Кафане су места у којима се потврђује историја неког места. Оне су сведоци свих догађања у прошлости, садашњости и будућности. Белановачке кафане имају дугу историју од постанка насеља до данас, оне се рађају и нестају али сећање на њих и њихов утицај остаје у генерацијама које их посећују. Оне су постале средиште друштвеног, економског, политичког и културног живота, место забаве и доколице, порока и страсти, јавних дебата, политичких и свакојаких других сплеткарења, ковања завереничких планова, стварања уметничких праваца, доушничких акција, небројених људских узлета и суноврата.

То је место које лечи тугу, а распламсава радост, што не може ни једна дрога, место где су и ружне девојке лепе, и где вам нико неће замерити ако испробате своје гласовне могућности, за које вам ни рођена мајка не би рекла да су подношљиве. Тамо се бежи од стварности, ђаци из школе, мужеви од жена и обрнуто.

Да ли има човека који макар једном није био у кафани? Да нешто попије, поједе , да се дружи, да се забавља, да заврши неки посао, да му прође време , док очекује неко превозно средство, да се окрепи у паузама у току путовања. Многи уживају у кафанском диму и жагору. Неки медитирају уз омиљено пиће. Исприча се по који виц и чују најновије вести из чаршијског живота, спорта и локалне политике. Одлична места да се одигра која партија домина или поделе карте.

Поред свих економских поремећаја у друштву, кафана ипак одолева зубу времена, пре свега због верних јој муштерија љубитеља чистог, природног ужитка, без шминке и улепшавања, поштоваоца једноставности и мазохистичко лепих песама. Кафана живи за госте намернике. У њу се не улази случајно, већ испровоциран горућом жељом, или барем алкохоличарским поривом. А у њој вас сви воле, до последње паре или дозвољеног минуса, или рецке.

Кафана (у новије време и кафићи) је тип угоститељског објекта који се развио у Османлијском царству па пренесен на Балкан . Име јој потиче од турске речи кахвехане.

"Ђукнића кафана" у центру
“Ђукнића кафана” у центру

Није записано која је и када у Белановици прва отворена. Зна се да су постојале, дочекивале, служиле и испраћале све генерације и увек опстајале за разлику од других делатности. Овде се потсећамо само неких о којима постоји реч да су постојале.

Међу најстаријим кафеџијама у Белановици памте се Радован Ломић, који је држао кафану у кући Влаје Колаковића, затим ’’Абисинчева кафана власника Радојка “Абисинца”, налазила се на улазу из Љига , следи ’’Ђукнића кафана’’ власника Младена Ђукнића; после рата та кафана је била ’’Шутачка кафана’’ која се налазила у центру места. Госте је забављао и увесељавао песмом и свирком на виолини Циганин Бранислав Гурбет.

Следе ’’Јаковина кафана’’ коју је држала мајка Душана Ђукнића Сургије, те је он ту кафану касније  наследио.

Душанова кафана” је уједно била и аутобуска станица јер су пред њом стајали сви аутобуси. Душан је био висок, крупан, весео, лепо одевен у одело од фине чоје сашивеног у абаџијској радњи Милана Азањца. Имао је и своју касапницу а био је и јако снажан. Колико је био снажан показује детаљ када је, једини аутомобил марке Ford-Pakard који је возио Аца Јованчевић Згуча, могао подићи са једне стране, те га Аца не би могао покренути.

Душанова кафана” је налазила се на спрату а лети је имала и неколико столова на тротоару.

За весеље није требала певачица
За весеље није требала певачица

На дрвеном олајисаном поду на сред кафане налазила се велика бронзана фуруна а са плафона  висила је лампа на гас који је кафеџија морао прво да напумпа па да запали гас који је доста добро осветљавао кафану.

Седело се и испред кафане
Седело се и испред кафане

Кафана је поседовала и билијар са куглама где се морао убацити новчић да би се ослободиле кугле. Углавном се пила ракија ’’брља’’ ниске градације, од 12 гради, кафа са коцком шећера и обичном водом. Деца и даме су углавно пили сок од малине. Једна ракијска чаша у 2 деци воде у коју се размути малина, било је једино освежавајуће пиће. Кафана је имала доста гостију у време доласка или одласка аутобуса јер је служила и као аутобуска станица. Једине две аутобуске линије за Београд са поласком у 5 јутарњих сати  и за Ваљево у 7 сати.

На месту старе „Душанове кафане“, изградила је “Слобода из Љига 1978. године хотел „Качер“, помоћу кредита  Беобанке. Белановица је тада имала много гостију јер је цветао сеоски туризм и многе спорске организације су доводиле своје спортисте на припреме. Хотел је располагао са преко 35 лежаја, кухињу за 300 оброка и ресторан са 150 места. Могли су се користити оближњи спортски терени за мали фудбал, одбојку, кошарку и тенис о оближњем Спортском центру.

Хотел у центру
Хотел у центру

Хотел је некако опстајао у раду до децембра 1988. године када је за госте затворен по одлуци радничког савета” БИП- Слободе“ из Љига у чијем саставу се и налази хутел. Дневни трошкови били већи од реализације и није било интереса да даље ради. Радници хотела распоређени су у објекте „Слободе“ у Љиг. Касније је власник хотела постала Београдска индустрија пива” а затим хотел преузимају “Београдске електране” које нису успеле да продуже економско пословање мада је хотел имао добре могућности да опстане. Он је од 2007. године у стечају и коначно је затворен али се и данас, мада јако девастиран, у таквом стању може користити за разне свечаности (свадбе, рођендане  и испраћаје у војску) .

