догађаји који су записани

 

7 априла 1873-Нахија Рудничка 1837- Досељавање из Босне
Но 399, пише: Неиравничердтво О к р у ж и ја
Р у д н п ч к о г Кнезу Милошу :

“Пре 30 годнна доселивши се из Осата  4 брата Поповнћа, а имено Димитрије н Ћорђе, свештеници, Гаврило н Трифун, земљеделци, у Шутце. Срез Качерски у Окружју Рудннчком и  бавивши се у једној кући. После 5 годнна одели се поп Ђорђе од наведене браће и своје исе у свему што су у оно време имали прми. Од оставшца три брата наскоро умре Гаврило и Трифун, остане само поп Дмтар у кући с једним сином Савом ожењеним. жививши и Сава са женом Маријом 10 година, умре и он. Отац  његов поп Димитрије не могавши сам економију  кућну обдржавати , најпре заиште у брата свог гореспоменутог попа Ђорђа сина његовог Милоша к себе у наследије, и овај му то не дозволи – то на Ужичког Окружија преко Г-на Мићића набави једног чесног момка Антонија и овога узме место сина н привенчавши га за снаху Марију учини како њега наследником свега покретног и непокретног имања, тако и сестрића свог Михаила, и сверху овог уговора сочини писмено 14-га јануарија 1826 год. пред овдашњим старешином качерским и многим кметовима у коме је поп Ђурђе потписан.”

(из књиге-Тихомир Ђорђевић – Архивска грађа за насеља у Србији за време прве владе кнеза Милоша ( 1815- 1839)

Радничке новине“ из Београда бр.284 од 15.12.1911. су објавили да је у Белановици децембра 1911. године формирана Месна организација српске Социјалдемократске партије уместо ранијег Повереништва, и да је иницијатор био Стеван Марковић Сингер.

О штрајку абаџијских радника у Лазаревцу1912. године Миливан Марковић, брат Стеве Сингера који је био учесник штрајка, прича:
Једног летњег дана родитељи су ме опремили и послали у Лазаревац да Стеви однесем нешто од одеће и хране. Када сам тамо стигао имао сам шта и да видим. Улице ове тихе шумадијско-колубарске паланке ишла је огромна поворка људи са заставама и неким транспарентима. Певали су у глас и повремено узвикивали пароле. Долазак њхове поворке привукао је пажњу многих становника Лазаревца и околних места. Ја до тада нисам имао прилике да се сретнем са оваквом колоном, па сам стао да видим ко су ти људи и шта то раде.. Можете замислити какво сам изненађење доживео када сам на челу штрајкачке колоне видео свога Стеву са заставом у рукама. У истом тренутку постао сам горд и поносан на њега али сам и страховао за његову даљу судбину…“

Штрајк је трајао од јула до октобра. Повод је био избацивање са посла оних радника који су тражили потписивање колективних уговора а први који су отпустили раднике били су Милутин Филиповић и Коста Марковић. Стева Марковић Сингер због учешћа у том штрајку био је ухапшен и спроведен у Окружни затвор а пошто је био малолетан, брзо је пуштен.

 

Вести из Народног одбора општине Белановица

 

 22. јул 1948. Списак дела особља Месног народног одбора у Белановици

  1. Јовановић Раденко, секретар
  2. Јовановић Тимотије, администатор
  3. Васиљевић Божидар, служитељ
  4. Јовчић Милић, служитељ

децембар 1952 –НОО Белановица –Списак носиоца социјалне заштите ( за.1952. годину)

  1. Милосављевић Драгослав      700 у новцу   200 у боновима
  2. Димитријевић Војин               700                 200
  3. Арсенијевић Глигорије           200
  4. Живојиновић Миленко         1400                 150
  5. Недић Чедомир                      1400                 150
  6. Никитовић Витомир                700                 200
  7. Николић Стојан                        700                 200
  8. Мирковић Радојко                    700                 200
  9. Јовчић Драгољуб                      700
  10. Јовчић Перса                            700
  11. Матић Пауна                            700
  12. Арсенијевић Вукосава            700
  13. Арсенијевић Винка                 700
  14. Арсенијевић Мирјана             700
  15. Марковић Станица                  700
  16. Миаиловић Стојка                   700
  17. Јанковић Десанка                    700

 

  1. априла 1953 године -Одлука НОО о завођењу месног самодоприноса за 1953 годину донета за изградњу осмолетке у Белановици у износу 500.000 динара. Самодопринос ће бити наплаћен до 31 децембра 1953. год. и то за Шутце 140.000 , Калањевце 280.000, Живковце 110.000 и Белановицу 220.000 динара. Самодопринос обухвата 846 домаћинстава, а ослобађају се 86 домаћинстава и то: у Живковцима 16 домаћ. у Белановици 8 домаћ. у Калањевцима 45 домаћ у Шутцима 17 домаћинстава.Председник НОО
    Гавриловић Војислав,ср

 

Народни одбор среза Љиг
Савет за привреду
Управа прихода
Бр.8606
19. 9. 1952 год.

Народном одбору општине Белановица

 Народни одбору  среза љишког Управа прихода на основу чл. 1 и 15 Уредбе о Месном Самодоприносу О Д О Б Р А В А Одлуку НОО у Белановици о разрезу месног самодоприноса за 1952 годину у износу од динара 242.230, с тиме да сав наплаћени новац на име доприноса мора претходно да се уплати у Н. Банку у Љигу на посебну улажну књижицу и исти подизати из Нар. Банке према потреби утрошка.-

Наплаћени новац на ине доприноса несме се трошити ни у ко случају док није уплаћен преко Н.Банке, јер ова управа води посебну евиденцију о овом приходу и утрошку истога по Н. Одборима Општина.-

Народни Одбор Општине у Белановици основаће евиденцију/књигу/ у коју ће унети задужење сваког домаћиства на које ће се видети колико је које домаћинство задужено колика је уплата и колико још дугује.

С.Ф.С.Н.

за шефа управе прихода                          Претседник НО Среза
Гојко Јовановић, ср                                 (потпис нечитак)

 

  1. 11маја 1953. године- Занатска комора Љиг упутила је допис НАРОДНОМ ОДБОРУ ОПШТИНЕ Белановица , о дуговању занатских радњи и радионица која нису уплатили одређен допринос за 1951 и 1952. годину. Занатска комора Љиг моли НОО Белановицу да на потпис овог акта саопшти наведеним лицима који дугују, да до 25 маја уплате наведену суму и то:1.Антонијевић Радомир, лимар дугује укупно 2340. динара
  2. Богдановић Драгомир, ковач 996
  3. Величковић Будимир, абаџија 1848
  4. Гавриловић Љубиша, поткивач –
  5. Десивојевић Драгиша 2856
  6. Ђукнић Вера. кројачица 624
  7. Јовановић Миодраг, берберин 2376
  8. Ненадовић Ратомир, бравар 832
  9. Обрадовић Драгослав, ковач 1416
  10. Пајевић Михаило, бравар 2460
  11. Симић Срећко, опанчар 1260
  12. Ћосић Раденко, ковач 3084
  13. Белановачка Абаџијска задруга 4817
  14. Земљорадничка задруга – обућарска радионица динара

 

Народна република Србија
Народни одбор општине
26 април 1953 год.
Белановица

Одлука

О завођењу месног самодоприноса НОО у Белановици за 1953 год. донета на седници НОО одржаној дана 26 априла 1953. год. Седници присутно 20 одборника НОО-е.

Месни самодопринос НОО у Белановици за 1953 год. који ће се употребити за изградњу осмолетке износи 500.000.

Месни самодопринос заводи се за потребе изградње осмољетке у Белановици у износу 500.000 дин. и то:

а. На село Шутце и Какањевце по 140.000 – 280.000
б. На селч Живковце и Белановицу по 110.000 – 220.000

Месни самодопринос се разрезује на основу економске ситуације појединог села и домаћиства у селима као и дохотка из 1952 год.

Разрезани самодопринос има се наплатити до 31 децембра 1953 год.

Разрезаним самодоприносом обухватају се 846 домаћинстава а ослобађају се 86 домаћинстава и то: У Жувковцима 16 домаћ. у Белановици 8 домаћ. у Калањевцима 45 домаћ. у Шутцима 17 домаћинстава која су ослобођена.

Разрезани самодопринос може се трошити само за сврхе одређене овом одлуком а за друге сврхе посебном одлуком НОО-е.

Наредбодавац за извршење ове одлуке биће претседник НОО у Белановици, који се има у свему придржавати исте.

Ова одлука ступа на снагу од дана доношења исте и сагласности збора бирача по селима, те ће се од тога дана и придржавати.
С.Ф – С.Н
Претседник НОО-е
Гавриловић Војислав, ср.

 21 октобар 1953 –Одлука о завођењу месног самодоприноса. године за изградњу далековода Љиг – Белановица. За Белановицу 127.950 дин, Живковци 132.090, Калањевци 165. 150, Шутци 214.650 динара који обухвата 783 домаћинства, а ослобођено је 41 домаћинство и то: Калањевци 11 домаћ. село Шутци 19 домаћ. и село Белановица 11 домаћ.
Разрезани самодопринос има се наплатити до 31 децембра 1953 год.

