Друштвено–политички живот места био је прилично буран и разноврстан. Од  проглашења Белановице за варошицу јануара 1904. године почели су се јављати појединци који су следећи идеје неких виђених људи из Србије тог времена пропагирали и у самој Белановици. Тако је било присталица династија Обреновића и Карађорђевића. Било је учесника Аписове организације „Црна рука“ који су и у самом атентату на краља Александра Обреновића били учесници. Ипак сви ратови који су вођени били су обојени националним идејама, да се ратује за краља и отаџбину, и није било подела све до Другог светског рата када су поделе на партизане и четнике много коштале породице.

Промене које су се дешавале у Србији у периоду од Другог српског устанка до времена после Другог светског рата укратко дешавале су се овако:

  • У Србији је децембра 1815. задржана територијална подела на: нахије, кнежине и села. Нахије су касније промениле назив у окружја. Рудничка нахија подељена је на три кнежине:Моравску, Карадаг ( Црна Гора) Kачерску.
  • Рудничка нахија је 1832. године подељена на три капетаније: Моравску, Црногорску и Качерску а укинуте су кнежине
  • Одлуком Народне скупштине о унутрашњем уређењу земље, из 1834. године, установљено је 5 сердарстава: Рашко, Мачванско, Подрињско, Тимочко и Расинско. Ваљевска нахија је била у саставу Мачванског сердарства са седиштем у Шапцу.
  • Сретењским уставом, 1835. године укинута су сердарства, а земља је подељена на окружја, срезове и општине,
  • Већ следеће, 1836. године, у Србији су установљене 4 војне области, главна заповедништва, на чијем челу су били војни команданти са чином пуковника, који су вршили војну и цивилну власт. Ваљевско окружје је било у саставу Дринско-Савског главног заповедништва са седиштем у Шапцу,
  • Уставом из 1838. и Устројенијем окружних начелстава и главним дужностима среских начелника.
  • Oд 12. маја 1839. године у Србији је обрзовано 17 окружја. Окрузи су се делили на срезове, а срезови на општине и села,
  • Ваљевски срез са седиштем у Ваљеву формиран је1871. године, да би 1890. био укинут и његова територија припојена подгорском Срезу. Ваљевски срез обновљен је 1896. године. На основу Устава из 1888. године и Закона о уређењу округа и срезова, од 1. јула 1890. године, обављена је нова административна подела на територији Ваљевског округа и добија извесну самоуправу, која је укинута 1894, а поново је враћена 1895. године. Од тада постоје окружни одбор и окружна скупштина. Начелство ваљевског округа је укинуто, Законом од 26. априла 1922. године,  који је донет на основу Видовданског устава, и његова територија је ушла у састав Ваљевске области са седиштем у Ваљеву. Области су укинуте 1929, када су формиране бановине као нове управне јединице. Територија Ваљевске области је ушла у састав Дринске бановине са седиштем у Сарајеву,
  • Када је, 1894. године, укинут Устав из 1888. и враћен Устав из 1869. и Устројеније из 1839, укинута је локална самоуправа.
  • Окружна самоуправа поново је враћена 1905. године, Законом о уређењу округа и срезова. Окрузи су, као јединице административне поделе, укинути Видовданским уставом из 1921. Године,
  • Законом од 26. априла 1922. године установљене су области. Уместо Ваљевског округа формирана је Ваљевска област, са седиштем у Ваљеву, на чијем челу се налазио велики жупан,
  • Области су укинуте 1929. године, када су формиране бановине. Подручје ваљевске области ушло је у састав Дринске бановине, са седиштем у Сарајеву,
  • Недићева влада је, у децембру 1941, увела административну поделу земље на округе, срезове и општине. Тако формирана окружна начелства су престала са радом на основу „Одлуке о устројству и пословању народноослободилачких одбора и Скупштине Демократске Србије“ Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије, од 1. децембра 1944. Године,
  • Бановине су укинуте 1941. године, када су поново основани окрузи у Недићевој Србији. Ваљевском округу припојен је Срез качерски, са седиштем у Белановици, који је раније припадао Рудничком округу. Начелство Округа ваљевског је укинуто 1944. Године,
  • У периоду од априла 1941. до 1944. године срезови су под окупацијском власти, која је поставила своју управу. Среска начелства су престала са радом када су замењене новим властима – народно-ослободилачким одборима,
  • Затим, од 24. априла 1947. године, окружни народни одбори, као административно територијалне јединице, укинути и престали са радом 30. априла 1947. године ,
  • Територијална децентрализација органа власти и преношење одређених права и обавеза Републике Србије на међуопштинске регионалне заједнице, извршени су на основу 1975. године

 

Белановачки крај је имао своје челнике, оберкнезове, старешине насеља, војводе, кметове, председнике који су, неко више неко мање али сви у оквиру свог времена и могућности, доприносили развоју варошице да буде мирно и без потреса.

Време после Другог светског рата има доста сачуваних докумената из којих се могао пратити дроштвено-политички развој места. Ево како се одвијале друштвено-политичке активности народне власти после Другог светског рата према подацима Историјског архива Ваљева:

 

СРЕСКИ НАРОДНИ ОДБОР  БЕЛАНОВИЦА (1944-1947)  

Одбор је формиран је, 22. октобра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор за Срез качерски са седиштем у Белановици. Био је у оквиру округа Рудничког, а од 21. марта 1945. године, на основу Одлуке председништва АСНОС-а, Срез качерски у Белановици припојен је округу чачанском.

Као орган народне власти био је непосредно подређен Окружном НОО округа чачанског, односно Народном одбору округа чачанског са седиштем у Чачку. На среској скупштини делегата НО одбора за срез качерски 22.10.1944. године изабран је одбор од 42 члана са управом и Извршним одбором. Утврђени су и одсеци за одређене делатности: привредни, социјални, здравствени, судски, културно-просветни, управни, финансијски и одсек за обнову. НО одбор од средине 1946. године постао је Срески народни одбор Белановица и обухватао је подручја  месних народних одбора: Белановица, Бољковци, Бранчић, Босута, Војновци, Гукош и Давидовица, Дићи, Доњи Бањани, Драгољ, Живковци, Заграђе, Ивановци, Јерменовци, Калањевци, Козељ, Крива Река, Лалинци, Липље, Љиг, Манојловци, Моравци, Мутањ, Пољанице, Рудник,   Трудељ, Угриновци, Церова, Шилопај, Штавица и Шутци.

Законом о административно-територијалној подели Народне Републике Србије, од априла 1947. године, укинут је срез качерски и тиме је престао да ради Срески народни одбор Белановица. Његова територија ушла је у састав новоформираног Среза љишког са седиштем у Љигу. Организациона структура Среског народног одбора Белановица произилазила је из ситуације, мењала се и саображавала према законским прописима.

До краја 1944. године, унутрашња организација одбора претрпела је извесне измене. Формиран је саобраћајни одсек а благајна Одбора припојена је финансијском одсеку. Формирана је Милиција а при Среској команди у Белановици и даље су задржане партизанске страже, формиране од посебних чета, на Руднику, Угриновцима, Бољковцу и Пољаницама.

Од марта до маја 1945. године, Одбор је донео одлуке о образовању одсека за трговину, формирању Комисије за утврђивање ратних злочина, Среске комисије за ратну штету и Комисије за ратну добит.

Значајније промене у унутрашњој организацији одбора извршене су, половином јула 1945. године, на основу наредбе Окружног НОО округа чачанског. Према тој наредби укинути су шумарски, грађевински, трговина и снабдевање, задругарство и здравље и утврђени следећи одсеци: унутрашњи, просветни, здравствени, социјални, финансијски и привредни. У септембру исте године, ОНО донео је одлуку да се укине Привредни одсек, а образује Пољопривредни одсек, Шумарски и Одсек трговине и снабдевања посебно.

Последењих година (1946. и 1947), извршене су мање организационепромене у оквиру појединих одсека мада се њихов број није повећавао. Среска планска комисија формирана је, 19. јуна 1946. године, а у јануару 1947. године, формиран је Општи одсек.

 

СРЕСКИ НАРОДНИ ОДБОР ЉИГ 1947-1955

На основу Општег закона о народним одборима из 1946, срески народно-ослободилачки одбори мењају назив у срески народни одбор.
Ваљевски срез обухватао је следеће општине: Бањани, Белановица, Бранковина, Ваљево, Дивци, Драчић, Каменица, Лазаревац, Лајковац, Лелић, Љиг, Причевић, Рајковић и Стубо. Децембра 1959. године, опет су укинуте неке општине и Ваљевски срез обухвата 7 општина: Ваљево, Каменица, Лазаревац, Лајковац, Љиг, Мионица и Осечина.
Срески народни одбор Љиг формиран је, на основу Закона о административно-територијалној подели НР Србије од 24. априла 1947. године.

По истом закону, укинути су Качерски срез са седиштем у Белановици и Колубарски срез са седиштем у Мионици. Од делова њихових територија, формиран је Љишки срез, који је обухватао следеће МНО: Ба, Бабајић, Белановица, Бољковци, Бранчић, Босутa, Врачевић, Горњи Мушић, Доћи Мушић, Доњи Бањани, Драгољ, Дудовица, Дучић, Живковци, Ивановци, Заграђе, Јајчић, Кадина Лука, Калањевци, Козељ, Команице, Латковић, Липље, Љиг, Моравци, Пепељевац, Планиница, Пољанице, Прњавор, Ракари, Славковица, Струганик, Трудељ, Угриновци, Цветановац, Штавица и Шутци.

Из укинутог Колубарског среза, Љишком срезу припојени су из укинутог Качерског Среза: Љиг, Белановица, Бољковци, Босуте, Бранчићи, Доњи Бањани, Драгољ, Живковци, Заграђе, Ивановци, Калањевци, Козељ, Моравци, Пољице, Трудељ, Угриновци, Штавица и Шутци.

Скупштина НРС донела је, 1. јуна 1955. године, Закон о подручјима срезова и општина.  Овим законом укида се Љишки срез, а општине са његовог подручја припајају се Срезу Лазаревац са седиштем у Лазаревцу. Нека села из укинутог љишог среза су припојена Срезу Чачак: Драгољ, Трудељ, Бољевци, Латковић, Заграђе, Рековци, Угриновци и Штавица. Лазаревачки срез, 1957. године, припојен је Ваљевском срезу и подручје бившг љишкогсреза налази се у саставу Ваљевског среза.

Организациона структура и надлежност СНО Љиг мењала се у складу са законским променама. Приликом оснивања су за обављање одређених делатности формирани одсеци: за финансије, социјално старање, социјално-здравствени одсек, одсек трговине и снабдевања, културно-просветни одсек, привредни одсек, одсек за пољопривреду и шумарство и комунални одсек.

Године 1949, укинути су одсеци и образована су повереништва и комисије: за пољопривреду и шумарство, за трговину и снабдевање, комуналне послове угоститељтво и туризам, финансије, за рад, за просвету, за народно здравље и социјално старање. Крупне промене у органима власти извршене су, 1952. године, увођењем Среског већа као самоуправног представничког тела грађана и Већа грађана и Већа произвођача, представника запослених у привреди. Укидају се повереништва, а образују савети.

У септембру 1952. године, укидају се савети и формирају секретаријати: за унутрашње послове, за привреду, за пољопривреду и шумарство. Секретаријат је орган Извршног одбора као и повереништво. Има у свом саставу низ организационих јединица. Секретаријати, председник и секретар усклађују рад локалне управе и привреде. Планска комисија прати извршење плана. Њен главни задатак је припремање материјала за израду и разраду планова према упутствима виших планских органа. Пленум НО и Извршни одбор доносе одлуке којима правна служба даје форму. У оквиру правног одсека су постојали реферати за: организацију, систематизацију и стручно уздизање.

 

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ЉИГ 1944-1964

Скупштина општине Љиг формирана је, као Народно-ослободилачки одбор варошице Љиг, 24. октобра 1944. године,  а од 15. маја 1945. године, делује као Месни народни одбор Љиг. Одбор је био под надлежношћу Среза качерског са седиштем у Белановици, до његовог укидања 1947, када потпада под надлежност ново формираног среза Љиг са седиштем у Љигу. 1959. године, који ступа на снагу 1. јануара 1960. године,  из укинуте општине Белановица у општину Љиг прелазе следећа насељена места: Белановица, Живковци, Калањевци, Козељ, Пољанице, Шутци.

Скупштина Србије је донела, 14. јула 1977. године, Закон о територијалној организацији општина,  по којем општина Љиг има у свом саставу следећа насељена места: Ба, Бабајић, Белановица, Бошљановић, Бранчић, Велишевац, Гукоши, Дићи, Доњи Бањани, Живковци, Ивановци, Јајчић, Кадина Лука, Калањевци, Козељ, Лалинци, Латковић, Липље, Љиг, Милавац, Моравци, Палежница, Пољанице, Славковица, Цветановац, Штавица и Шутци.
Када је укинут Љишки срез, 1955. године, општина Љиг прелази у надлежност Колубарског среза са седиштем у Лазаревцу. Укидањем Лазаревачког среза 1957,  општина Љиг је под надлежношћу Среза Ваљево, до укидања срезова 1967. године.
Унутрашња организација и функционисања органа мешали су се у складу са законском регулативом. Након проглашења Устава из 1963, Народни одбор општине мења назив у Скупштину општине Љиг и под тим називом ради и данас.

 

НАРОДНИ ОДБОР ОПШТИНЕ БЕЛАНОВИЦА   1944-1959

Народни одбор општине Белановица формиран је, 22. децембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Белановица са седиштем у Белановици. Био је у оквиру Среза качерског. На основу Општег закона о народним одборима 1946. године променио је назив у Месни народни одбор Белановица, а по Закону о административно -територијалној подели НР Србије, од априла 1947, МНО Белановица прелази у оквир новоформираног љишког среза и потпада под надлежност Среског народног одбора у Љигу.

Априла 1952. године, Белановица је формирана као Народни одбор општине Белановица и није мењала припадност срезу. Територија општине обухватала је пет насењених места: Белановицу, Дрењину, Живковце, Калањевац и Шутце.
На основу Закона о подручјима срезова и општина у НР Србији, од јула 1955. године, општина Белановица је прешла у оквир среза Лазаревац. Проширена територија обухватала је осам насељених места: Белановица, Драгољ, Живковци, Калањевци, Козељ, Пољанице, Трудељ и Шутци.

Према новој административно-територијалној подели општина Белановица прелази из укинутог среза Лазаревац у проширени срез Ваљево. Територија општине није се мењала.
Општина Белановица укинута је 1959. године на основу Закона о подручјима општина и срезова у НР Србији. Њена територија припојена је НО општине Љиг (Белановица, Живковци, Калањевци, Козељ, Пољанице и Шутци – срез Ваљево) и НО општине Рудник (Драгољ и Трудељ – срез Чачак).

 

НАРОДНИ ОДБОР ОПШТИНЕ ДРАГОЉ   1944-1955

Народни одбор општине Драгољ формиран је, 4. октобра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Драгољ са седиштем у Драгољу. Био је у оквиру Среза качерског.  Од 1946. године, на основу Општег закона о народним одборима, променио је назив у Месни народни одбор Драгољ, а по Закону о административно-територијалној подели НР Србије, од априла 1947. године, МНО Драгољ прешао је у оквир новоформираног Среза љишког и потпао под надлежност Среског народног одбора у Љигу.
Априла 1952. године, формиран је као Народни одбор општине Драгољ и није мењао припадност срезу.

Општина Драгољ укинута је Законом од јула 1955. године. Њена територија је, од 1. септембра 1955. године, припојена је општини Белановица – срез Лазаревац

 

МЕСНИ НАРОДНИ ОДБОР ЖИВКОВЦИ 1944-1952

Месни народни одбор Живковци формиран је, 25. септембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор са седиштем у Живковцима. Био је у оквиру Среза качерског. По Закону о административно-територијалној подели НР Србије од априла 1947. године, Живковци су, као Месни народни одбор, прешли под надлежност Среског народног одбора у Љигу.

МНО Живковци укинут је априла 1952. године. Као насељено место, ушао је у оквир општине Белановица – Срез љишки.

 

МЕСНИ НАРОДНИ ОДБОР КАЛАЊЕВЦИ  1944-1953

Месни народни одбор Калањевци формиран је, 25. септембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Калањевци са седиштем у Калањевцима. Био је у оквиру Среза качерског. По Закону о административно-територијалној подели НР Србије од априла 1947. године, Калањевци су, као Месни народни одбор, прешли под надлежност Среског народног одбора у Љигу.

МНО Калањевци укинут је априла 1952. године. Као насељено место, припојено је општини Белановица – Срез љишки.

 

МЕСНИ НАРОДНИ ОДБОР ПОЉАНИЦЕ  1944-1952.

Месни народни одбор Пољанице формиран је, 27. септембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Пољанице са седиштем у Пољаницама. Био је у оквиру Среза качерског.  По Закону о административно-територијалној подели НР Србије од априла 1947. године, Пољанице су, као Месни народни одбор потпале под надлежност Среског народног одбора у Љигу.

МНО Пољанице укинут је Законом од 1952. године. Као насељено место, Пољанице су, припојене Народном одбору општине Ивановци – Срез љишки.

 

МЕСНИ НАРОДНИ ОДБОР ШУТЦИ  1944-1952

Месни народни одбор Шутци формиран је, 25. септембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Шутци са седиштем у Шутцима. Био је у оквиру Среза качерског. Године 1946, на основу Општег закона о народним одборима, променио је назив у Месни народни одбор Шутци. Према Закону о административно-територијалној подели НР Србије од априла 1947. године, Шутци су, као Месни народни одбор, прешли под надлежност новоформираног Среског народног одбора у Љигу.

Месни народни одбор Шутци укинут је априла 1952. године. Као насељено место, ушао је у оквир општине Белановица – Срез љишки.

 

САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Самоуправне интересне заједнице организоване су на основу Устава СФРЈ из 1974. године, као посебан облик самоуправног организовања радних људи, ради задовољавања личних и заједничких потреба и интереса и ради усклађивања рада у одговарајућим областима материјалне производње и друштвеним делатностима. Самоуправне интересне заједнице у области материјалне производње представљале су вид пословног удруживања ради унапређења и обезбеђивања континуитета материјалне производње.

 

Разни догађаји који су записани

Радничке новине“ из Београда бр.284 од 15.12.1911. су објавили да је у Белановици децембра 1911. године формирана Месна организација српске Социјалдемократске партије уместо ранијег Повереништва, и да је иницијатор био Стеван Марковић Сингер.

О штрајку абаџијских радника у Лазаревцу1912. године Миливан Марковић, брат Стеве Сингера који је био учесник штрајка, прича:
Једног летњег дана родитељи су ме опремили и послали у Лазаревац да Стеви однесем нешто од одеће и хране. Када сам тамо стигао имао сам шта и да видим. Улице ове тихе шумадијско-колубарске паланке ишла је огромна поворка људи са заставама и неким транспарентима. Певали су у глас и повремено узвикивали пароле. Долазак њхове поворке привукао је пажњу многих становника Лазаревца и околних места. Ја до тада нисам имао прилике да се сретнем са оваквом колоном, па сам стао да видим ко су ти људи и шта то раде.. Можете замислити какво сам изненађење доживео када сам на челу штрајкачке колоне видео свога Стеву са заставом у рукама. У истом тренутку постао сам горд и поносан на њега али сам и страховао за његову даљу судбину…“

Штрајк је трајао од јула до октобра. Повод је био избацивање са посла оних радника који су тражили потписивање колективних уговора а први који су отпустили раднике били су Милутин Филиповић и Коста Марковић. Стева Марковић Сингер због учешћа у том штрајку био је ухапшен и спроведен у Окружни затвор а пошто је био малолетан, брзо је пуштен.

Драгиша Божић, писац и хроничар из Мораваца, бележи и један разговор са Драгованом Богдановићем обављен 2005. године где Драгомир прича:

“Примљен сам у партију, без кандидатског стажа, 20.2.1945. године. После три дана зуве ме Јелић у ОЗНУ. Куцам на врата, тишина, опет куцам, опет тишина. Решим да уђам. Јелић седи , не погледа ме као да нисам ушао. Отвори фијоку, гледа тако пет – шест минута. Онда извади неки папир и каже

„Потпиши“ – и даде ми и оловку. Узмем папир. Видим ја шта пише а он дрско:

„ Шта читаш, потпиши !“

Видим ја све против Ђорђа Јефтића. Уствари, као моје писмо, боље рећи оптужница, да је Ђорђе народни непријатељ, да је био против комуниста и све тако… Био сам изненађен и уплашен, окупао сам се у зноју; нисам знао да човек може да се просто окупа у зноју. Скупим храброст и кажем да то не могу да потпишем. Хтедох још нешто да кажем  а он ће

„ Јебо те онај ко те примио у партију …и још нешто; Ако неком кажеш за ово награбусио си, знај сигурно !

И никада, до сада, то нисам смео да причам.”

Конфискација имовине

Интересантни су документи о неделима које су власти после Другог светског рата чинили према становништвуна такорећи преким судовима који су вођени без правог судског процеса.

Конфискацију и национализацију имовине у периоду 1947-1955. године вршио је СНО Љиг, а за белановачку област урађено је, од многих предмета и ови:

Живановић  Живорад, Трудељ

Пресуда Дивизијског војног суда у Ваљеву за оптужене: Живановић Живорада, Трудељ; Павловић Павла, Липље и Станимировић Светозара, Војковци (13. јул 1947).

Закључак Среског суда у Љигу о конфискацији непокретне имовине од „народног непријатеља“ Живановић Живорада у укупној вредности од 55.000, а површина конфисковане имовине износи 8.65,38 ха (17. јул 1947).

Догањић (Војислава) Стеван, Калањевци,

Срез качерски Белановица, Округ чачански. Именовани је у одметништву. Срески народни суд у Белановици донео је закључак посл. бр. конф. 29/45, од 31. октобра 1945; Упитни лист – општи подаци за пољопривредна газдинства; записник о примопредаји конфискованих добара Управи народних добара.

У тачки 9 пише : „ Непријатељско према НОП-у“

Јеринић (Војина) Спасоје, Шутци,

Стар 39 година, земљорадник, пресуда Среског народног суда у Белановици, посл. бр. конф. 14/45. Именовани је у одметништву. У корист државе одузето је 2 ха, а ћеркама Загорки и Зорки остављена је кућа са окућницом и стока. (Упитни лист – општи подаци за пољопривредна газдинства; списак имовине; записник о примопредаји конфискованих добара Управи народних добара; тапија;

У тачки 9. пише: „Непријатељски, био четник – помагао је четницима и окупаторима“.

Мирић (Марка) Радован, Калањевци,

Срез качерски Белановица, 26 година, земљорадник, конфисковано 2.76,15 ха, стока и храна. Именовани је у одметништву. Пресуда Среског народног суда у Белановици, посл. бр. конф. 3/45; списак пописане имовине „народног непријатрља“ од 18. јуна 1945; записник о примопредаји, 10. септембар 1945; Упитни лист – општи подаци за пољопривредна газдинства;

У тачки 9. пише: „Непријатељско према НОП-у.

Породици именованог, ћерки Мирлени и мајци Видосави, остављено је од непокретног имања 4.30,00 ха;  кућа са окућницом, намештајем, зградама и алатом потребним за сељачко газдинство.

Петронијевић (Живка) Стојан, Живковци,

Срез качерски Белановица, 40 година, земљорадник. Пресудом Среског народног суда у Белановици, посл. бр. конф. 11/45 конфисковано 3.11,11 ха. Именовани је стрељан (пише у Упитном листу). Породици, жени Живани, синовима Чедомиру и Миливоју и ћерки Зорки остављена је кућа са окућницом (25 а), земља у величини 5.28,89 ха, млакара, магаза, и штала, а од стоке: две краве, једна јуница, и једно прасе од 40 кг. Списак пописане имовине „народног непријатрља“ од 14. јула 1945; Упитни лист – општи подаци за пољопривредна газдинства; тапија; записник о примопредаји, од 14. септембра 1945;

У тачки 9. пише: „Непријатељко, био окорели противник НОП-а“.

По­по­вић Срећ­ко, Бе­ла­но­ви­ца

На­ци­о­на­ли­за­ци­јамли­на  (ре­шење о по­ре­зуза 1947; ове­рен пре писука ­за пре­зи­ди­ју­ма На­род­не скуп­шти­не НР Ср­би­је од 28. апри­ла 1948; за­пи­сник ко­ми­си­је о по­пи­су не­по­крет­не и по­крет­не на­ци­о­на­ли­зо­ва­не имо­ви­не згра­де – мли­на и ин­вен­та­ра; за­пи­сник о при­мо-пре­да­ји мли­на СНО Љиг;  ре­шење СНО Љиг да се на­ци­о­на­ли­зо­ва­ни млин до­де­љу­је Сре­ском млин­ском пред­у­зе­ћу “Сте­ванМар­ко­вић Син­гер” у Бе­ла­но­ви­ци

Том­ко­вић Ив­ко, Бе­ла­но­ви­ца

На­ци­о­на­ли­за­ци­ја мли­на  (ове­рен пре­писука ­за пре­зи­ди­ју­ма На­род­не скуп­шти­не НР   Ср­би­је од 28. апри­ла 1948; за­пи­сник о при­мо-пре­да­јим ли­на ка­да је из­вр­шен по­пис   не­по­крет­не и по­крет­не на­ци­о­на­ли­зо­ва­не имо­ви­не згра­де – мли­на и ин­вен­та­ра;  решење СНО Љиг да се Том­ко­вић Ив­ко исе­ли из згра­де на­ци­о­на­ли­зо­ва­ног мли­на где се на­ла­зио и стан ко­ји је ко­ри­стио, а све то је до­де­ље­но Сре­ском млин­ском пред­у­зе­ћу “Сте­ванМар­ко­вић Син­гер” у Бе­ла­но­ви­ци)

Експропријације земље у корист  Земљорадничко – набавне продајне  задруге у Пољаницама 1948. године:
Петровић Драгован
Станојчић Александар
Станојчић Драга

Експропријација земљишта у корист државе за изградњу пута Липље –Пољанице
Павловић Новица
Миловановић Војимир
Павловић Чедомир
Павловић Драгутин
Петровић Радован

Експропријација земљишта ради изградње републичког  пута II реда бр. 100 Рудник – Белановица 1954. године
Мирић М. Јован
Мирић М. Милош

Експропријација земље за изградњу пијаца у Белановици 1958. године
Гавриловић Славка , Белановица

Оригинални документи из грађе Међуопштинског историјског архива Чачак

везани за Качерски срез, а објављени у Изворнику архива 31/2015  :

ПОЛИЦИЈСКИ ИЗВЕШТАЈИ НАЧЕЛСТВА ОКРУГА РУДНИЧКОГ ЗА 1850. ГОДИНУ

По жељи кнеза Милоша, а „ради успомене војводе Милана“, кнежевог брата по мајци, Деспотовица је 1859. године променила име у Горњи Милановац. Ова варош је све до 1922. године, када су окрузи укинути а земља подељена на области, била центар Рудничког округа, у чијем се саставу налазио Качерски, Моравски (од 1885. Љубићки) и Црногорски (од 1884. Таковски) срез

Извештаји начелства Рудничког округа министарству унутрачњих дела:

Брусница, 30. јуна 1850.
Начелство Округа рудничког Попечитељству унутрашњих дела – месечни извештај о раду за јун 1850.
Високославному Попечитељству внутрењи дела

Началничества Окружија рудничког месечно известије

Поводом добивени петнајестодневни известија од срезскиј началника, Началничество Окружија рудничког своје месечно известије, као што ниже изложено стои, високославном Попечитељству внутрењи дела у покорности подноси.

  1. Народ Окружија овог сада се понајвише са копањем свои кукуруза, а по гди кои и са косидбом ливада занима…..

……12. Погода је времена у првој половини овог м[есе]ца добро проведена, а у последњој је и то: А) По известију писара Среза качерског од 28. тек.[ућег] м.[есеца] No 577, 18. ис.[тог] м.[есеца] велики је ветар дувао тако, да је многу гору и шљиве људма поломио и пообаљивао; исто тако, овог дана пао је град у селу Смрдљиковцу, Живковцима, Калањевцима, Ивановцима, Бољковцима, Ручићима, Лалинцима, Давидовици, Мутњу, Церови, Накучанима, Кривој Реци, Заграђи и Руднику….

  1. јунија [1]850. год.[ине] и помоћника, началник Среза У Брусници качерског,

поручик, Мијаило В. Блазнавац

(Према Шематизму Кнежевине Србије 1839-1851, Блазнавац се на месту начелника Среза качерског налазио од 12. септембра до 21. децембра 1842. године, када га је заменио Мијаило Вукосављевић, који се на овом положају налазио и 1850. године)

————————-

Сима Б. Мијаиловић, начелник Округа рудничког – Алимпију Богићу, секретару Министарства унутрашњих дела, Горњи Милановац 10. октобар 1881.

Списак полицајних чиновника у Округу рудничком кои заслужују да буду унапређени:

  1. Милош Кузмановић, начелник Среза качерског, да му се даде класа.
  2. Паун Ружић, писар Начелства овог, за писара среског.
  3. Јован Б. Мијаиловић, практикант овог Начелства, за писара Начелства.
  4. Владимир Радуловић,практикант ово Начелства, за писара Начелства.

5.Иван Милосављевић, практикант ово Начелства, за писара Среза црногорског. 6. Ђорђе Терзић, практикант ово Начелства за писара Среза моравског.

Остали практиканти и начелства и срески заслужују да им се плата повиси. 10. октомбра 881. год[ине].

У Гор[њем] Милановцу.                                      Начелник Окр[уга] рудничког,

Сим[а] Б. Мијаиловић.

—————————————————

14 556/814 Учитељ школе шутачке Витомир Ј. Николић, – Милутину Гарашанину, министру унутрашњих дела, Калањевци 6. фебруар 1883.

Господину министру унутрашњих послова.

У интересу среће и напретка ове земље и као сину овог отачества, на срцу ми лежи само благо овог народа, зато најпонизније молим да ми г[осподин] министар дозволи што ћу следеће казати.

Наши чиновници са Рудника М. Кузмановић  капетан, и г[осподин] Тома писар, као вршиоци закона, често су овама у овом нашем месту и увек нешто шурују са кметом преседником овд[ашњим], са попом Вићентијем и осталим њиним јединомишљеницима. Тако сам од скора сазнао да они говоре: „кои не исповеда либерална начела, не може кмет бити“. На основу њиног предњачења ова се начела овамо јако шире, па су по нас кои исповедамо напредна начела још и опасни.

Из уста једнога од ове господе са Рудника чуо сам да рече: „Данашња влада, министри Гарашанин, Пироћанац, Новаковић и остали заједно су са  Милош Кузмановић, начелник 3. класе Среза качерског. Тома Васић, писар 2. класе Среза качерског. Радомир Ј. Поповић  пок[ојним] Јевремом Марковићем шуровали, па Јевремова жена пуца данас на краља, а они седе на министарским столицама. Њих би требало поапсити, пре него ону жену, јер су они сви из Чумића школе.“

Нека изволи г[осподин] министар видети како г[осподин] Кузмановић и његов писар г[осподин] Тома сеју раздор у народу и подстичу људе на незадовољство, а то је задатак и г[осподину] Вићентију Матијевићу овд[ашњем] свештенику и председнику овд[ашњем].

Не сматрам себе за тужиоца, нити тражим као да би ме г[осподин] министар за ово чим наградио, већ просто достављам. А ако би нужно сазнати било о мом карактеру, то би г[осподин] Вељко Јаковљевић посланик, казати могао.

С највећим поштовањем,

Витомир Ј. Николић, учитељ школе шутачке,

Окр[уг] руднички, Ср[ез] качерски.

  1. фебруара 1883. год[ине], у Калањевцима.

———————————————

Брусница, 29. април 1849.

У следству добивени од надлежни срезскиј началника 7модневниј известија, Началничество окр[ужија] рудничког високославном Попечителству внутрениј дела настоећег содржанија 15тодневно известије у покорности подноси.

  1. У овом се окружију народ са сејањем пролећни усева, а понајвише кукуруза и јечмова, чрез ово време занимао.
  2. Изузимајући лоповлука, крађа се је у срезу качерском 9. ов[ог] м[есеца] догодила. Украдено је Сими Павловићу из Шутаца ноћу из вајата једне чакшире нове од плаветне чоје, један шал пиргаст на бело од црвеног памука, један гуњ кратки с рукавима крџалинским и с доста гајтана нашаран, два ћилима нова, једна торба шарена од вуне, једне канице и једна чаша, једна котарица са 47 кокошињи јаја, 3 оке сира и кајмака, и 1 убрадач женскиј, но овој се крађи до данас у траг ући није могло, сиреч: кои је такову произвео…..

Привр[емениј] началник окр[ужија]
У Брусници руднич[ког]
Милија Илић

Брусница, 30. септембар1849.

Получившиј Началничество ово од подчињени му полицајниј власти, седмодневна известија, за дужност себи почитује 15[дне]вно известије високославном Попечитељству внутрениј дела учтиво поднети.

  1. Народ се је окр[ужија] овог чрез прошли 15 дана са брањем шљива и кукуруза занимао.
    2. Крађа се је по известију началника среза качерског от 28. и[стог] м[есеца] Nо 891 Николи Миловићу из Пољанице ноћу између 13. и 14. ис[тог] м[есеца] незнано киме из 100 гроша у разним монетама старинскиј пара, на коњги женској, бивши, једне тканице шарене, једно јелече од црвене чоје с гајтаном свиленим и једне рукавице у којој је 6 ком[ада] фишека са оловом било, догодила, и којој се крађи јошт у траг ушло није.
    3. Чрезвичајна смрт или убијство чрез наведено време догодила се није.
    4. Пожар се исто тако за наведено време није пригодио.
    …………
    Привр[емениј] началник окр[ужија]
    Проко А. Пауновић

—————————————————–

Изборник бр. 28

МЕСЕЧНИ ИЗВЕШТАЈИ ОРГАНА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА О СТАЊУ У ЧАЧАНСКОМ ОКРУГУ ЈУН – ОКТОБАР 1945.

МЕСЕЧНИ ИЗВЕШТАЈ
За месец јуни 1945. године о приликама на територији Округа чачанског
ОКРУЖНИ НАРОДНИ ОДБОР
Одељење унутрашњих послова
Бр. 1190
5. јула 1945. године
Чaчak

СРЕЗ КАЧЕРСКИ

– 3. јуна Драгослав Петрић из села Г. Бањана у напитом стању је псовао чланове Месног одбора у Д. Бањанима, а када је милиција истога опоменула да то не чини он је почео викати: „Живео краљ! Тако се мени хоће“ и томе слично. По овоме случају предузето је извиђање да се именовани казни.

– 10. јуна т.г. у селу Калањевцима за време сахране погинулог друга Светолика Ђукнића из Калањеваца, који је погинуо у борби за слободу на фронту, рекао је Милорад Јовчић из села Калањеваца, да су за све ово криви Руси и да су они некултурни, а Драгослав Јоксимовић је на тој сахрани казао да је за ово крив Тито, јер он има намеру да уништи што већи број Срба; он је – каже – отерао ову децу да их кољу Хрвати. Том приликом Јоксимовић је рекао да је и он био војник и ратник и да никада није било горе него данас.

– 12. јуна у селу Босути, у забрану Стевана Богдановића, нађен је један радио-апарат, америчке марке, који је вероватно бачен на земљу падобраном.

– 14. ов.м. око подне отишао је од своје куће Живан Живановић из села Драгоља. Именовани је сутрадан нађен мртав у близини Белановице, а убијен је на путу између Белановице и Шатрње. Леш је нађен у кукурузу. Убијен је из три пушчана метка. Убијени Живановић је био члан сеоске милиције и члан Месног одбора у Драгољу.

(  Будући да није убачен у списак жртава припадника НОБ-а и ЖФТ, претпоставља се да је убијен од нових власти, иако је био припадник милиције и члан МНО. Као доказ за то наводимо да је убачен у тзв. Упитнике о погинулим и умрлим непријатељима НОП-а које је радила борачка организација (МИАЧ, Упитник о погинулим и умрлим непријатељима НОП-а за село Драгољ, податке дали Раденко Јовановић и Момчило Јосиповић).

