ЛОВ
Тачних података о организованом ловству на подручју Белановице нема. После Другог светског рата, 1946 основано је Ловачко друштво „Слога“ у садашњим границама, а 1995. године промењен је назив и од тада егзистира као Ловачко удружење „Качер“ са бројним чланством од 168 активиста. Газдује ловиштем површине 8.687 хектара од чега ловна површина обухвата 8.000 хектара.

Друштво је организовано у шест секција која се односне на села која гравитирају подручју Белановице (Калањевци, Живковци, Пољанице, Шутци и Козељ).

Јелен и кошута
Јелен и кошута

Рељеф ловишта „Качер“ одликује се благим прелазима различитих рељефних облика. Према конфигурацији терена и надморској висини, ловиште „Качер“, највећим делом припада брдском типу (61% укупне површине). Поред брежуљкастог типа, у ловишту је заступљен и равничарски тип, са мањим делом учешћа (око 39%), а обухвата делове који гравитирају воденим токовима, посебно току реке Качер која практично дели ловиште правцем запад-исток на два изразито брдовита дела.

Поред главног водотока реке Качер хидрографију ловишта употпуњују бројни потоци, који ретко пресушују, као и бројни извори присутни у свим деловима ловишта. Ловиште „Качер“се налази у зони умерено-континеталне климе и под утицајем је медитеранске и панонске климе, а присутне су и микроклиматске зоне, које погодују дивљачи у ловишту. У газдинстви се гаје и лове зечеви,фазани, лисице, дивља свиња, срне, пољска јаребица и друго.

Ловиште поседује oд ловних објеката 16 стабилних чека, 4 чеке на дрвету, 19 хранилица за фазане и пољске јаребице, 45 солишта и два прихватилишта за фазанчиће.

У гостима: Стоје: Рајица Томић, Зоран Вељковић, Бане Радовановић, Славко Станковић, Марко Мирић, домаћини, Душан Плескоњић(на крају) Чуче: Милорад Војиновић, Мирослав Мирић Пириџан, домаћин , Живорад Јовчић, два домаћа и Србољуб Миловановић
У гостима: Стоје: Рајица Томић, Зоран Вељковић, Бане Радовановић, Славко Станковић, Марко Мирић, домаћини, Душан Плескоњић(на крају) Чуче: Милорад Војиновић, Мирослав Мирић Пириџан, домаћин , Живорад Јовчић, два домаћа и Србољуб Миловановић
Ловци Белановице
Ловци Белановице

Ловци се често друже са колегама из других места Србије. На слици је дружење са ловцима у  Панчеву.

Доручак пре лова
Доручак пре лова

Белановица је од увек имала добрих ловаца који су очували име Друштва: Димитрије Станковић пекар, Вељко Радовановић, Лека Благојевић, Мирослав Л. Марковић, Славко Станковић, Радојица Петронијевић, Милорад Михајловић, Бранко Николић Џане , Аца Васиљевић, Роберт Коренчанин..

Услови за ловни туризам су посебно погодни за лов на средњу дивљач али он за сада није развијен.

 

РИБОЛОВ
Реке Белановице нису велике и немају велики избор риба али је омогућен већи риболов на Гарашком језеру удаљеном 12 километара од Белановице. Риболов је споредна активност малог броја мештана, више заљубљеника у реку. У реци Качер лови са мрена, клен и кркуша.

Језеро Гараши настало је 1974. године преграђивањем речице Букуље и њених мањих притока. Површина језера је око 300 хектара. Језеро карактеришу стрме обале са једне стране и приступачне плаже са друге. Дно је највећим делом тврдо. На одређеним деловима присутне су платформе за риболовце. Штуке и шарани се налазе у потопљеним врбацима и врзинама. Просечна дубина језера је од 6 до 8 метара. Место код куле има дубину око 40 метара.

Рибљи свет је разнолик. Клен, црвенперка, бодорка, крупатица, деверика која досиже 3 килограма, бабушка, шаран, сом, смуђ, штука и амур. У језеру се налази и популација цверглана и сунчанице велике напаснице, са којима многи не знају како се изборити.

На језеру је забрањена употреба чамаца.Чуварска служба није велика али сами рибари су најбољи чувари. Највећи примерци уловљених риба су шаран 22.кг, сом од 46, амур 17, штука од 19,6. килограма .

 

Познати риболовци у Белановици су: Милица циганка после Другог светског рата била је прва жена риболовац, Мара Грујичић  а касније Буда Даниловић, Бобан Николић-Бобиша, Драгутин и Мишко Љујућ, Зоран Ћировић, Горан Ђукнић…

 

ГОЛУБАРСТВО
Голубарство је нови хоби који се почео упражњавати тек шездесетих година. Нема података да се неко бавио пре. Међу првима почео се бавити Бобан Николић-Бобиша, МиланТуцић-ветеринар и Милован Марковић Ала. Лепо је гледати њихову љубав према тим предивним разнобојним небеским летачима.

 

ПЧЕЛАРСТВО
Услови за пчеларство су врло повољни и мало се домаћинстава њим заиста бавило. Тек 1980. године један од познатих и највећих пчелара Србије, Славко Јаковљевић формира свој пчелињак у родној Дрењини. Славко је био одличан познавалац пчеларства и имао је своју емисију за пчеларе на Радио Београду недељом у 6.45 под називом “Добро јутро драги пчелари“ где је својим саветима помагао младим пчеларима да науче нешто више од литературе.

Касније Марко Мирић и његов син Душан у Драгољу почињу масовну производњу меда, матица и прибора за пчеларење. Раније учитељ Миша Гавриловић, Вељко Радовановић, Сава Зарић а данас Жарко Марковић, Аца-викендаш, Мирољуб Божовић, Радоња Брајковић су неки од малобројних мањих пчелара.

Душан Мирић, са супругом почео се бавити производњом и продајом меда на око 400 комада кошница, опремом за пчеларење и квалитетних матица. Данас је Душан један од највећих пчелара Србије са преко 1000 кошница и индустријом за призводњу меда. Пчелари са контејнерсим начином на свим пашњацима Србије. Свој мед продаје и прикупња по целој Србији и извози у Италију. Његов отац Марко, и ако у годинама, својим патентима и иновацијама у пчеларсту доприноси стабилној производњи. Марко Јовановић из Шутаца иде Душановим стопама са мањим бројем друштава. Ту су и Александар Вучић Шица и Срђан Стевановић.