претседник
Гавриловић Војислав,ср

  1. фебруара 1954. године – Списак пореских обвезника

Белановица

  1. Радосављевић Душан –тријер за пшеницу
  2. Ђукнић Станимир- зидар
  3. Војиновић Н. Радован – снаја Милица- кројачица
  4. Живковић Владимир –зидар
  5. Колаковић Милан – воденица
  6. Марковић Никола – син Димитрије – столар
  7. Ракић Драгољуб – зидар
  8. Марковић Милан-син Љубиша – свирач
  9. Ивановић Миленко –столар
  10. Десивојевић Ивко –превозник
  11. Јаковљевић Милосав –син Михаило-столар
  12. Десивојевић Младен- превозник
  13. Миловановић Велимир –столар
  14. Гавриловић Михаило – казанџија
  15. Николић Владимир – каан, тријер, црепана,превоз, аграр
  16. Ракић Тихомир – столар, воденица 1. део
  17. Јевтић Златија – воденица, зграда
  18. Старчевић Милорад –превозник
  19. Петронијевић Тихомир –син Светомир –превозник
  20. Марковић Милинко –зграда
  21. Марковић Радојица – син Јован –пинтер, воденица 1. део
  22. Симеуновић Богољуб – зграда
  23. Мирић Јока – воденица ½
  24. Мирић Јован –воденица ½
  25. Марковић Живорад – воденица 3. дан у месецу
  26. Марковић Г.Сретен –воденица 2,5 дана у месецу
  27. Марковић М. Михаило – воденица- 2,5 дана
  28. Марковић С. Јела – воденица – 2 дана
  29. Марковић Р. Милош – воденица – 1. дан
  30. Марковић Р. Сретен – воденица- 1. дан
  31. Марковић Миленко – воденица- 1. дан
  32. Николић Милић – зграда
  33. Гавриловић А. Драгомир – зграда
  34. Миловановић Светолик – зграда
  35. Марковић Петроније – зграда
  36. Ненадивић Милева- зграда
  37. Ђукнић Драгутин – зграда, црепана
  38. Плескоњић јован – зграда
  39. Марковић Ж. Милутин –воденица
  40. Гавриловић Душан – вуновлачара
  41. Степановић Живан – вуновлачара
  42. Мирић Милован – син Милан – зидар, фотограф
  43. Плескоњић Владимир – зграда
  44. Ђукнић Живка – зграда
  45. Јованчевић Драгољуб – зграда
  46. Стојановић Јулка –зграда
  47. Колаковић Јовица – зграда
  48. Јовановић Милорад – зград
  49. Милић Драгољуб – зграда
  50. Ђукнић Сретен – зграда
  51. Сарић Милосава – зграда
    1. август 1954. – Списак занатлија који су уписани у регистар и који имају дозволе за рад
      ( тврди и оверава секретар НОО Гавриловић Драгослав)

     

    1. Стефановић Боривоје. содаџија – Белановица
    2. Старчевић Михаило, абаџија – Живковци
    3. Мирић Милан, фотограф – Белановица
    4. Догањић С. Стојан, столар – Шутци
    5. Догањић С. Радојко, опанчар – Калањевци
    6. Живковић Милан, берберин – Белановица
    7. Живковић Владимир, зидар – Белановица
    8. Јовчић Драгутин, зидар – Живковци
    9. Раковић Р. Радојко, зидар – Живковци
    10. Војиновић М. Живорад, зидар – Калањевци
    11. Јовчић М. Милутин – Калањевци
    12. Данојлић Б. Михаило, столар – Калањевци
    13. Јовановић Т. Драгослав, зидар – Калањевци
    14. Марковић Р. Јован, пинтор – Белановица
    15. Радовановић Р Момир, зидар – Живковци
    16. Гавриловић Ж. Радојко, столар – Живковци
    17. Благојевић Б. Благоје. зидар – Живковци
    18. Ненадовић Драгиша, абаџија – Шутци
    19. Максимовић Душан, зидар – Калањевци
    20. Гавриловић Гордана, шнајдерка – Живковци
    21. Радовановић Драгојле, пинтер – Живковци
    22. Поповић Миодраг, зидар – Шутци
    23. Павловић Милутин, ковач – ковач – Живковци
    24. Максимовић Ж. Миливоје, столар – Калањевци
    25. Ненадовић Михаило. уидар – Живковци
    26. Живковић Милоје, столар – Живковци
    27. Ђорђевић Миливоје, столар – Белановица
    28. Стојановић Раденко, колар – пинтер – Белановица
    29. Веселиновић Веселин, зидар Белановица
    30. Мирић Михаило, колар- пинтер – Белановица
    31. Колаковић Живко, опанчар – Белановица
    32. Станојевић Илија. столар – Белановица
    33. Глишић Радивоје, зидар – Белановица
    34. Гавриловић Драгомир, зидар – Белановица
    35. Ђорђевић Радојко, столар – Белановица
    36. Павловић Милорад, зидар – Белановица
    37. Ђорђевић Радован, колар – Белановица
    38. Ђукнић Станимир, зидар – Белановица
    39. Госпавић Радојко, зидар – Белановица


Народна Република Србија

Народни одбор општине Белановица
Број: 510
28 септембра 1955 године
Белановица
Срез Лазаревац

Народно одбор општине белановица на седници одржаној дана 29 августа 1955 године, на основу члана 46 тач.5 закона о народним одборима општина, извршио је избор и

Имановао је

Савет за социјално старање и заштиту мајке и детета НОО Белановица у следећом саставу:

  1. Гавриловић Ружа – Белановица – претседник савета;
  2. Станковић Милутин – Трудељ
  3. Јованчевић Пантелија – Шутци
  4. Радовановић Миладин – Калањевци
  5. Богојевић Момчило – Козељ
  6. Јосиповић Живко – Драгољ
  7. Миловановић Милутин – Пољанице

Претседник и чланови Савета вршиже своју дужност од 1 септембра 1955 године

Смрт Фашизму – Слобода народу !
Претседник
Гавриловић Војислав ср.

 

  1. октобар 1955. – Допис НО среза Лазаревац- за Среско веће

Предлог да се НОО Белановица додели на употребу и коришћење следећа средства која се налазе на употреби код Дома здравља и Дому културе у Љигу:

  1. Рентген апаратура
  2. Аутомобил
  3. Покретна кино – апаратура

НОО Белановица на својој седници од 3. октобра 1955 године разматрајући питање једне ренген апаратуре, једног превозног средства- аутомобила и једне кино- апаратуре утврдио следеће:

Да је рентген апаратура која се сада налази у употреби у Дому здравља у Љугу власништво Здравствене задруге из Белановице, и да иста пре пет-шест година од стране бившег НО Среза љишког узета од поменуте задруге на привремено коришћење и додељена на употребу Дому здравља у Љигу. Приликом преузимања ове апаратуре НО Среза љишког обећао је Здравственој задрузи и овом Одборуда је ово преузимање привременог карактера док се не набави нови рентген апарат за Дом здравља у Љигу а затим да се наведени рентген поново врати у Белановицу јер је истој такође неопходно потребан, обзиром да је Белановица прилично удаљена од других здравствених центара. Међутим, како је од дана узимања рентген апаратуре прошло доста времена а иста није враћена, то овај Одбор подноси Среском већу горњи предлог, са молбом са исти што хитније реши.

Што се тиче тражења да се овом Одбору додели један аутомобил и једна покретна кино-апаратура који се сада налазе при Дому културе у Љигу, овај Одбор сматра да је његов зајтев оправдан обзиром да у месту Белановици не постоји биоскоп за којим се осећа међу грађанима велика потреба, док у Љигу поред поменуте апаратуре постоји и стална биоскопска сала са великом кино пројектором који у потпуности задовољава потребе грађана Љига, док у исто време у месту Белановици нема никаквог биоскопа. Сем тога овом Одбору је неопходно потребан и један аутомобил који се сада налази у Љигу и више мање у никаквој употреби, док место Белановица и овај Одбор оскудева у превозним средствима, што се најбоље види у томе да НОО Белановица у случају хитних службених послова или евентуално болести грађана нема средстава са којим би могло задовољити своје потребе.

Са изнетих разлога ХОО Белановица сматра да ће Среско веће НО Среза Лазаревац правилно разумети поднети предлог овог Одбора и донети по њему што хитније решење.
Смрт фашизму – Слобода народу !
Претседник,
Војислав Гавриловић, ср

 

Народна Република Србија
Народни одбор општине Белановица

Број: 870
17 октобар 1955 године
Белановица

Народни одбор среза Лазаревац
– секретар-

Предмет: Списак
одборника НОО-е

У вези Вашег акта број 3.786/55 год. достављамо Вам списак одборника Народног одбора општине Белановица са следећим подацима

  1. Радовановић Вељко, радник из Белановице
  2. Николић Драгољуб, службеник из Белановице
  3. Марковић Михаило, земљорадник из Дрењине
  4. Раковић Милош, земљорадник из Живковаца
  5. Плескоњић Тихомир, земљорадник из Живковаца
  6. Јевтић Живорад, земљорадник из Живковаца
  7. Ареснијевић Грозден, земљорадник из Живковаца
  8. Војиновић Живан службеник из Калањеваца
  9. Гавриловић Војислав, службеник из Калањевца
  10. Војиновић Мирослав, службеник из Калањеваца
  11. Ђукнић Борисав, земљорадник из Калањеваца
  12. Ђукнић Благоје, земљорадник из Калањевца
  13. Стојановић Љубиша, земљорадник из Шутаца
  14. Томић Миладин, радник из Шутаца
  15. Јовичић Драгиша, службеник из Шутаца
  16. Ненадовић Раденко. земљорадник из Шутаца
  17. Ивановић Драгиша, земљорадник из Козеља
  18. Дмитровић Милун, службеник из Козеља
  19. Јелић Милован, земљорадник из Пољаница
  20. Петровић Момчило, земљорадник из Козеља
  21. Павловић Михаило, земљорадник из Пољаница
  22. Миловановић Милутин, земљорадник из Пољаница
  23. Балтић Радиша, службеник из Трудеља
  24. Станошевић, Милутин, земљорадник из Трудеља
  25. Станошевић Михајло, земљорадник из Трудеља
  26. Чолић Радомир, земљорадник из Трудеља
  27. Ћосић Драгослав, земљорадник из Дррагоља
  28. Јаћимовић Драгутин, службеник из Драгоља
  29. Јосиповић Живко, земљорадник из Дррагоља
  30. Живановић Арсеније, земљорадник из Драгоља

Награда за рад председнику бив.НО Општине Белановица износила је 10.000.- динара месечно, док је награда председнику ново формираног НО Белановица 15.000.- динара месечно, с тим што потпредседник НОО-е није плаћено лице. Одлика о висини награде донета је на седници НО Општине Белановица на дан 8 октобра 1955 год.

Смрт фашизму – Слобода народу
С е к р е т а р
Јовелић Митар, ср

 

Народна Република Србија
Народни Одбори општине Белановица
Бр. 107
8 новембар 1955 г.
Белановица
Срез Лазаревац

Народном одбору среза Лазаревац
– инспекцији рада –

У вези вашег акта број 447 од 6 септембра 1955 године достављамо Вам:

  1. Списак привредних предузећа и земљорадничких задруга и
  2. Списак приватних занатлија, који држе раднике и ученике у радном односу.

Предузећа:

  1. Пољопривредно предузеће „Качер“ Белановица,
  2. Земљорадничка задруга – Белановица,
  3. Земљорадничка задруга –Драгољ,
  4. Земљорадничка задруга – Калањевци/ поседује мајдан и каменолом/
  5. Земљорадничка задруга – Козељ / поседује каменолом/
  6. Земљорадничка задруга –Пољанице,
  7. Земљорадничка задруга – Шутци,
  8. Земљорадничка задруга – Трудељ /има свој каменолом/
  9. Абаџијска задруга – Белановица
  10. Остојић ратко, поткивач из Пољаница 1
  11. Јаковљевић Михаило, столар из Живковаца 1
  12. Трговинско предузеће „Змајевац“ – БелановицаПриватници:1.  Пајевић Михаило, бравар из Белановица /1 ученик у привреди/
    2. Ћосић Раденко, ковач из Белановице                 1
    3. Обрадовић Драгослав, ковач из Белановице     1
    4. Десивојевић Драгиша, бравар из Белановице   1
    5.  Берисавац Велимир, столар из Какањеваца      1
    6. Остојић Ратко, поткивач из Пољаница               1
    7. Јаковљевић Михаило, столар из Живковаца      1

    Напомињемо, да се на територији овог одбора не налази ни једно јавно предузеће са радилиштом, и да му се дирекцуја налази ван ње.

Смрт фашизму – Слобода народу !
Секретар
Митар Јовелић,ср.

13 децембар 1955 НОО Белановица  Срез Лазаревац, (бр. 2009) доставља Јавном правобраниоштву НО среза

 Извештај о постојећим установама које имају својство правног лица и финансирају се из буџета:

  1. Општина Белановица
  2. Школа Пољопривредних произвођача
  3. Осмогодишња школа Белановица
  4. Шестогодишња школа Живковци
  5. Шестогодишња школа Драгољ
  6. Основна школа Калањевци
  7. Основна школа Шутци
  8. Основна школа Пољанице
  9. Основна школа Козељ
  10. Основна школа Трудељ, и
  11. Дечји дом “ Стеван Марковић – Сингер” Белановица

Не постоје никакви фондови који имају својство правног лица а да су их основали државни органи
Секретар: Митар Јовелић

Децембар 1955 година: НО среза у Љигу доставља НОО у Белановици списак просветара- учитеља, са НОО Белановица

  1. Стојнић Драгољуб – Козељ
  2. Симић Душанка – Калањевци
  3. Остојић Јелена – Живковци
  4. Стојковић Олга – Драгољ
  5. Илић Злата – Белановица
  6. Илић Миодраг – Белановица
  7. Гавриловић Милорад – Белановица
  8. Гавриловић Ружица – Белановица
  9. Ђоковић Ђока – Трудељ
  10. Ђоковић Стана – Трудељ
  11. Старчевић Христина – Драгољ
  12. Дамњановић Станимир- Козељ
  13. Корчек Бисенија – Белановица
  14. Јоксимовић Миодраг – Драгољ
  15. Станојчић Владан – Живковци
  16. Станковић Милан – Шутци
  17. Станковић Добрила – Шутци
  18. Николић Душан – Белановица
  19. Јанићијевић Надежда – Белановица
  20. Обрадовић Радмила – Калањевци
  21. Сајић Гвозденија – ивковци
  22. Ђорђевић Саво – Белановица
  23. Радовановић Момчило – Белановица
  24. Радовановић Душанка – Белановица
  25. Ненадовић Олга – Пољанице
  26. Ненадовић Јован – Пољанице
  27. Јовелић Милосава – Белановица
  28. Матић Радомир –уговорно- Белановица

извршитељ буџета НО среза. Ускоковић Светислав

Спецификација обвезника од пореза од пољопривреде

  1. Богићевић Милорад дугује  411   потражује  –
  2. Васиљевић Божидар 1174
  3. Војиновић Радован     276
  4. Величковић Будимир 1680
  5. гавриловић С. Драгомир 3404
  6. Гавриловић А. Драгомир 3691
  7. Гавриловић Чедомир 410
  8. Десивојевић Вледета 390
  9. Добро цркве белановачке 980
  10. Ђукнић Драгутин 1050
  11. Ђукнић Живко 1500
  12. Ђукнић Димитрије 5144           760
  13. Живковић Милан –             –
  14. Живојиновић Миленко 1965
  15. Јовановић Милорад 2225
  16. Јоксимовић Милан 2928
  17. Јевтић Јован 583
  18. Јовчић Милић  110
  19. Колаковић Владимир 96
  20. Колаковић Љубиша 40
  21. Колаковић уд. Олга 63
  22. Карић Јелена 100
  23. Крстановић Петар 652
  24. Ломић Арсеније 925
  25. Матијевић Лазар 40
  26. Миловановић Тикомир 208
  27. Миловановић Милош 1759
  28. Милић Драгољуб 2550
  29. Недић Петрија 2257
  30. Николић Миленија 59
  31. Ненадовић Михаило 550
  32. Николић Софија 277
  33. Ненадовић Момир 1186
  34. Недељковић Михаило 171
  35. Павловић Ивана Милица 339
  36. Плескоњић Јован 75
  37. Пауновић Десанка 368
  38. радосављевић Михаило 802
  39. Радосављевић Душан 882
  40. Радосављевић Лазар 468
  41. Радосављевић Радојка 30
  42. Ристовић Живота 652
  43. Стојановић Јулка 2635
  44. Сарић Војин 2917
  45. Симеуновић Богољуб 3238
  46. Сретеновић Никола 478
  47. Старчевић Драгомир 2780
  48. Томковић Ивко 1289
  49. Ђурчић Лазар 137
  50. Филиповић Милорад 138
  51. Јовчић Драгољуб 2440
  52. Гавриловић Милорад 543
  53. Маринковић Раденко 1706
  54. Павловић Драгомир 77
  55. Петронијевић Љубиша 430
  56. Старчевић Миливоје 43
  57. Давриловић Душан 475
  58. Ивановић Душан 914
  59. Миловановић Превислав 2500
  60. Здравствена задруга 326
  61. Гавриловић М. Љубиша 2445
  62. Радовановић Вељко 489

СВЕГА                6.3955        27.163 динара

Народна Република Србија
Народни одбор општине Белановица
бр. 461/55
23. децембра 1955 године
Срез Лазаревац

На основу чл. 12 Уредбе о управљању станбеним зградама/ Службени лист ФНРЈ 29/54, чл.2 став2 Одлука о спровођењу и извршењу Уредбе о упревљању станбеним зградама на подручју Среза љишког, а по закључку Савета за комуналне послове НОО Белановица; Народни одбор општине Белановица издаје следеће:

РЕШЕЊЕ

Додељује се Илић Светиславу, милиционеру станице Народне милиције у Белановици стан од једе собе и кухиње са употребом шупе који се налази у згради власништво Богојевић Драгољуба из Белановице сада настањеном у Аранђеловцу,

Накнадним решењем одредиће се висина станарине

Образложење

Дана 24 септембра 1955 године  поднео је Народном одбору општине Белановица молбу Илић Светомир, милиционер Народне милиције, који је тражио да му се за њега, жену и троје деце додели одговарајући стан за становање. Осим тога у молби је навео да је на дужности милиционера у Белановицу дошао по потреби службе. Стан му је потребан јер се приближава зима. Савет за комуналне послове ХОО Белановица на седници од 8 октобра 1955 године у недостатку станбене заједнице решавајући по поднетој молби утврдио је да су наводи оправдани као да је у питању хитан случај собзиром на малу децу донео је закључак да се именованом има доделити стан од собе и кухиње са употребом шупе у згради власништво Богојевић Драгомира из Белановице, пошто се исти налази са станом у Аранђеловцу, те предметни стан више и не користи, већ је у циљу одржавања станбене ситуације у Белановици у стан без икаквог одобрења надлежних органа уселио Нешовић Стајку домаћицу из Белановице која је до уселења у предметни стан становала и живела у заједничком домаћинству са својом жерком и зетом, те како иста нема никаквог законског права на тај стан из њега се мора иселити.
С изнетог је и донето решењекао у диспозитиву.
Смрт Фашизму – Слобода народу !
Секретар
Митар Јовелић, ср

