Избори у срезу КАЧЕР

28.11.1920. године

Руднички округ:
– Народна радикална странка (Никола Пашић) ———————–3.972 гласа
–  Југословенска демократска странка (Љуба Давидовић) ——      1.654
– Независна радикална странка  ————————————           938
–  Земљорадничк странка   —————————————-               207

 

18.3.1923. године

Качерски срез. Укупно бирача 3845. Народна радикалнастранка ( Николе Пашића) 25,8 %

Белановица.: 56 бирача; Демократи (Никола Сретеновић) 29, Радикали(Радојко Илић) 25
Калањевци:    204 бирача; демократи-100, радикали   97, земљорадничка    7
Трудељ:          202 бирача: демократи   71, радикали 126, земљорадничка    2
Живковци:     195 бирача; демокр.        53, радикали 133, земљорадничка    6
Шутци:           178 бирача; демократе   40, радикали   36, земљорадничка  84
Драгољ:          193 бирача; демократе   77, радикали   76, републиканска   34

 

8.02. 1925. године

Народна радикална странка (Никола Пашић)            28,8 %  мандата 142 од укупно 315
Хрватска сељачка странка (Стјепан Радић)                22,4                      67
Југослов.демократска странка(Љуба Давидовић)      11,8                      36
Самост. демокр. Странка( (Светозар Прибићевић)     4,8                       22

Премијер: Никола Пашић, затим 8.4.1926.Никола Узуновић

 

01.09.1927. године

Народна радикална стр.( Аца Стојановић)        31,9%                       112  од  315 мандата
Југосл. Демократ. Стр.(Љуба Давидовић)         16,6                             63
Хрватска сељачка стр.( Стјепан Радић)             15,8                             61
Самостална деокр.стр.(Светозар Прибићевић)   8,8                             22

Премијер Никола Узуновић , затим Велимир Вукићевић од 17.7.1927

1958. године: У Белановици је 12. марта 1958. године одржан велики општински збор коме је присуствовало преко 2.000 грађана из свих села општине. Збор је отворио Радиша Балтић, председник Народног одбора општине а зтатим су окупљеним бирачима говорили посланички кандидати за Савезно веће народне скупштине Миле Прокић и Риста Михаиловић и посланички кандидат Републичког већа народне скупштине Србије Милован Радојевић.

Белановачка опшина има нешто више од 5.000 бирача.

1959. године : У фебруару је почела са радом политичка школа Општинског комитета савеза комуниста Љиг. Школу погађа 35 младих чланова СК од којих 70 % су из производње. Настава се одвија према програму који је утврдио ЦКСКЈ Србије а предавачи су углавно чланови политичког акива општине, професури Образовног центра. Један број предавача биће из Марксистичког центра из Ваљева. Школа ће радити три месеца а на крају ће полазници полагати завршни испит.

Маја 1984. године Одлуком ОК СКС Љиг у оквиру ООК“Качер“ у Белановици формирана је организација Савеза комуниста. Очекује се да ће формирањем ове организације овај узорни колектив бити још активнији и присутнији у пољопривреди.

1988. година у фебруару у организацији Савеза комуниста Љига изабрано је ново руководство. За председника СК изабран је Живорад Милутиновић досадашњи председник а за секретара Милован Догањић из Белановице, досадашњи члан Председништва. Предлог су подржали све организације СК.

Исто тако на изборима ОК  Социјалистичке омладине Љига изабрана је Јелена Ломић из Белановице, студент Више економске школе у Београду.

 

Причало се и писало

 

  • Драгиша Божић,хроничар из Мораваца пише у ваљевској „Ревији Колубара“:
    ( октобар 2001)

Стока, између демократа и радикала: Како су 1933. године у Качеру три странке (Демократска, Радикална и Земљорадничка) основале Сточарску задругу, казује нам Драгутин Којић, рођен 1908, пензионисани учитељ из Штавице.

Казивање забележено 18. августа 2001.