Гостионица и хотел "Поповић"
Гостионица и хотел “Поповић”

Памти се кафана и гостионица ’Качер’’ Срећка Поповића Турчина која је била у његовој кући и  имала собе за ноћења. Наследио га је његов син Мића Поповић Туре, касније преко пута, Јула Поповић са ’’Јулином кафаном’’ испред које су белановчани чекали аутобус да возач Димче донесе суботом и недељом новине из Аранђеловца,  јер у Белановици није било продавница новина. Једина продавница где су продаване цигарете и новине била је од 1957. године код Васе Ломића а кад је Васа преминуо наставио је продају Периша Ракић све од 2005. године, када је и он преминуо. Док се чекао аутобус пила се најбоља кафа и све новости из Белановице и околине могле су се  чути испред ’’Јулине кафане’’. Лето је посебно интересантно када дођу викендаши и када се поведе разговор о спорту и политици.

"Јулина кафана"
“Јулина кафана”
"Јулина кафана" на разгледници Белановице
“Јулина кафана” на разгледници Белановице

Данас се новине могу купити у продавницама мешовите робе. Киоск за продају цигарета и штампе још не постоји. Јулина кафана је затворена.

Драгиша Божић, хроничар из Мораваца, долазак аутобуса са новинама у оно време је лепо описао:

Белановица, и ако туристичко место и зове се варошицом пуних 90 година, нема овог лета киоск или продавницу штампе. Не вреди мештанима нити туристима ни систем претплате у пошти, јер пошта долази само три пута недељно. Ипак, нешто дневне штампе стигне сваког јутра. Доносе је возачи аутобуса крагујевачког „Аутосаобраћаја“ и дилују  по већој цени – динар по примерку.

Некадашња "Маркова кафана"
Некадашња “Маркова кафана”

Зато се на сваком ћошку у варошици, нарочито у кафани код Марка, могу видети веће групе пензионера како читају једне новине, као у „срећна“ времена читалачких кружока.

Ранија Колаковића кафана” коју је држао Раденко Колаковић, прво се звала “Влајина кафана” власника Влаје Колаковића, затим мења назив у „Качерска долина„ када је држава конфискује од власника и даје на управљање Спортском друштву “Качер’‘.

"Влајина кафана" касније бифе СД "Качер"
“Влајина кафана” касније бифе СД “Качер”

Данас се тај  објекат изнајмљује многим власницима за разне намене. У овој кафани су раније одржавале разне приредбе и приказиване биоскопске представе са путујућим биоскопом кога је довозио из Љига хроми биоскопџија Срба Вујичић. Касније је боскопџија био Драгутин Ломић Албус. Кафана је дуго служила месној заједници за гласање.

“Перовића кафана” власника Живка Перовића била је у кући, са великим зиданим аркадама на фасади, где је живео познат дугогодишњи шофер старих аутобуса Мија. Чувене су биле и друге кафане: “Миловановића” власника родом из Пољаница,
“Дражина кафана” власника Драже Јовчића била је у старој пекари, “Катанићева кафана” преко пута горостасног бравара Бунтуле у горњем крају Белановице, “Рудник кафана” власника Драгољуба Јованчевића у кући поред старе ковачнице.

Прича се да је већина старих белановачких кафана имала и штале, које су служиле  за смештај сточне запреге ужичких трговаца који су се одмарали у Белановици на путу за Београд  јер до Рушња, уласка у Београд, где је била  “трошарина” требало је стићи по дану јер су ноћу вршене пљачке рабаџија и трговаца.

Међу познатијим данашњим кафанама су:

  • “Маркова кафана” која је 2009. године затворена а у којој је Маркова супруга Златија спремала одличне домаће специјалитете,
Гости испред "Качаре"
Гости испред “Качаре”
  • “Качара” власника Зорана Јовчића у којој се окупљају белановчани на јутарњу кафу уз коју обично иде и чашица домаће ракије. Иначе, ова кафана је подигнута на темељима најстарије куће Радосављевића у Белановици,

 

  • Кафић “10” у воденици Миодрага Маринковића, био је кафић у коме се могло пријатно освежити поред речице Берисаве а који  је сада затворен. Име “10” је број на дресу ФК Качера који је носио син власника Саша, дугогодишњи играч белановачког клуба,
Кафана"Два брата"
Кафана”Два брата”
  • “Два брата” кафић Матијиног сина познатијег “код Буве” у коме се највише окупљају млади,

 

  • “АС” је у центру и део је познате кафане „Орловско гнездо“ из Калањеваца,
Рајкова и Веснина кафана
Рајкова и Веснина кафана
  • “Код Рајка” власника Рајка Јевтића се такође пије добра и јефтина јутарња кафа. Кафић, мада мали по површини, увек има своје сталне госте,
“Бреза” на улазу у Белановицу из Љига
  • „Бреза” кафић Мишка Марковића на улазу у Белановицу је први кафић поред млина где се може сачекати завршетак млевења пшенице и освежити се добром домаћом ракијом. Међутим млин од 2009. године ради сезонски а кафић ипак опстаје,
"Буцина кафана"
“Буцина кафана”
  • “Мала кафаница” кафана и кафић познатији “Код Буце” власнице Руже Игњатовић, ради само преко лета и има одличан роштиљ. У њему се окупљају белановчани који долазе претежно викендом. Тако се често разговори и дружења завршавају у зору,
Кафић "Ђорђе" код Ћамила
Кафић “Ђорђе” код Ћамила
  • “Ђорђе” кафић познатији под именом “Код Ћамила” је на раскрсници путева за Лазаревац и Љиг а који млади највише посећују. Често је у њему гостовање и живе музике, викендом или празницима те се окупља младост околних села.

 

Још један кафић је отворен у згради преко пута хотела где је била пекара у којој је радио пекар Никола. Власник кафића је Мирослав Миловановић. Међутим и он повремено ради и има своје госте.