– Ноћу између 18. и 19. јуна, око 22 часа, дошла су три наоружана бандита кући Жике Петрића, претседника Месног одбора у Јарменцу, те су од истога одузели једну стројницу, којом је Петрић био наоружан. Претходно су га питали је ли он претседник комунистички, на шта им је овај одговорио да је он претседник одбора у селу, а не комуниста, те му одметници нису ништа урадили, већ претили да ће му судити краљ Петар.

– Ноћу између 23. и 24. јуна т.г. погинуо је Радиша Дмитровић из села Шилопаја од стране непознатих наоружаних лица.

(  За овај случај оновремена званична историографија је навела да је Дмитровић (Ивана) Радисав, рођен 1901. у Шилопају, сарадник НОП-а, заклан од непознатих лица у Шилопају 24. јуна 1945. (Чачански крај у НОБ. Пали борци и жртве, 281).

–26. јуна т.г. изјутра пронађени су у једном потоку села Калањеваца лешеви Сретена Дражића и Бранислава Војиновића, оба из истог села. Побијени су из пушака. Убице су до сада непознате. Истрага се води.

У истом времену Милован Ђукнић из села Калањевца одметнуо се у шуму.

 

ОКРУЖНИ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКИ ОДБОР

ПРЕТСЕДНИШТВУ ОКРУЖНОГ НАРОДНОГ ОДБОРА Ч А Ч А К

По постојећем наређењу, Одељења унутрашњих послова О.Н.О. Чачак, подноси свој месечни извештај о приликама у Округу за протекли месец јули

Одељење унутрашњих послова
Бр. 1428
5. августа 1945. године
Чачак

СРЕЗ КАЧЕРСКИ:

  1. – На дан 30. јуна т.г. одметнуо се од власти Милован Ђукнић из села Калањеваца стар 25 година. Био је војни обвезник и као такав пуштен на боловање. Бојећи се да не буде стрељан јер је за време окупације био у српској пограничној стражи. Милован је жењен, има двоје деце, није познато којој се сада непријатељској групи придружио. Има 13 хектара земље коју држи његов отац. Не зна се да ли је извршио какво кривично дело.
  2. – У току пр. м. дошао је из заробљеништва Милош Момчила Несторовић из села Штавице. Води се у списку одметника на редни број 787-810.
  3. – На дан 5. пр. м.[јул] дошли су својим кућама из четничког логора у Шапцу Живомир Момира Матића из села Трудеља који се води у списку одметника број 805-820; Добросав С. Богдановић из Босуте који се води у списку одметника на редни број 615-668; Добривоје Драгомира Прокоповића који се води у списку одметника бр. 790-800; Савко Андрије Томић из Шутаца, води се у списку одметника од броја 790-810; Милутин Алексе Даниловић из Заграђа води се у списку одметника бр. 705-715; Драган Драгутина Адамовића из Рожинаца води се у списку одметника од 700-720. У месецу јуну т.г. умро је у болници у Теслићу Милинко Р. Перкић из Босуте који се води у списку одметника бр. 645-660; дошао је кући и Будимир Стевана Плесконић из села Живковца који се води у списку од броја 690-710.
  4. – На дан 27. јуна т.г. одметнуо се од власти Милорад Ломић из Драгоља стар 38 година. Побегао је зато јер су код његове куће нађена нека сумњива лица.
  5. – На дан 10. пр. м.[јул] око 10 часова пре подне у селу Козељу били су 5 бандита. Народна милиција [из села Пољанаца] је известила органе ОЗН-е у Белановици. Овом приликом изишли су на лице места поред органа милиције и органи ОЗН-е. Када су органи ОЗН-е дошли на терен затекли су милиционаре, али не знајући да су то милиционари, органи ОЗН-е отворили су ватру на ове и том приликом ранили су три милиционара од којих је један милиционар подлегао ранама. Бандити су искористили ову почетну пометњу и побегли.
  6. – Ноћу између 20. и 21. јула у селу Јарменовцу појавило се 6 бандита који су били наоружани аутоматима и пушкама. Напали су патролу код цркве и после краће борбе, бандити су се повукли у правцу Рудничке шуме, жртава није било.
  7. – На дан 11. пр. м. [јул] у селу Манојловцу Милорад Ристић члан Среског УСАОС-а ранио је из револвера Јелицу Сретеновић која је после извршене операције умрла.

(  „Догађај се десио на тај начин, што је, именовани Милорад Ристић, загледао око револвера, који му је претходно био пао са столице на патос. Приликом тог загледања и чаркања, да се није што покварио, револвер је окинуо и тешко повредио Јелицу. Повређена је пренета у болницу у Тополу, односно Крагујевац, где је по извршеној операцији умрла.“ ( Бр. 1261 и Пов.бр. 10/45).

  1. – На дан 30. пр. м. [јул] милиција је ухватила у селу Живковцу два војна бегунца који су предати ОЗН-и.

Начелник Одељења
унутрашњих послова,
Мил. Достанић, с.р.

 

ОКРУЖНИ НАРОДНО-ОСЛОБОДИЧАКИ ОДБОР
Одељење унутрашњих послова
Пов. Бр. 10
4-IX-1945. год.
ЧАЧАК
МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА СРБИЈЕ
ОДЕЉЕЊЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ -Б Е О Г Р А Д
Шаље се Министарству извештај о догађајима који су се одиграли на територији округа чачанског у месецу августу 1945. године

СРЕЗ КАЧЕРСКИ

  1. – Из четничког логора у Шапцу предати су ОЗНИ следећи четници: Милан Даничић, из Штавице – води се у списку на ред. бр. око 787; Милан Недељковић, поручник из с. Моравци води се у сп. бр. око 732; Малиша Буквић, из Заграђа, води се у списку на ред. бр. око 823; Милун Боровић из Чачка води се по списку одметника бр. око 156; Драгослав Ђоковић из Грабовице, који се води под ред. бр. око 466; Гојко и Милан Даничићи, из Штавице, који се воде у списку одметника на ред. бр. око 787 и 790; Милинко Радована Николића из Штавице, који се води на ред. бр. око 800; Јанко Шарбановић такође ухваћен је и одмах је предат ОЗНИ – не зна се одакле је а не води се у списку одметника. Именовани је одметник. У овом срезу у току прошлог месеца пријавило се власти 11 војних бегунаца.
  2. – Ноћу између 18. и 19. пр.м., два непозната наоружана лица дошла су кући Душана Башкаловића у с. Козељ, извршила су претрес куће Башкаловића, у циљу проналаска оружја и кад нису ништа у кући нашли повели су Душана од куће око 50 м., па су га пустили припретивши му, да о томе ником ништа не прича. Ова непозната лица била су наоружана пушкама, верује се да су били четници Д.М. групе коју предводи „Ћоса“.
  3. – Ноћу између 19. и 20. пр.м., дошао је непознат наоружан човек у кућу Станимира Радовановића и питао га за пут у Д. Бранетиће – рекао му је да је четник.
  4. – 22. пр.м., између 8 и 9 ч. увече убијен је у с. Моравцима Бранислав Радовановић члан месног НО истог села. Убиство је извршено на тај начин, што су бандити означене вечери чекали у заседи. На ту заседу су наишли Бранислав Радовановић са двојицом другова, тада су их бандити похватали, Радовановића тукли пушком по глави, па га после и убили. Осталој двојици бандити су као и Радовановићу отели пушке па их после тукли, један од ове двојице добио је повреде теже природе. Међу овим бандитима упознат је Спасоје Јеринић из Шутаца88 и Величко Поповић из Липља. О овоме поднет је извештај Министарству 28. пр.м. под бр. 1674.
  5. – Ноћу између 24. и 25. пр.м., у с. Трудељу, наишла је једна група бандита која је била наоружана већином аутоматским оружјем а мањи број пушака, па су дошли кући Живорада Симеуновића и истога са собом одвели до куће Радојка Видојевића у истоме селу. Радојку Видојевићу бандити су узели државну пушку па су одатле кренули у правцу Рудника. У путу их је приметила војска Народне одбране која се на терену бавила и извиђала, па је на бандите отворила ватру, од које су се бандити разбегли. Живорад Симеуновић је искористио ову забуну и побегао својој кући. Исте ноћи око 1 час после пола ноћи иста група бандита, 15 на броју, појавила се у селу Војковцу и дошли кући Драгослава Матића претс. месног одбора истога села. Лупали су му на врата, говорећи да су они војници народне одбране са Рудника. Матић им је отворио врата, тада су бандити упали у кућу, истукли претседника Матића и његову жену. Потом су извршили претрес куће, пронашли једну државну и једну ловачку пушку које су узели. Од Матића су тражили да им преда печате месног НО, он им је одговорио, да су печати код секретара. Бандити су са пушкама напустили кућу Матића и пред одлазак казали му, да противу њега постоји 7 тужби од грађана. Одатле су бандити отишли кући Сретена Мијаиловића омладинца из села Војковца; њега су бандити тукли, нанели му теже повреде тела и запретили му, да не сме радити са омладином. Одатле су бандити отишли кући Александра Гавриловића секретара месног НО у Војковцу. Њега нису нашли код куће, али су му претресли кућу и узели један радио апарат, један грамофон и запретили његовој мајци и исталим укућанима, да о овоме не смеју никог извештавати за три дана у противном да ће сви бити стрељани. О овим догађајима поднет је извештај Министарству 30. пр. м. под бр. 1753.
  6. – На дан 26. пр. м., био је сазват збор грађана у с. Д. Бањанима, ради жигосања оних лица, која не требају да се унесу у бирачки списак. На том збору Милић Павловић из истог села, рекао је за себе да нема право гласа, затим је рекао да немају право гласа ни чланови месног НО. Чланови месног НО, нашли су се тиме увређени и тражили објашњење, па су увидели да је овако Павловић рекао по наговору реакционарних лица, хтевши тиме, да буни народ на збору. На томе збору Павловић је рако да ће доћи крај и да њима не требају Швабе на управи, псујући им мајку; рекао је још да у Трсту има четника ко плеве и да ће они ускоро овамо доћи. Павловић је узет на одговор.

Начелник одељења
унутрашњих послова
Мил. Достанић, с.р.

 

МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА СРБИЈЕ
Одељење народне милиције
– Б Е О Г Р А Д –
У вези расписа Министарства Пов. бр. 1664 од 7. септембра т.г. шаље се извештај за прву половину месеца октобра т.г.

а) ЧЕТНИЦИ И ДРУГИ РЕАКЦИОНАРНИ ЕЛЕМЕНТИ:

1/ убијени: Михаило Радојичић из Живковаца, Здравко Дољањић из Калањевца, Драгиша Стојановић из Шутаца (Сп.бр. 782), Лаза Ковачина из Лике.

2/ ухваћени: Мирослав Јовановић из Брђана, Тома Кићановић из Брђана, Момчило Јовановић из Брђана, Гојко Дамјановић ,……

…. д) РАСПОЛОЖЕЊЕ НАРОДА: 1/ Општа слика расположења: услед тешких економских прилика, расположење народа није на завидној висини. Напомиње се, да овако расположење није дошло, као утицај, реакције, или томе што слично, већ једино тешке економске прилике у којима се народ налази. 2/ поједини карактеристични случајеви: -…….

…ж) РАЗНО:

СРЕЗ КАЧЕРСКИ:

Ноћу између 3. и 4. о.м. бандити су упали у кућу Милоша Радојевића из Рудника. Њега су ухватили и повели да им покаже кућу Саве Милићевића. Пошто се Милош противио, један га је бандит ударао по глави машин-гевером, а Милош га је ухватио за врат и оборио на земљу, други бандити су на њега и потрчали, у томе је Милош успео да се од њих одвоји и побегне. Бандита је било свега двојица и отишли су у непознатом правцу.

Ноћу између 6. и 7. о.м. Радиша Марковић бандит, упао је у кућу Милића Марковића, у којој је било прело. Тада је Радиша викнуо „напоље, ко је вас овде звао“. Тражио је Животу Сретеновића, скретничара пруге из Д. Бањана. Сретеновић је успео да побегне а бандит је отишао у непознатом правцу

Ноћу између 19. и 20. о.м. дошли су четници у с. Штавице, од којих су двојица улазили у кућу Светозара Ђоковића.

Других података о овом случају немамо.

Шеф отсека – капетан
Остоја Ковачевић, с.р.