Децембар 1955 година: НО среза у Љигу доставља НОО у Белановици списак просветара- учитеља, са НОО Белановица

  1. Стојнић Драгољуб – Козељ
  2. Симић Душанка – Калањевци
  3. Остојић Јелена – Живковци
  4. Стојковић Олга – Драгољ
  5. Илић Злата – Белановица
  6. Илић Миодраг – Белановица
  7. Гавриловић Милорад – Белановица
  8. Гавриловић Ружица – Белановица
  9. Ђоковић Ђока – Трудељ
  10. Ђоковић Стана – Трудељ
  11. Старчевић Христина – Драгољ
  12. Дамњановић Станимир- Козељ
  13. Корчек Бисенија – Белановица
  14. Јоксимовић Миодраг – Драгољ
  15. Станојчић Владан – Живковци
  16. Станковић Милан – Шутци
  17. Станковић Добрила – Шутци
  18. Николић Душан – Белановица
  19. Јанићијевић Надежда – Белановица
  20. Обрадовић Радмила – Калањевци
  21. Сајић Гвозденија – ивковци
  22. Ђорђевић Саво – Белановица
  23. Радовановић Момчило – Белановица
  24. Радовановић Душанка – Белановица
  25. Ненадовић Олга – Пољанице
  26. Ненадовић Јован – Пољанице
  27. Јовелић Милосава – Белановица
  28. Матић Радомир –уговорно- Белановица

Наредбодавац
за извршавање буџета НОС
Ускоковић Светислав, ср.

 

Социјално угрожена и материјално необезбеђена лица по 2.000. динара:

  1. Миловановић Милена – Пољанице
  2. Јовановић Милица – Трудељ
  3. Симић Видосава – Живковци
  4. Бабић Милан – Козељ
  5. Ломић Анка – Шутци
  6. Транкуловић Милица – Белановица
  7. Никитовић Едексија . Белановица

 

13 децембар 1955 НОО Белановица  Срез Лазаревац, (бр. 2009) доставља Јавном правобраниоштву НО среза

Извештај о постојећим установама које имају својство правног лица и финансирају се из буџета:

  1. Општина Белановица
  2. Школа Пољопривредних произвођача
  3. Осмогодишња школа Белановица
  4. Шестогодишња школа Живковци
  5. Шестогодишња школа Драгољ
  6. Основна школа Калањевци
  7. Основна школа Шутци
  8. Основна школа Пољанице
  9. Основна школа Козељ
  10. Основна школа Трудељ, и
  11. Дечји дом “ Стеван Марковић – Сингер” Белановица

Не постоје никакви фондови који имају својство правног лица а да су их основали државни органи
Секретар: Митар Јовелић

 

Спецификација обвезника од пореза од пољопривреде

  1. Богићевић Милорад дугује  411   потражује  –
  2. Васиљевић Божидар 1174
  3. Војиновић Радован      276
  4. Величковић Будимир            1680
  5. Гавриловић С. Драгомир    3404
  6. Гавриловић А. Драгомир    3691
  7. Гавриловић Чедомир        410
  8. Десивојевић Вледета     390
  9. Добро цркве белановачке     980
  10. Ђукнић Драгутин          1050
  11. Ђукнић Живко      1500
  12. Ђукнић Димитрије     5144           760
  13. Живковић Милан        –             –
  14. Живојиновић Миленко    1965
  15. Јовановић Милорад          2225
  16. Јоксимовић Милан         2928
  17. Јевтић Јован       583
  18. Јовчић Милић      110
  19. Колаковић Владимир      96
  20. Колаковић Љубиша          40
  21. Колаковић уд. Олга        63
  22. Карић Јелена       100
  23. Крстановић Петар    652
  24. Ломић Арсеније        925
  25. Матијевић Лазар         40
  26. Миловановић Тикомир       208
  27. Миловановић Милош     1759
  28. Милић Драгољуб       2550
  29. Недић Петрија      2257
  30. Николић Миленија     59
  31. Ненадовић Михаило      550
  32. Николић Софија    277
  33. Ненадовић Момир       1186
  34. Недељковић Михаило       171
  35. Павловић Ивана Милица 339
  36. Плескоњић Јован                75
  37. Пауновић Десанка      368
  38. радосављевић Михаило     802
  39. Радосављевић Душан      882
  40. Радосављевић Лазар       468
  41. Радосављевић Радојка        30
  42. Ристовић Живота    652
  43. Стојановић Јулка    2635
  44. Сарић Војин    2917
  45. Симеуновић Богољуб      3238
  46. Сретеновић Никола    478
  47. Старчевић Драгомир 2780
  48. Томковић Ивко     1289
  49. Ђурчић Лазар                      137
  50. Филиповић Милорад   138
  51. Јовчић Драгољуб       2440
  52. Гавриловић Милорад 543
  53. Маринковић Раденко     1706
  54. Павловић Драгомир    77
  55. Петронијевић Љубиша   430
  56. Старчевић Миливоје 43
  57. Давриловић Душан    475
  58. Ивановић Душан       914
  59. Миловановић Превислав 2500
  60. Здравствена задруга        326
  61. Гавриловић М. Љубиша    2445
  62. Радовановић Вељко       489

СВЕГА                6.3955        27.163 динара

Народна Република Србија
Народни одбор општине Белановица
бр. 461/55
23. децембра 1955 године
Срез Лазаревац

На основу чл. 12 Уредбе о управљању станбеним зградама/ Службени лист ФНРЈ 29/54, чл.2 став2 Одлука о спровођењу и извршењу Уредбе о упревљању станбеним зградама на подручју Среза љишког, а по закључку Савета за комуналне послове НОО Белановица; Народни одбор општине Белановица издаје следеће:

РЕШЕЊЕ

Додељује се Илић Светиславу, милиционеру станице Народне милиције у Белановици стан од једе собе и кухиње са употребом шупе који се налази у згради власништво Богојевић Драгољуба из Белановице сада настањеном у Аранђеловцу,

Накнадним решењем одредиће се висина станарине

Образложење

Дана 24 септембра 1955 године  поднео је Народном одбору општине Белановица молбу Илић Светомир, милиционер Народне милиције, који је тражио да му се за њега, жену и троје деце додели одговарајући стан за становање. Осим тога у молби је навео да је на дужности милиционера у Белановицу дошао по потреби службе. Стан му је потребан јер се приближава зима. Савет за комуналне послове ХОО Белановица на седници од 8 октобра 1955 године у недостатку станбене заједнице решавајући по поднетој молби утврдио је да су наводи оправдани као да је у питању хитан случај собзиром на малу децу донео је закључак да се именованом има доделити стан од собе и кухиње са употребом шупе у згради власништво Богојевић Драгомира из Белановице, пошто се исти налази са станом у Аранђеловцу, те предметни стан више и не користи, већ је у циљу одржавања станбене ситуације у Белановици у стан без икаквог одобрења надлежних органа уселио Нешовић Стајку домаћицу из Белановице која је до уселења у предметни стан становала и живела у заједничком домаћинству са својом жерком и зетом, те како иста нема никаквог законског права на тај стан из њега се мора иселити.

С изнетог је и донето решењекао у диспозитиву.

Смрт Фашизму – Слобода народу !
Секретар
Митар Јовелић, ср

Децембар 1955 година: НО среза у Љигу доставља НОО у Белановици списак просветара- учитеља, са НОО Белановица

  1. Стојнић Драгољуб – Козељ
  2. Симић Душанка – Калањевци
  3. Остојић Јелена – Живковци
  4. Стојковић Олга – Драгољ
  5. Илић Злата – Белановица
  6. Илић Миодраг – Белановица
  7. Гавриловић Милорад – Белановица
  8. Гавриловић Ружица – Белановица
  9. Ђоковић Ђока – Трудељ
  10. Ђоковић Стана – Трудељ
  11. Старчевић Христина – Драгољ
  12. Дамњановић Станимир- Козељ
  13. Корчек Бисенија – Белановица
  14. Јоксимовић Миодраг – Драгољ
  15. Станојчић Владан – Живковци
  16. Станковић Милан – Шутци
  17. Станковић Добрила – Шутци
  18. Николић Душан – Белановица
  19. Јанићијевић Надежда – Белановица
  20. Обрадовић Радмила – Калањевци
  21. Сајић Гвозденија – ивковци
  22. Ђорђевић Саво – Белановица
  23. Радовановић Момчило – Белановица
  24. Радовановић Душанка – Белановица
  25. Ненадовић Олга – Пољанице
  26. Ненадовић Јован – Пољанице
  27. Јовелић Милосава – Белановица
  28. Матић Радомир –уговорно- Белановица

Наредбодавац
за извршавање буџета НОС
Ускоковић Светислав, ср.

Социјално угрожена и материјално необезбеђена лица по 2.000. динара:

  1. Миловановић Милена – Пољанице
  2. Јовановић Милица – Трудељ
  3. Симић Видосава – Живковци
  4. Бабић Милан – Козељ
  5. Ломић Анка – Шутци
  6. Транкуловић Милица – Белановица
  7. Никитовић Едексија . Белановица

 

18. јуна 1958. НОО Белановица шаље Народном одбору среза Ваљево Списак Привредних организација и погона :

Унутрашња трговина: продавница трговинског предузећа „Звезда“ у Белановици
Угоститељство. Не постоје предузећа
Занатство: Кројачко-абаџијска задруга „СОЈ“ у Белановици
Приватних занатских радњи има 24

Земљорадничке задруге:

  1. Зем.задруга „Качер“ са погонима у Белановици:
  • продавница индустријске робе бр. 1 – 3
    прод. инд. робе у Драгољу бр.4
  • прод. инд.робе бр 5 у Шутцима
  • Откупна станица пољ. производа у Белановици
  • Ресторан у Белановици
  • Машински парк у Белановици и
  • задружна економија
  1. Зем.задруга Живковци

продавница инд. робе бр. 1
Откупна станица пољ.произв.
Задружна економија

  1. Земљ. задр. у Калањевцима
    продавница инд. робе бр. 1
    Откупна станица пољопривредних производа
    Задружна економија
  1. Зем. задруга Козељ

продавница инд. робе бр. 1
Откупна станица  пољопривредних производа
Задружна економија

5    Зем. задруга Пољанице

продавница инд. робе бр. 1
Откупна станица пољ.произв.
Задружна економија

6      Зем. задруга Трудељ
продавница инд. робе
Откупна станица пољ.произв.
Задружна економија
Каменолом за израду камене коцке

7     Воденице и млинови

Млин за просту мељаву зем. задр. у Белановици
Приватних воденица поточара 30

8      Воћни расаданик установа са самостлним финансирањем у Белановици

 

  • Земљорадничка задруга Трудељ ( изворни текст)
    бр. 12
    18 јануар 1959
    Трудељ зп. Беланови
    Срез Ваљево

Народном Одбору општине Белановица

Предмет: Захтев Земљ. задруге Трудељ за регистрацију- давање сагласности за задружна правила, са којом ће се делатношћу задруга бавити у наредним годинама

У вези Вашег акта бр. 04-140 од 8 јануара 1959 год. достављамо Вам захтев са којом ће се длатношћу бавити задруга у наредним годинама и то у следећем:

  1. Ова задруга ће се у наредним годинама бавити пољопр. производњом, са своје задружне економије, као и пољопр. индивидуалним произвођачима и разним видовима Кооперације
  2. Откупом свих ољопривредних производа са територије ове задруге.
  3. Производњом грађевинског материјала, као камене коцке колских ивичњака и осталим камених производа на постојећем задружном мајдану- каменолому у Трудељу.
  4. Трговином инд. робе на мало преко своје продавнице у Трудељу, уколико је неприми у састав новоформирано трг.предузеће при НОО-е Белановици.
  5. Продаја алкохолних пића на мало из откупа преко постојеће задружне продавнице у Београду ул. 14 децембра 32.
  6. Даље, осталом повременом делатношћу, као мељава са сопственим млином, вршај белих житарица са својом вршаћом гарнитуром, пекаром за производњу хлеба и асанацијом прскањем воћа против биљних штеточина са својим задружним прскалицама.Предњи захтев Вам се достаља на надлежност у циљу давања сагласности – регистрације на својој редовној Седници а које нам је потребно за будући рад ове задруге.

Смрт фашизму – Слобода народу !

За Земљ. Задругу Трудељ
Претседник задр. Савета
(Богојевић С. Радомир)ср.

 

28 јануара 1959 НОО Белановица доноси решење о оснивању Угоститељске радње – гостионице “Качер” у Белановици. Предмет пословања радње је:

Вршење услуга, точење свих врста алкохолних и безалкохолних пића и напитака,
издавање хране, преноћишта,
продаја свих врста белог пецива као и продаја дувана, дуванских прерађевина и шибица.

Основна средства оснивача су 140.160 динара а фонд обртних средстава у износу од 1.000.000 динара обезбеђује такође оснивач.
Пословођу радње бирају радници између себе.
О извршењу овог решења стараће се Отсек за привреду и финансије НОО Белановица

.За НОО потписао председник
Радиша Балтић, ср

28 јул 1959 год  – Народном одбору општине Белановица

Предмет: Јованчевић Александар
из Белановице, отказ на просторије
које држи Осмог. школа

Како су ми оделења која држи Осмогодишња школа у Белановици, потребна за своју употребу, јер за своју породицу од четири члана држим смо два оделења која су ми недовољна. Поред тога оделења која држи поменута школа налазе се на спрату те нису подесна за ту употребу, јер су упропаштена од стране школе.

Из напред изложеног молим наслов као надлежног органа да школу исели из моје зграде са даном 15 августа 1959 године, као и оделења доведе у исправно стање и таква ми ји преда на употребујер су ми потребна за смештај своје породице.

Милилац
Јовановић Александар
из Белановице

 

  1. јула 1959. НОО Белановица године доноси Решење бр. 04- 5464/1 о спајању Земљорадничке задруге Живковци са земљорадничком задругом из Калањеваца у једну задругу са седиштем у Живковцима са именом Општа земљорадничка задруга “Гај” у Живковцима.

Предмет пословања: пољопривредна производња на сопственом имању и у кооперацији са индивидуалним произвођачима, откуп пољопривредних производа и другим пословима којим се баве земљорадничке задруге.

Земљорадничка задруга у Калањевцима престаје да постоји и сва њихова средства( обртна и основна), фондови, кредити, права и обавезе, преносе се на новонасталу земљорадничку задругу.

За управника нове Земљордничке задруге поставља се Војиновић Живан, досадашњи управник ЗЗ-е Калањевци.

Истоврамено одобрава се конституисање Земљорадничке задруге с тим да се одређују и то: избори органа управљања, Задружни савет са 30 чланова и Управни одбор од 11 чланова. У изборну комисију улазе: Александар Арсенијевић, Милован Ђорђевић и Родољуб Лукић.

Претседник НОО-е
Радиша Балтић

Савез комуниста Југославије
Општински комитет СР Србије
бр. 76
18. 12 – 1959. год.
Белановица

На састанку Општинског комитета Савеза комуниста Србије, од 9 децембра 1959 године, на предлог Секретаријата дискутовано је о држању и понашању Петронијевић Момира, члана основне организације СК Белановица.

После дискусије Општински комитет СКС донео је једногласно

ОДЛУКУ

О искључењу из Савеза комуниста Србије Момира Петронијевића, члана основне организације СК Белановица.

Образложење

Момир Пертонијевић члан СКС од      године, првоборац овог краја направио је  низ иступа и читавим својим понашањем рушио углед члана Савеза комуниста и првоборца наше револуције.

Као алкохоличар често се напијао и таквом стању, а склон је да чини то и трезан, неодговорно, јавно и без разложно напада своје другове, чланове Општинског комитета СКС, називајући их четницима, кољашима,кокодерима и другим погрдним и недостозвољеним именима /случај са Драгишом Ћосићем и Момиром Јосиповићем којима је призната организована сарадња са НОП- ом од 1941 и 1942 године/.

другу Петронијевићу је указивано у основној организацији и Општинском комитету на његово држање, што је он прихватао, али би се то и даље понављало.

На скупштини Земљорадничке задруге у Белановици, конференцији ССРН и другим јавним скуповима наступа демагошки и некомунистички. „Говорите слободно не бојте се комуниста“. Делегате Среског одбора ССРН назива на свечаној конференцији „цвикерашима и цвикерашицама из Ваљева“ итд.

С обзиром да би некомунистичко држање друга Момира Петронијевића озбиљно штетило Савезу комуниста његовим даљим присуством у организацији СК, Комитет је донео предњу одлуку, како бисмо имали могућности да се јавно ограђујемо од његових поступака.

За Општински комитетСКС
секретар
потпис нечитак

 

  1. децембра 1959 НОО Белановица доноси Решење о уступању на трајно коришћење Земљорадничкој задрузи “Качер” део зграде са два оделења са двориштем до речице Белановице, бивше власништво пок. Поповић Срећка. У њу би би задруга сместила своје пољопривредне алате и машине.
    Уступа се на трајно коришћење Земљорадничкој задрузи „Качер“ у Белановици једна приколица марке „Задругар“ која се налази у својини НОО Белановица у неисправном стању.
    потпис секретара НОО
    Драгослав Гавриловић

 

Драгиша Божић, писац и хроничар из Мораваца, бележи и један разговор са Драгованом Богдановићем обављен 2005. године где Драгомир прича:

“Примљен сам у партију, без кандидатског стажа, 20.2.1945. године. После три дана зуве ме Јелић у ОЗНУ. Куцам на врата, тишина, опет куцам, опет тишина. Решим да уђам. Јелић седи , не погледа ме као да нисам ушао. Отвори фијоку, гледа тако пет – шест минута. Онда извади неки папир и каже

„Потпиши“ – и даде ми и оловку. Узмем папир. Видим ја шта пише а он дрско:

„ Шта читаш, потпиши !“

Видим ја све против Ђорђа Јефтића. Уствари, као моје писмо, боље рећи оптужница, да је Ђорђе народни непријатељ, да је био против комуниста и све тако… Био сам изненађен и уплашен, окупао сам се у зноју; нисам знао да човек може да се просто окупа у зноју. Скупим храброст и кажем да то не могу да потпишем. Хтедох још нешто да кажем  а он ће

„ Јебо те онај ко те примио у партију .и још нешто; Ако неком кажеш за ово награбусио си, знај сигурно !
И никада, до сада, то нисам смео да причам.”

Конфискација и национализација имовине

 

Интересантни су документи о неделима које су власти после Другог светског рата чинили према становништвуна такорећи преким судовима који су вођени без правог судског процеса.

Конфискацију и национализацију имовине у периоду 1947-1955. године вршио је СНО Љиг, а за белановачку област урађено је, од многих предмета и ови:

Живановић  Живорад, Трудељ

Пресуда Дивизијског војног суда у Ваљеву за оптужене: Живановић Живорада, Трудељ; Павловић Павла, Липље и Станимировић Светозара, Војковци (13. јул 1947).

Закључак Среског суда у Љигу о конфискацији непокретне имовине од „народног непријатеља“ Живановић Живорада у укупној вредности од 55.000, а површина конфисковане имовине износи 8.65,38 ха (17. јул 1947).

Догањић (Војислава) Стеван, Калањевци,

Срез качерски Белановица, Округ чачански. Именовани је у одметништву. Срески народни суд у Белановици донео је закључак посл. бр. конф. 29/45, од 31. октобра 1945; Упитни лист – општи подаци за пољопривредна газдинства; записник о примопредаји конфискованих добара Управи народних добара.

У тачки 9 пише : „ Непријатељско према НОП-у“

Јеринић (Војина) Спасоје, Шутци,

Стар 39 година, земљорадник, пресуда Среског народног суда у Белановици, посл. бр. конф. 14/45. Именовани је у одметништву. У корист државе одузето је 2 ха, а ћеркама Загорки и Зорки остављена је кућа са окућницом и стока. (Упитни лист – општи подаци за пољопривредна газдинства; списак имовине; записник о примопредаји конфискованих добара Управи народних добара; тапија;

У тачки 9. пише: „Непријатељски, био четник – помагао је четницима и окупаторима“.

Мирић (Марка) Радован, Калањевци,

Срез качерски Белановица, 26 година, земљорадник, конфисковано 2.76,15 ха, стока и храна. Именовани је у одметништву. Пресуда Среског народног суда у Белановици, посл. бр. конф. 3/45; списак пописане имовине „народног непријатрља“ од 18. јуна 1945; записник о примопредаји, 10. септембар 1945; Упитни лист – општи подаци за пољопривредна газдинства;

У тачки 9. пише: „Непријатељско према НОП-у.

Породици именованог, ћерки Мирлени и мајци Видосави, остављено је од непокретног имања 4.30,00 ха;  кућа са окућницом, намештајем, зградама и алатом потребним за сељачко газдинство.

Петронијевић (Живка) Стојан, Живковци,

Срез качерски Белановица, 40 година, земљорадник. Пресудом Среског народног суда у Белановици, посл. бр. конф. 11/45 конфисковано 3.11,11 ха. Именовани је стрељан (пише у Упитном листу). Породици, жени Живани, синовима Чедомиру и Миливоју и ћерки Зорки остављена је кућа са окућницом (25 а), земља у величини 5.28,89 ха, млакара, магаза, и штала, а од стоке: две краве, једна јуница, и једно прасе од 40 кг. Списак пописане имовине „народног непријатрља“ од 14. јула 1945; Упитни лист – општи подаци за пољопривредна газдинства; тапија; записник о примопредаји, од 14. септембра 1945;

У тачки 9. пише: „Непријатељко, био окорели противник НОП-а“.

По­по­вић Срећ­ко, Бе­ла­но­ви­ца

На­ци­о­на­ли­за­ци­јамли­на  (ре­шење о по­ре­зуза 1947; ове­рен пре писука ­за пре­зи­ди­ју­ма На­род­не скуп­шти­не НР Ср­би­је од 28. апри­ла 1948; за­пи­сник ко­ми­си­је о по­пи­су не­по­крет­не и по­крет­не на­ци­о­на­ли­зо­ва­не имо­ви­не згра­де – мли­на и ин­вен­та­ра; за­пи­сник о при­мо-пре­да­ји мли­на СНО Љиг;  ре­шење СНО Љиг да се на­ци­о­на­ли­зо­ва­ни млин до­де­љу­је Сре­ском млин­ском пред­у­зе­ћу “Сте­ванМар­ко­вић Син­гер” у Бе­ла­но­ви­ци

Том­ко­вић Ив­ко, Бе­ла­но­ви­ца

На­ци­о­на­ли­за­ци­ја мли­на  (ове­рен пре­писука ­за пре­зи­ди­ју­ма На­род­не скуп­шти­не НР   Ср­би­је од 28. апри­ла 1948; за­пи­сник о при­мо-пре­да­јим ли­на ка­да је из­вр­шен по­пис   не­по­крет­не и по­крет­не на­ци­о­на­ли­зо­ва­не имо­ви­не згра­де – мли­на и ин­вен­та­ра;  решење СНО Љиг да се Том­ко­вић Ив­ко исе­ли из згра­де на­ци­о­на­ли­зо­ва­ног мли­на где се на­ла­зио и стан ко­ји је ко­ри­стио, а све то је до­де­ље­но Сре­ском млин­ском пред­у­зе­ћу “Сте­ванМар­ко­вић Син­гер” у Бе­ла­но­ви­ци)

Експропријације земље у корист  Земљорадничко – набавне продајне  задруге у Пољаницама 1948. године:
Петровић Драгован
Станојчић Александар
Станојчић Драга

Експропријација земљишта у корист државе за изградњу пута Липље –Пољанице
Павловић Новица
Миловановић Војимир
Павловић Чедомир
Павловић Драгутин
Петровић Радован

Експропријација земљишта ради изградње републичког  пута II реда бр. 100 Рудник - Белановица 1954. године
Мирић М. Јован
Мирић М. Милош

Експропријација земље за изградњу пијаца у Белановици 1958. године
Гавриловић Славка , Белановица

Оригинални документи из грађе Међуопштинског историјског архива Чачак везани за Качерски срез, а објављени у Изворнику архива 31/2015  :

ПОЛИЦИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ НАЧЕЛСТВА ОКРУГА РУДНИЧКОГ ЗА 1850. ГОДИНУ

По жељи кнеза Милоша, а „ради успомене војводе Милана“, кнежевог брата по мајци, Деспотовица је 1859. године променила име у Горњи Милановац. Ова варош је све до 1922. године, када су окрузи укинути а земља подељена на области, била центар Рудничког округа, у чијем се саставу налазио Качерски, Моравски (од 1885. Љубићки) и Црногорски (од 1884. Таковски) срез

Извештаји начелства Рудничког округа министарству унутрачњих дела:

Брусница, 30. јуна 1850.
Начелство Округа рудничког Попечитељству унутрашњих дела – месечни извештај о раду за јун 1850.
Високославному Попечитељству внутрењи дела

Началничества Окружија рудничког месечно известије

Поводом добивени петнајестодневни известија од срезскиј началника, Началничество Окружија рудничког своје месечно известије, као што ниже изложено стои, високославном Попечитељству внутрењи дела у покорности подноси.

  1. Народ Окружија овог сада се понајвише са копањем свои кукуруза, а по гди кои и са косидбом ливада занима…..

……12. Погода је времена у првој половини овог м[есе]ца добро проведена, а у последњој је и то: А) По известију писара Среза качерског од 28. тек.[ућег] м.[есеца] No 577, 18. ис.[тог] м.[есеца] велики је ветар дувао тако, да је многу гору и шљиве људма поломио и пообаљивао; исто тако, овог дана пао је град у селу Смрдљиковцу, Живковцима, Калањевцима, Ивановцима, Бољковцима, Ручићима, Лалинцима, Давидовици, Мутњу, Церови, Накучанима, Кривој Реци, Заграђи и Руднику….

  1. јунија [1]850. год.[ине] и помоћника, началник Среза У Брусници качерског,

поручик, Мијаило В. Блазнавац

(Према Шематизму Кнежевине Србије 1839-1851, Блазнавац се на месту начелника Среза качерског налазио од 12. септембра до 21. децембра 1842. године, када га је заменио Мијаило Вукосављевић, који се на овом положају налазио и 1850. године)

————————-

Сима Б. Мијаиловић, начелник Округа рудничког – Алимпију Богићу, секретару Министарства унутрашњих дела, Горњи Милановац 10. октобар 1881.

Списак полицајних чиновника у Округу рудничком кои заслужују да буду унапређени:

  1. Милош Кузмановић, начелник Среза качерског, да му се даде класа.
  2. Паун Ружић, писар Начелства овог, за писара среског.
  3. Јован Б. Мијаиловић, практикант овог Начелства, за писара Начелства.
  4. Владимир Радуловић,практикант ово Начелства, за писара Начелства.

5.Иван Милосављевић, практикант ово Начелства, за писара Среза црногорског. 6. Ђорђе Терзић, практикант ово Начелства за писара Среза моравског.

Остали практиканти и начелства и срески заслужују да им се плата повиси. 10. октомбра 881. год[ине].

У Гор[њем] Милановцу.                                      Начелник Окр[уга] рудничког,

Сим[а] Б. Мијаиловић.

—————————————————

14 556/814 Учитељ школе шутачке Витомир Ј. Николић, – Милутину Гарашанину, министру унутрашњих дела, Калањевци 6. фебруар 1883.

Господину министру унутрашњих послова.

У интересу среће и напретка ове земље и као сину овог отачества, на срцу ми лежи само благо овог народа, зато најпонизније молим да ми г[осподин] министар дозволи што ћу следеће казати.

Наши чиновници са Рудника М. Кузмановић  капетан, и г[осподин] Тома писар, као вршиоци закона, често су овама у овом нашем месту и увек нешто шурују са кметом преседником овд[ашњим], са попом Вићентијем и осталим њиним јединомишљеницима. Тако сам од скора сазнао да они говоре: „кои не исповеда либерална начела, не може кмет бити“. На основу њиног предњачења ова се начела овамо јако шире, па су по нас кои исповедамо напредна начела још и опасни.

Из уста једнога од ове господе са Рудника чуо сам да рече: „Данашња влада, министри Гарашанин, Пироћанац, Новаковић и остали заједно су са  Милош Кузмановић, начелник 3. класе Среза качерског. Тома Васић, писар 2. класе Среза качерског. Радомир Ј. Поповић  пок[ојним] Јевремом Марковићем шуровали, па Јевремова жена пуца данас на краља, а они седе на министарским столицама. Њих би требало поапсити, пре него ону жену, јер су они сви из Чумића школе.“

Нека изволи г[осподин] министар видети како г[осподин] Кузмановић и његов писар г[осподин] Тома сеју раздор у народу и подстичу људе на незадовољство, а то је задатак и г[осподину] Вићентију Матијевићу овд[ашњем] свештенику и председнику овд[ашњем].

Не сматрам себе за тужиоца, нити тражим као да би ме г[осподин] министар за ово чим наградио, већ просто достављам. А ако би нужно сазнати било о мом карактеру, то би г[осподин] Вељко Јаковљевић посланик, казати могао.

С највећим поштовањем,

Витомир Ј. Николић, учитељ школе шутачке,

Окр[уг] руднички, Ср[ез] качерски.

  1. фебруара 1883. год[ине], у Калањевцима.

———————————————

Брусница, 29. април 1849.

У следству добивени од надлежни срезскиј началника 7модневниј известија, Началничество окр[ужија] рудничког високославном Попечителству внутрениј дела настоећег содржанија 15тодневно известије у покорности подноси.

  1. У овом се окружију народ са сејањем пролећни усева, а понајвише кукуруза и јечмова, чрез ово време занимао.
  2. Изузимајући лоповлука, крађа се је у срезу качерском 9. ов[ог] м[есеца] догодила. Украдено је Сими Павловићу из Шутаца ноћу из вајата једне чакшире нове од плаветне чоје, један шал пиргаст на бело од црвеног памука, један гуњ кратки с рукавима крџалинским и с доста гајтана нашаран, два ћилима нова, једна торба шарена од вуне, једне канице и једна чаша, једна котарица са 47 кокошињи јаја, 3 оке сира и кајмака, и 1 убрадач женскиј, но овој се крађи до данас у траг ући није могло, сиреч: кои је такову произвео…..

Привр[емениј] началник окр[ужија]
У Брусници руднич[ког]
Милија Илић

Брусница, 30. септембар1849.

Получившиј Началничество ово од подчињени му полицајниј власти, седмодневна известија, за дужност себи почитује 15[дне]вно известије високославном Попечитељству внутрениј дела учтиво поднети.

  1. Народ се је окр[ужија] овог чрез прошли 15 дана са брањем шљива и кукуруза занимао.
    2. Крађа се је по известију началника среза качерског от 28. и[стог] м[есеца] Nо 891 Николи Миловићу из Пољанице ноћу између 13. и 14. ис[тог] м[есеца] незнано киме из 100 гроша у разним монетама старинскиј пара, на коњги женској, бивши, једне тканице шарене, једно јелече од црвене чоје с гајтаном свиленим и једне рукавице у којој је 6 ком[ада] фишека са оловом било, догодила, и којој се крађи јошт у траг ушло није.
    3. Чрезвичајна смрт или убијство чрез наведено време догодила се није.
    4. Пожар се исто тако за наведено време није пригодио.
    …………
    Привр[емениј] началник окр[ужија]
    Проко А. Пауновић

—————————————————–

Изборник бр. 28

МЕСЕЧНИ ИЗВЕШТАЈИ ОРГАНА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА О СТАЊУ У ЧАЧАНСКОМ ОКРУГУ ЈУН – ОКТОБАР 1945.

МЕСЕЧНИ ИЗВЕШТАЈ
За месец јуни 1945. године о приликама на територији Округа чачанског
ОКРУЖНИ НАРОДНИ ОДБОР
Одељење унутрашњих послова
Бр. 1190
5. јула 1945. године
Чaчak

СРЕЗ КАЧЕРСКИ

– 3. јуна Драгослав Петрић из села Г. Бањана у напитом стању је псовао чланове Месног одбора у Д. Бањанима, а када је милиција истога опоменула да то не чини он је почео викати: „Живео краљ! Тако се мени хоће“ и томе слично. По овоме случају предузето је извиђање да се именовани казни.

– 10. јуна т.г. у селу Калањевцима за време сахране погинулог друга Светолика Ђукнића из Калањеваца, који је погинуо у борби за слободу на фронту, рекао је Милорад Јовчић из села Калањеваца, да су за све ово криви Руси и да су они некултурни, а Драгослав Јоксимовић је на тој сахрани казао да је за ово крив Тито, јер он има намеру да уништи што већи број Срба; он је – каже – отерао ову децу да их кољу Хрвати. Том приликом Јоксимовић је рекао да је и он био војник и ратник и да никада није било горе него данас.

– 12. јуна у селу Босути, у забрану Стевана Богдановића, нађен је један радио-апарат, америчке марке, који је вероватно бачен на земљу падобраном.

– 14. ов.м. око подне отишао је од своје куће Живан Живановић из села Драгоља. Именовани је сутрадан нађен мртав у близини Белановице, а убијен је на путу између Белановице и Шатрње. Леш је нађен у кукурузу. Убијен је из три пушчана метка. Убијени Живановић је био члан сеоске милиције и члан Месног одбора у Драгољу.

(  Будући да није убачен у списак жртава припадника НОБ-а и ЖФТ, претпоставља се да је убијен од нових власти, иако је био припадник милиције и члан МНО. Као доказ за то наводимо да је убачен у тзв. Упитнике о погинулим и умрлим непријатељима НОП-а које је радила борачка организација (МИАЧ, Упитник о погинулим и умрлим непријатељима НОП-а за село Драгољ, податке дали Раденко Јовановић и Момчило Јосиповић).

– Ноћу између 18. и 19. јуна, око 22 часа, дошла су три наоружана бандита кући Жике Петрића, претседника Месног одбора у Јарменцу, те су од истога одузели једну стројницу, којом је Петрић био наоружан. Претходно су га питали је ли он претседник комунистички, на шта им је овај одговорио да је он претседник одбора у селу, а не комуниста, те му одметници нису ништа урадили, већ претили да ће му судити краљ Петар.

– Ноћу између 23. и 24. јуна т.г. погинуо је Радиша Дмитровић из села Шилопаја од стране непознатих наоружаних лица.

(  За овај случај оновремена званична историографија је навела да је Дмитровић (Ивана) Радисав, рођен 1901. у Шилопају, сарадник НОП-а, заклан од непознатих лица у Шилопају 24. јуна 1945. (Чачански крај у НОБ. Пали борци и жртве, 281).

–26. јуна т.г. изјутра пронађени су у једном потоку села Калањеваца лешеви Сретена Дражића и Бранислава Војиновића, оба из истог села. Побијени су из пушака. Убице су до сада непознате. Истрага се води.

У истом времену Милован Ђукнић из села Калањевца одметнуо се у шуму.

 

ОКРУЖНИ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКИ ОДБОР

ПРЕТСЕДНИШТВУ ОКРУЖНОГ НАРОДНОГ ОДБОРА Ч А Ч А К

По постојећем наређењу, Одељења унутрашњих послова О.Н.О. Чачак, подноси свој месечни извештај о приликама у Округу за протекли месец јули

Одељење унутрашњих послова
Бр. 1428
5. августа 1945. године
Чачак

СРЕЗ КАЧЕРСКИ:

  1. – На дан 30. јуна т.г. одметнуо се од власти Милован Ђукнић из села Калањеваца стар 25 година. Био је војни обвезник и као такав пуштен на боловање. Бојећи се да не буде стрељан јер је за време окупације био у српској пограничној стражи. Милован је жењен, има двоје деце, није познато којој се сада непријатељској групи придружио. Има 13 хектара земље коју држи његов отац. Не зна се да ли је извршио какво кривично дело.
  2. – У току пр. м. дошао је из заробљеништва Милош Момчила Несторовић из села Штавице. Води се у списку одметника на редни број 787-810.
  3. – На дан 5. пр. м.[јул] дошли су својим кућама из четничког логора у Шапцу Живомир Момира Матића из села Трудеља који се води у списку одметника број 805-820; Добросав С. Богдановић из Босуте који се води у списку одметника на редни број 615-668; Добривоје Драгомира Прокоповића који се води у списку одметника бр. 790-800; Савко Андрије Томић из Шутаца, води се у списку одметника од броја 790-810; Милутин Алексе Даниловић из Заграђа води се у списку одметника бр. 705-715; Драган Драгутина Адамовића из Рожинаца води се у списку одметника од 700-720. У месецу јуну т.г. умро је у болници у Теслићу Милинко Р. Перкић из Босуте који се води у списку одметника бр. 645-660; дошао је кући и Будимир Стевана Плесконић из села Живковца који се води у списку од броја 690-710.
  4. – На дан 27. јуна т.г. одметнуо се од власти Милорад Ломић из Драгоља стар 38 година. Побегао је зато јер су код његове куће нађена нека сумњива лица.
  5. – На дан 10. пр. м.[јул] око 10 часова пре подне у селу Козељу били су 5 бандита. Народна милиција [из села Пољанаца] је известила органе ОЗН-е у Белановици. Овом приликом изишли су на лице места поред органа милиције и органи ОЗН-е. Када су органи ОЗН-е дошли на терен затекли су милиционаре, али не знајући да су то милиционари, органи ОЗН-е отворили су ватру на ове и том приликом ранили су три милиционара од којих је један милиционар подлегао ранама. Бандити су искористили ову почетну пометњу и побегли.
  6. – Ноћу између 20. и 21. јула у селу Јарменовцу појавило се 6 бандита који су били наоружани аутоматима и пушкама. Напали су патролу код цркве и после краће борбе, бандити су се повукли у правцу Рудничке шуме, жртава није било.
  7. – На дан 11. пр. м. [јул] у селу Манојловцу Милорад Ристић члан Среског УСАОС-а ранио је из револвера Јелицу Сретеновић која је после извршене операције умрла.

(  „Догађај се десио на тај начин, што је, именовани Милорад Ристић, загледао око револвера, који му је претходно био пао са столице на патос. Приликом тог загледања и чаркања, да се није што покварио, револвер је окинуо и тешко повредио Јелицу. Повређена је пренета у болницу у Тополу, односно Крагујевац, где је по извршеној операцији умрла.“ ( Бр. 1261 и Пов.бр. 10/45).

  1. – На дан 30. пр. м. [јул] милиција је ухватила у селу Живковцу два војна бегунца који су предати ОЗН-и.

Начелник Одељења
унутрашњих послова,
Мил. Достанић, с.р.

 

ОКРУЖНИ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЧАКИ ОДБОР
Одељење унутрашњих послова
Пов. Бр. 10
4-IX-1945. год.
ЧАЧАК
МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА СРБИЈЕ
ОДЕЉЕЊЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ -Б Е О Г Р А Д
Шаље се Министарству извештај о догађајима који су се одиграли на територији округа чачанског у месецу августу 1945. године

СРЕЗ КАЧЕРСКИ

  1. – Из четничког логора у Шапцу предати су ОЗНИ следећи четници: Милан Даничић, из Штавице – води се у списку на ред. бр. око 787; Милан Недељковић, поручник из с. Моравци води се у сп. бр. око 732; Малиша Буквић, из Заграђа, води се у списку на ред. бр. око 823; Милун Боровић из Чачка води се по списку одметника бр. око 156; Драгослав Ђоковић из Грабовице, који се води под ред. бр. око 466; Гојко и Милан Даничићи, из Штавице, који се воде у списку одметника на ред. бр. око 787 и 790; Милинко Радована Николића из Штавице, који се води на ред. бр. око 800; Јанко Шарбановић такође ухваћен је и одмах је предат ОЗНИ – не зна се одакле је а не води се у списку одметника. Именовани је одметник. У овом срезу у току прошлог месеца пријавило се власти 11 војних бегунаца.
  2. – Ноћу између 18. и 19. пр.м., два непозната наоружана лица дошла су кући Душана Башкаловића у с. Козељ, извршила су претрес куће Башкаловића, у циљу проналаска оружја и кад нису ништа у кући нашли повели су Душана од куће око 50 м., па су га пустили припретивши му, да о томе ником ништа не прича. Ова непозната лица била су наоружана пушкама, верује се да су били четници Д.М. групе коју предводи „Ћоса“.
  3. – Ноћу између 19. и 20. пр.м., дошао је непознат наоружан човек у кућу Станимира Радовановића и питао га за пут у Д. Бранетиће – рекао му је да је четник.
  4. – 22. пр.м., између 8 и 9 ч. увече убијен је у с. Моравцима Бранислав Радовановић члан месног НО истог села. Убиство је извршено на тај начин, што су бандити означене вечери чекали у заседи. На ту заседу су наишли Бранислав Радовановић са двојицом другова, тада су их бандити похватали, Радовановића тукли пушком по глави, па га после и убили. Осталој двојици бандити су као и Радовановићу отели пушке па их после тукли, један од ове двојице добио је повреде теже природе. Међу овим бандитима упознат је Спасоје Јеринић из Шутаца88 и Величко Поповић из Липља. О овоме поднет је извештај Министарству 28. пр.м. под бр. 1674.
  5. – Ноћу између 24. и 25. пр.м., у с. Трудељу, наишла је једна група бандита која је била наоружана већином аутоматским оружјем а мањи број пушака, па су дошли кући Живорада Симеуновића и истога са собом одвели до куће Радојка Видојевића у истоме селу. Радојку Видојевићу бандити су узели државну пушку па су одатле кренули у правцу Рудника. У путу их је приметила војска Народне одбране која се на терену бавила и извиђала, па је на бандите отворила ватру, од које су се бандити разбегли. Живорад Симеуновић је искористио ову забуну и побегао својој кући. Исте ноћи око 1 час после пола ноћи иста група бандита, 15 на броју, појавила се у селу Војковцу и дошли кући Драгослава Матића претс. месног одбора истога села. Лупали су му на врата, говорећи да су они војници народне одбране са Рудника. Матић им је отворио врата, тада су бандити упали у кућу, истукли претседника Матића и његову жену. Потом су извршили претрес куће, пронашли једну државну и једну ловачку пушку које су узели. Од Матића су тражили да им преда печате месног НО, он им је одговорио, да су печати код секретара. Бандити су са пушкама напустили кућу Матића и пред одлазак казали му, да противу њега постоји 7 тужби од грађана. Одатле су бандити отишли кући Сретена Мијаиловића омладинца из села Војковца; њега су бандити тукли, нанели му теже повреде тела и запретили му, да не сме радити са омладином. Одатле су бандити отишли кући Александра Гавриловића секретара месног НО у Војковцу. Њега нису нашли код куће, али су му претресли кућу и узели један радио апарат, један грамофон и запретили његовој мајци и исталим укућанима, да о овоме не смеју никог извештавати за три дана у противном да ће сви бити стрељани. О овим догађајима поднет је извештај Министарству 30. пр. м. под бр. 1753.
  6. – На дан 26. пр. м., био је сазват збор грађана у с. Д. Бањанима, ради жигосања оних лица, која не требају да се унесу у бирачки списак. На том збору Милић Павловић из истог села, рекао је за себе да нема право гласа, затим је рекао да немају право гласа ни чланови месног НО. Чланови месног НО, нашли су се тиме увређени и тражили објашњење, па су увидели да је овако Павловић рекао по наговору реакционарних лица, хтевши тиме, да буни народ на збору. На томе збору Павловић је рако да ће доћи крај и да њима не требају Швабе на управи, псујући им мајку; рекао је још да у Трсту има четника ко плеве и да ће они ускоро овамо доћи. Павловић је узет на одговор.

Начелник одељења
унутрашњих послова
Мил. Достанић, с.р.

 

МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА СРБИЈЕ
Одељење народне милиције
– Б Е О Г Р А Д –
У вези расписа Министарства Пов. бр. 1664 од 7. септембра т.г. шаље се извештај за прву половину месеца октобра т.г.

а) ЧЕТНИЦИ И ДРУГИ РЕАКЦИОНАРНИ ЕЛЕМЕНТИ:

1/ убијени: Михаило Радојичић из Живковаца, Здравко Дољањић из Калањевца, Драгиша Стојановић из Шутаца (Сп.бр. 782), Лаза Ковачина из Лике.

2/ ухваћени: Мирослав Јовановић из Брђана, Тома Кићановић из Брђана, Момчило Јовановић из Брђана, Гојко Дамјановић ,……

…. д) РАСПОЛОЖЕЊЕ НАРОДА: 1/ Општа слика расположења: услед тешких економских прилика, расположење народа није на завидној висини. Напомиње се, да овако расположење није дошло, као утицај, реакције, или томе што слично, већ једино тешке економске прилике у којима се народ налази. 2/ поједини карактеристични случајеви: -…….

…ж) РАЗНО:

СРЕЗ КАЧЕРСКИ:

Ноћу између 3. и 4. о.м. бандити су упали у кућу Милоша Радојевића из Рудника. Њега су ухватили и повели да им покаже кућу Саве Милићевића. Пошто се Милош противио, један га је бандит ударао по глави машин-гевером, а Милош га је ухватио за врат и оборио на земљу, други бандити су на њега и потрчали, у томе је Милош успео да се од њих одвоји и побегне. Бандита је било свега двојица и отишли су у непознатом правцу.

Ноћу између 6. и 7. о.м. Радиша Марковић бандит, упао је у кућу Милића Марковића, у којој је било прело. Тада је Радиша викнуо „напоље, ко је вас овде звао“. Тражио је Животу Сретеновића, скретничара пруге из Д. Бањана. Сретеновић је успео да побегне а бандит је отишао у непознатом правцу

Ноћу између 19. и 20. о.м. дошли су четници у с. Штавице, од којих су двојица улазили у кућу Светозара Ђоковића.

Других података о овом случају немамо.

Шеф отсека – капетан
Остоја Ковачевић, с.р.