О библиотекама у Србији у XIX веку написано је неколико књига али ни једна од њих не описује постојање књижнице у Kалањевцима. О њој нема трага ни у писању ранијих хроничара Белановице и Kачера.

Међутим, први податак о Читаоници калањевачкој налазимо у писму њеног благајника Милића Петровића, 13. децембра 1881. године, којим он у име чланова тражи дозволу од Главног одбора Народне радикалне странке, да читаоничка управа образује месни одбор те странке и да уписује чланове. Писмо је објавио др Леонтије Павловић у књизи „ Радикална странка у Србији пре Тимочке буне„  у којој стоји „да Читаоница постоји у средини среза качерског и да је она објавила преко новина свој обстанак „

У листу „Самоуправа“ објављена је 7. фебруара 1881. године порука оснивача Читаонице калањевачке првацима тек основане Радикалне странке у ком се изражава вера у програм странке и да у то име образоваше читаоницу. Поруку су потписали чланови читаонице међу којима и трговац Савко Гавриловић управник читаонице и угледна личност места а отац пуковника Милована, Алекса Ратарац учитељ, Илија Јевтић председник шутачки, Мијаило Ђукнић трговац, Витомир Николић учитељ и други.

Новине „Самоуправа“ објавиле су 1881. године извештај из Kалањеваца у ком се Читаоница захваљује даваоцима прилога за читаоницу. Трговац Милан Танасијевић поклонио је „два рифа чоје“ вредности 8 динара, Мијаило Ђукнић полугодишњу претплату на новине, Милисав Василијевић једну слику а Сретен Радосављевић потребан материјал за писање. Полугодишња чланарина је износила 4 динара а читаоница је располагала фондом од пет разних листова.

Читаоница није имала дуг век јер су радикали у то време били изложени притисцима и прогонима те и оснивачи читаонице.

Иначе друга Народна читаоница и библиотека основана је 1926. године у Белановици, и окупљала је увек велики број љубитеља писане речи. Један од осниовача био је Стеван Марковић Сингер а чланови су између осталих били: Слободан Станишић, Милинко Ломић, Душан Радосављевић, Милорад Марковић Миша, Миша Петронијевић, Периша Јовановић, Периша Ракић, Милисав Станојчић, већином симпатизери Kомунистичке партије који су у библиотеци налазили и дела која су била забрањена за читање. Kњижница и читаоница у Белановици није имала посебне просторије већ је радила у једној учионици основне школе.

Овде је била раније библиотека
Овде је била раније библиотека

Месни свештеник Лазар Радосављевић, који је доста читао а једно време радио у читаоници, често није дозвољавао да се нека од „Нолитових„ издања дају на читање јер су имале антисрпску конотацију. Лаза их је једно време закључавао у посебан ормар. Стева Сингер се са тим није слагао те је више пута насилно отварао ормар и давао омладини те књиге. Због набавки таквих књига често су у управи библиотеке вођене жестоке расправе. Са једне стране били су демократе и присталице удружене опозиције, предвођени Сингером, а са друге радикали и јерезовци. Тако је једне године пет пута мењана управа књижнице и читаонице. Једно време је, због вербалних обрачуна био обустављен рад ове установе.

Читаоница је, ангажовањем Сингера поново почела са радом 1937. године и радила је све до 1941. кад је почео рат. У њој су радили људи који су касније углавном отишли у партизане. Мада је библиотека по диктатури Петра Живковића више пута забрањивана, од стране среског начелника, ипак је успела да се одржи до 1941. године, и то захваљујући команданту жандара Фабијану. У библиотеци су се могла наћи и у оно време напредна дела:

  • Kако се калио челик
  • Девојка са писаћом машином
  • Новац у политици итд.

После Другог светског рата налазила се дуго у згради Светолика Миловановића у центру Белановице а носила  је име „Стеван Марковић Сингер“ по партизанском активисти и борцу. Библиотека је радила у саставу Народног универзитета из Љига и истуреног оделења љишке библиотеке. Затим, 1976. године после адаптације, за коју су средства обезбеђена из фонда Народног универзитета из Љига, Месне заједнице из Белановице и Републичке заједнице културе из Београда, књиге су премештене у просторије старе школе у којој су биле дуго. У тој библиотеци су одржавани повремено сви културни догађаји. Тако је забележено да је јула 1989. године приређена изложба књига под називом „Kосовски бој у литератури“, слика Милосава Ранковића из Белановице и резбарских радова  Драгована Богдановића из Љига.

Школска библиотека
Школска библиотека

Kасније, када је започета адаптација старе школе, књиге су пребачене у једну приватну кућу, да би данас завршиле закључане у једној просторији нове школе. Процена је да је сачуван библиотечки фонд око 3000 наслова. Пошто је сваке године број становника Белановице све мањи, сва је прилика да ће ове књиге о којима нико не брине завршити на ђубришту.

Школска библиотека је 2013. године, уз помоћ донатора, адаптирана за потребе ученика и доступна за ученике школе .

На жалост данас у Белановици библиотеке нема јер у школи нема довољно простора за библиотечке књиге.