„ Између два светска рата -1933. године, после првих избора који су одржани 1931, иза Шестојануарске диктатуре 1929, решимо да у Качерском срезу, у Белановици, оснујемо Сточарску земљорадничку задругу. Иза тога је била и политика, тј. политичке странке. Наиме, на тим прошлим изборима, када су на власти били Радикали, ми из опозиције- Демократска и Земљорадничка странка и радикалски дисиденти успемо да у нашем срезу освојимо посланичко место. Умасто радикала Владимира Мирића, земљорадника из Калањеваца добије демократа Раденко Сарчевић, земљорадник из Шилопаја

Закажемо збор у Белановици, у Колаковића кафани. Дођу људи из Калањеваца, Шутаца, Живковаца, Пољаница, Козеља, Драгоља и још неких села. Дође и посланик Сарачевић. Е, сад дође и Јефтић из Шутаца, вођа Земљорадничке странке и уместо са нама удружи се са радикалом-земљаком Владимиром Мирићем, да нам ту иницијативу преотму.

Ми изабрали да нам збору председава неки Николић из Живковаца, не могу сада да се сетим његовог имена, ја, ваљда као писменији, водио записник, изаберемо и два оверача записника. На нашој страни био је и поп Лаза из Белановице. Почео збор рад, иде све глатко, треба само још мало па да се донесу кључне одлуке, да се упишемо у записник. Виде радикали да ћемо ми успети, па изазваше гужву, укрстише се над главама штапови и столице, један сељак подигао астал – штити главу. Видим ја белаја па оставим пола странице бело, а доле упишем своје име и имена оних двојице записничара и то на брзину потпишемо.

Настаде лом, нема ништа више од збора – од оснивачке скупштине. Навалише људи на врата, поче и искакање кроз прозоре. Једни искачу, други их напољу дочекују са штаповима. Ја см био у сељачком оделу: опанци, везене чарапе, лаковани каишеви, фермен и копоран. Умешам се међу оне сељаке слично обучене, гурнем онај записник под копоран и прилепим се уз оног што држи астал над главом, не знам у оној гужви ко је на којој страни. Не смем кроз прозор, хоће да ми укрсте штапове на леђима па се некако без убоја извучем кроз врата.

Радикали мислили да су успели али ја после допишем све потребне одлуке – попуним онај записник, све до наших потписа доле, и мирна Бачка. Тако смо могли да се код државе званично региструјемо, али нам локална радикалска власт Општине Белановица, највише Владимир Мирић, не дадне да седиште буде ту, него смо морали прећи у село Пољанице

  • На изборима за Уставотворну скупштину одржаних 28. новембра 1920. године КПЈ је добила 58 посланићких мандата. У Качерскомсрезу добили су у Шутцима 18, Драгољу 12, Ивановцима 27, Трудељу 11, Калањевцима 11, Руднику 27, Јарменовцима 32, ..
    Стеван Марковић Сингер у својим Шутцима добио је 18. гласова али му није било довољно за победу.

 

  • На изборима1923. године победу је однела Народна радикална странка Николе Пашића са 108 мандата од укупно 312, а затим Хрватска сељачка странка Стјепана Радића са 70 и Југисловенска демократска странка Лубе Давидовића са 51 мандата.
  • У Качерском срезу за посланике се водила борба између Демократског кандидата Николе Сретеновића који је добио 1375 гласова и радикала Радојка Илића са 1992. а трећа је била Земљорадничка странка са кандидатом Светом Стојановићем са 379. гласова.-Белановица са 54 гласача који су дали Демократама 29 , Радикалима 25 гласова

-Драгољ : од 193 гласача – Демократе 77, радикали 76,                 Земљорадничка 6 гласова

-Живковци: од 195 гласача – Демократе 53 , Радикали 133 ,        Земљораничка 6 гласова

– Шутци: 178 гласача – Демократе 40, Радикали 36,                      Земљорадничка 84 гласова

– Калањевци: од 204 гласача – Демократе 100, Радикали               97,  Земљорадничка 7 гласова

  • На предизборним агитацијама за посланике 1935. године у Белановици присуствовао је и др Иван Рибар председник Демократске странке. Дан уочи избора у кафани Душана Ђукнића у Белановици било је друштво Спасоје Радојичић, земљорадник из Драгоља, Милинко Радојичић и Вићентије, Раденко, Војислав и Браниослав Марковићи.У кафани је био и Сава Димитријевић Ћора, срески начелник са Рудника па је позвао Спасоја за свој сто и почео га убеђивати да Спасоје откаже збор на којем је требао да говори Иван Рибар. Спасоје се на вређања Рибара доста увредио и почео да прети Ћори те су морали жандарми да интервенишу.Сутрадан на збору жандарми су поново интервенисали и покушали да спрече одржавање збора и покушали да ухапсе Спасоја Радојичића али демократе то нису допуштали. Др Рибар је саветовао Спасоју да се преда жандармима и да ће му пружити сву стручну п у одбрани пред судом помоћ. Тако је и било. У Окружном суду у Чачку одржано је суђење Спасоју и његовим друговима који су му помагали у обрачуну са жандармима..

На тим изборима Стеван Сингер агитује за                                   Удружену опозицију и помаже у Шутцима кандидату                 Милутину Симићу из Земљорадничке странке, који је и              победио свог противкандидата.

Поред Шутаца, Белановица и околина здушно је
подржавала Удружену опозицију  али је победила владина листа Југословенске радикалне заједнице, ЈЕРЕЗ-а са 49%. гласова

  • На тим изборима у качерскомсрезу вођена је велика предизборна борба. Влада Богољуба Јевтића растурала је помоћу авиона летке на којима је посало да се гласа Јевтић. Начелник у Белановици, уцењивао је бираче, заједно са шумарским референтом, због честих шумских крађа дрва, да ће они који гласају за владиног кандидата бити ослобођени. У исто време кандидат Земљорадничке странке Ђорђе Јевтић, земљорадник из Шутаца, искористио је тај владин позив и тврдио да је то агитација за њега и његову листу, користећи своје презиме. И Ђорђе је скупио 2.471 глас и однео победу за посланика.
  • У време режима Милана Стојадиновића, краљевина Југославија прихвата потписивање Конкордата – споразума са Ватиканом којим се држава обавезује на економске и правне прописе Римо- католичке цркве, укључујући верску наставу у школама, признање црквених празника и слично. Зато долази до револта свештенства и прогресивних снага у држави.У Качеру се такође осећало велико незадовољство, нарочито када се сазнало да је и њихов посланик Ђорђе Јевтић гласао за потписивање кункордата. Православни свештеници Качера организовали су више зборова и протеста које су комунисти такође искористили да повећају отпор владајућој гарнитури. Православни зборови су одржани у Горњем Милановцу, Моравцима и Јарменовцима на којима је поред владике Николаја Велимировића говорио и Лазар Радосављевић, свештеник из Белановице, оптуживши посланика Ђорђа.Ђорђе Јевтић је напустио Земљорадничку странку и пришао владајућој странци Југословенске радничке заједнице.

 

  • Драгиша Божић из Мораваца, када су у питању избори 2000. године, забележио је један интересантан догађај :

Најуспешнију кампању водио је МилојкоРадовановић из Белановице (СПО). Он је био кандидат Удружене опозиције Љига  у селу Пољанице и намерно је агитовао против себе а у корист колеге из ДОС-а и успео сто посто: није добио ни један глас, што је ДОС-овцу омогућило да леву коалицију победи за један глас.

 

  • Драгиша Божић, бележи и један разговор са ДрагованБогдановићем, обављен 2005. године где Драгомир прича:

Примљен сам у партију, без кандидатског стажа 20.2.1945. године. После три дана зове ме Јелић у ОЗНУ. Куцам на врата, тишина, опет куцам, опет тишина. Решим да уђам. Јелић седи , не погледа ме као да нисам ушао. Отвори фијоку, гледа тако пет – шест минута. Онда извади неки папир и каже
„Потпиши“ – и даде ми и оловку. Узмем папир. Видим ја шта пише а он дрско:
„ Шта читаш, потпиши !“

Видим ја све против Ђорђа Јефтића. Уствари, као моје писмо, боље рећи оптужница, да је Ђорђе народни непријатељ, да је био против комуниста и све тако…

Био сам изненађен и уплашен, окупао сам се у зноју; нисам знао да човек може да се просто окупа у зноју. Скупим храброст и кажем да то не могу да потпишем. Хтедох још нешто да кажем  а он ће :
„ Јебо те онај ко те примио у партију …и још нешто;  Ако неком кажеш за ово награбусио си, знај сигурно !
И никада, до сада, то нисам смео да причам.

Ево листа на изборима 2018. године у Белановици: