Избори у Рудничком округу и Качерском срезу

21. септембар 1903

Краљ Петар Карађорђевић је ступио на дужност 15. јуна а већ у септембру били су избори, на којима су радикали на челу са Савом Грујићем добили 141 места. Либерална странка имала је 17 места. а Напредна странка једно место у парламенту  

 28.11.1920. године

Руднички округ:
– Народна радикална странка (Никола Пашић) ———————–3.972 гласа
–  Југословенска демократска странка (Љуба Давидовић) ——      1.654
– Независна радикална странка  ————————————           938
–  Земљорадничк странка   —————————————-               207

На овим изборима Комунистичка партија је остварила добре резултате и освојила општинске управе у многим градовима Југославије: Сплиту, Славонском Броду, Вуковару, Нишу, лесковцу, Пироту, Крагујевцу, Скопљу, Ужицу, Куманову, Загребу, Београду, Шапцу, Ваљеву, Убу…и добила  58 посланичких места у скупштини

Качерски срез

Милорад Драшковић  и Павле Анђелић (заменик Владимир Поповић) из Шутаца- демократа

Петар Петровић  Бекута из Такова и Михаило Чвркић – радикали

Дражовић, опанчарски радник из Горнег Милановца, Момир Аксентијевић из Чачка и Стеван Марковић Сингер заменик – комунисти

Победио је Павле Анђелић демократа, трговац из Луњевице

У Драгољу демократе су имале већину а комунисти су имали 12 гласова.
У Шутцима радикали 17 гласова, демократи 40 а комунисти 18 гласова
У Белановици већину су добили демократе, комунисти нису имали ни један глас
У Калањевцима већину су добили радикали а комунисти 8 гласова
У Трудељу већину су добили демократе а комунисти су добили 11 гласова

Каја Марковић каже да после објављене Обзнане министарство унутрашњих послова је тражило списак , ко је гласао за комунисте. За Шутце је потписао председник Цвеја Стојановић и кмет Тихомир Дражић да код њих није било комуниста.

Посланички 1922. године

Кандидати су били:

Радојко Илић, учитељ био је носилац листе Радикалне странке
Никола Сретеновић носилац Демократске  странке
Витомир Ћосић из Драгоља, носилац републичке листе и добио је 27 гласова. Стева Сингер агитовао је за републиканце
Јеша Жижовић из Ручића био је на листи Земљорадничке странке

У Калањевцима је за републичку листу гласало је 17 .

Изабрани су Радојко Илић и Никола Сретеновић

Посланички избори 18.3.1923. године

Никола Пашић је поднео оставку на место председника владе децембра 1922. године.
Власт је освојила, Народна радикална странка Николе Пашића са 108 мандата од укупно 312.
Хрватска сељачка странка Стјепана Радића са 70 мандата
Југословенска демократска странка Љубе Давидовића са 51 мандата.

Качерски срез.
Укупно има 3845 бирача .

Никола Сретеновић, Демократска странка, добио је 1.375 гласова
Радојко Илић, Радикална странка,  са 1992 гласа
Света Стојановић , Земљорадничка странка са 379 гласова

Белановица.: 56 бирача; Демократи (Никола Сретеновић) 29,
Радикали (Радојко Илић) 25
Калањевци: 204 бирача; демократи 100, радикали   97, земљорадничка странка   7 посланика
Трудељ:  202 бирача: демократи   71, радикали 126, земљорадничка    2
Живковци:195 бирача; демократска. 53, радикали 133, земљорадничка    6
Шутци: 178 бирача; демократе  40, радикали  36, земљорадничка  84
Драгољ: 193 бирача; демократе   77, радикали   76, републиканска( Витомир Ћосић)   34

Одлуком Централног већа Комунистичке партије од 14. јануара 1923. године основана је Независна радничка партија Југославије на чијој организацији у више села Качера је радио Стева Сингер. На овим изборима партија је добила 35 посланичких места. Независна радничка партија постојала је до јула 1924. године.

Посланички избори 8.02.1925. године

Владајуће странке Националног блока однеле су победу освојивши укупно 164 мандата, док су остале странке освојиле укупно 151 мандат.

Руднички округ

Народна радикална странка (Никола Пашић)            28,8 %  мандата 142   од укупно 315
Хрватска сељачка странка (Стјепан Радић)               22,4                       67
Југослов.демократска странка(Љуба Давидовић)     11,8                       36
Самост. демокр. Странка (Светозар Прибићевић)      4,8                       22

Премијер: Никола Пашић, затим од 8.4.1926. Никола Узуновић

Качерски срез

Воја Јањић, Радикална странка а против њега био је доктор Радован Катанић

Пера Милановић, трговац из Горњег Милановца био је демокртски кандидат а његов заменик био је Милутин Мирић из Калањеваца

Постојала је и Републичка листа али немамо података ко је био кандидат.

Изабрани су Воја Јањић, радикал, и Пера Милановић, демоктрата

 

Посланички избори 01.09.1927. године

Народна радикална стр.( Аца Стојановић)        31,9%      112  од  315 мандата
Југосл. Демократ. Стр.(Љуба Давидовић)         16,6            63
Хрватска сељачка стр.( Стјепан Радић)             15,8            61
Самостална деокр.стр.(Светозар Прибићевић)   8,8           22 мандата

Премијер: Aца Станојевић  затим Велимир Вукићевић од 17.7.1927

Качерски срез

Сретен Сретеновић, трговац из Горњег Милановца на листи радикала

Пера Милановић, трговац из Горњег Милановца на Демократској листи

Ђорђе Јевтић из Шутаца на Земљорадничкој листи

Изабрани су Сретен Сретеновић, радикал и Пера Милановић демократа

Посланички избори 6. јануар 1929. године

 Уведена је војна диктатура и није било избора

Посланички избори 1931. године

Како је изборни закон донесен два месеца пре избора, опозиционе политичке странке (које су свакако од 1929. биле забрањиване и прогањане) нису могле ништа предузети да успеју да поставе кандидатске листе према законским прописима. Због тога су опозиционе политичке странке одбиле учешће на изборима.

Јединствена владина листа Југословенска радикална сељачка странка чији је носилац био генерал Петар Живковић тадашњи председник министарског савета. Добили су свих 305 гласова. Гласање је било јавно

Кандидати у Качеру били су:

Била је једна Национална листа.  Гласање је било јавно и многи нису излазили због диктатуре. кандидати су били:
Владимир Мирић из Калањеваца који је раније био радикал и
Раденко Сарачевић, ранији демократа
Изабран је Раденко Сарачевић

Народ је био незадовољан што се гласа јавно и многи нису хтели изаћи на изборе.

Општински избори 1933. године

Качерски срез

Шутци:
Милован Јевтић и Војислав Веселиновић кандидати на листи Земљорадничке странке.
Победио је Милован Јевтић великом већином гласова

Није било страначких борби већ се гласало за поштенијег кандидата.

Калањевци:

Љубомир Десивојевић, демократска листа
Милинко Јовчић, радикалска листа

Победио је Љубомир Десивојевић великом већином гласова међу којима су били и неки гласови радикала.

Драгољ:

Никола Јаћимовић, радикалска листа
Спасоје Радојичић, демократска листа

Победио је Спасоје Радојичић али после избора потукао се са жандарима и смењен је са дужности председника а заменио га је Иван Николић

Белановица:

Милан Глигоријевић кандидат радикала из Горњег Милановца
Живојин Ђукнић, демократа

Победио је Милан Глигоријевић

Трудељ:

Добривој Милић, демократа
Радован Балтић, радикал

Победио је Добривој Милић

Посланички избори 1935. године

Главна изборна трка је вођена између Владине листе др Богољуба Јевтића и листе Удружене опозиције др Влатка Мачека. Избори из 1935. су били први демократски избори по укидању Шестојануарске диктатуре у Краљевини Југославији.

Југословенска национална странка освојила је 303 посланичка места и
Удружена опозиција  67 мандата

Премијер је био Богољуб Јевтић па га је од 24.06.1935 заменио га је Милан Стојадиновић

Качерски срез

укупно гласало 5.612. гласача

 Милорад Станковић, на листи Радикалне странке

Раденко Сарачевић на лести Југословенске народне странке

Ђорђе Јевтић на листи Земљорадничке странке

Богомир Петровић на листи Светислава Ходшера

Била је и листа Димитрија Љотића, са кандидатом Гаврилом Гавровићем, која је добила један глас.

Листа др Мачек са кандидатом Драгутином Адамовићем добила је  62 гласа

Листа Б. Максимовића са кандидатом Михаилом Радуловићем 11 гласова

Учествовала је и листа Светислава Хоџере са кандидатом Богомиром Петровићем.

На овим изборима кандидат Земљорадничке странке Ђорђе Јевтић, земљорадник из Шутаца добио је 2.471 гласова и постао посланик.За Ђорђа су гласали и симпатизери демократа и он је убедљиво победио , а нарог га је на рукама носио после гласања.

Међутим, гласајући у скупштини за Конкордат ( који није успео), навукао је гнев свијих земљака. Напустио је Земљорадничку странку и пришао Југословенској радничкој заједници ЈРЗ, а за време Другог светског рата био је организатор Четничког покрета.

У агитацији за Удружену опозицију на збору у Белановици говорили су др Иван Рибар и адвокат Живановић. Велики агитатор био је и Стева Сингер.

Уочи избора Стева Сингер донео је свежањ Прогласа Комунистичке партије у коме пише да сељаци треба  да се врше саботажу избора тако да се пшорез не плаћа.  Плакатису били налепљени ноћу у шутачкој општини.У Белановици, док је срески полицијски  писар био у кафани, плакати су полепљени а после су скидали летке.

Општински 1936. године

 Пољанице:
Милорад Јовановић Бубоња, кандидат Земљорадничке странке
Божа Јовановић, из Козеља био је кандидат Југословенске народне странке
Бранислав Марјановић из Ивановаца био је на листи Југосливенске радикалне заједнице ( ЈРЗ)

Победио је  Бранислав Марјановић

Шутци:

Драгиша Симић био је кандидат ЈРЗ
Милутин Симић био је на листи Удружене опозиције. Стева Сингер је агитовао за Милутина

Победио је Милутин Симић

Сиромашнији грађани гласали су за Удружену опозицију а богатији за ЈРЗ

Калањевци:

Владимир Колаковић, кандидат ЈРЗ
Ивко Гавриловић, кандидат Удружене опзиције

Победио је Владимир Колаковић
Агитација је била оштра јер радикали нису успели да освоје ову општину. Присталице ЈРЗ-а давали су новац за гласање преко учитеља Миодрага Илића и њихов кандидат је победио

Белановица:

Периша Ракић, кандидат ЈРЗ
Василије Лазић, кандидат Удружене опозиције

Победио је Периша Ракић

Живковци:

Грујица Пљескоњић, кандидат Удружене опозиције
Сретен Пљескоњић и Потар Гавриловић.  кандидати радикала

Победио је Грујица Пљескоњић. Он је био јако сиромашан. Био је у делегацији за набавку жита за исхрану становништва. Нађен је убијен у једном потоку у Гарашима.

Драгољ:

Никола Јаћимовић, кандидат ЈРЗ
Драгослав Ломић, демокрта био је кандидат Удружене опозиције

Победио је Никола Јаћимовић са великом већином гласова

Трудељ:

Милорад Марковић, кандидат Удружене опозиције
Чедомир Чолић, кандидат ЈРЗ

Победио је Чедомир Чолић са великим бројем гласова.

Посланички избори 1938. године

Главна изборна трка је вођена између
Југословенске радикалне заједнице др Милана Стојадиновића (Народна радикална странка, Словеначка народна странка, Југословенска муслиманска организација) која је добила 306 мандата, и блока Народне слоге, др Влатка Мачека ( Хрватска сељачка странка, Самостална демократска странка, Демократска странка, Земљорадничка странка, Црногорска федералистичка странка) која је добила 67 мандата .
Избори из 1938. године  били су последњи који су одржани у Краљевини Југославији.

Премијера Милана Стојадиновића заменио је Драгиша Цветковић од 5.2.1939

У Качеру:

Избори су били врло значајни јер су обављени у времену кад је фашизам куцао наврата земље преко српске владе. Плаћањем гласова и застрашивањем сиромашног народа који је имао  пореске дугове, успели су доћи до победе.
У Качерском срезу победио је Милорад Станковић, учитељ

У Шутцима је победио  Ђорђе Јевтић
На дан избора било је и туче. Јевтић је плаћао гласове

Драгољ: Победила је листа Удружене опозиције

Калањевци: Победио је Милорад Станковић из сртанке ЈРЗ.
Ђорђе Јевтић је добио само неколико гласова

Живковци: Победила је странка Удружене опозиције

Трудељ: Победио је Милорад Станковић из ЈРЗ

 Избори за Уставотворну скупштину 11. новембар 1945. године

Једина листа била је Народни фронт Југославије  и добила 354 маста у скупштини од 354

Премијер: Јосип Броз Тито

 

  1. новембар 1946. године

Први скупштински избори у Србији после Другог светског рата одржани су 10. новембра 1946. године. Били су то избори за Уставотворну скупштину НРС

По први пут право гласа добиле су жене и војници. Гласање је вршено куглицама до новембарских избора 1953, када се по први пут уводе гласачки листићи.

Март 1951

Комунистичка партија Југославије (Комунистичка партија Србије) –315 посланика

Новоизабрани премијер:  Петар Станболић

Парламетарни избори 2018. године

Листе на изборима у Белановици:

ПРИЧАЛО  СЕ И ПИСАЛО

  • Октобар 2001. године

Драгиша Божић,хроничар из Мораваца пише у ваљевској „Ревији Колубара“:
Стока, између демократа и радикала:

 Како су 1933. године у Качеру три странке (Демократска, Радикална и Земљорадничка) основале Сточарску задругу, казује нам Драгутин Којић, рођен 1908, пензионисани учитељ из Штавице.
Казивање забележено 18. августа 2001.

„ Између два светска рата -1933. године, после првих избора који су одржани 1931, иза Шестојануарске диктатуре 1929, решимо да у Качерском срезу, у Белановици, оснујемо Сточарску земљорадничку задругу. Иза тога је била и политика, тј. политичке странке. Наиме, на тим прошлим изборима, када су на власти били Радикали, ми из опозиције- Демократска и Земљорадничка странка и радикалски дисиденти успемо да у нашем срезу освојимо посланичко место. Умасто радикала Владимира Мирића, земљорадника из Калањеваца добије демократа Раденко Сарчевић, земљорадник из Шилопаја

Закажемо збор у Белановици, у Колаковића кафани. Дођу људи из Калањеваца, Шутаца, Живковаца, Пољаница, Козеља, Драгоља и још неких села. Дође и посланик Сарачевић. Е, сад дође и Јефтић из Шутаца, вођа Земљорадничке странке и уместо са нама удружи се са радикалом-земљаком Владимиром Мирићем, да нам ту иницијативу преотму.
Ми изабрали да нам збору председава неки Николић из Живковаца, не могу сада да се сетим његовог имена, ја, ваљда као писменији, водио записник, изаберемо и два оверача записника. На нашој страни био је и поп Лаза из Белановице. Почео збор рад, иде све глатко, треба само још мало па да се донесу кључне одлуке, да се упишемо у записник. Виде радикали да ћемо ми успети, па изазваше гужву, укрстише се над главама штапови и столице, један сељак подигао астал – штити главу. Видим ја белаја па оставим пола странице бело, а доле упишем своје име и имена оних двојице записничара и то на брзину потпишемо.
Настаде лом, нема ништа више од збора – од оснивачке скупштине. Навалише људи на врата, поче и искакање кроз прозоре. Једни искачу, други их напољу дочекују са штаповима. Ја см био у сељачком оделу: опанци, везене чарапе, лаковани каишеви, фермен и копоран. Умешам се међу оне сељаке слично обучене, гурнем онај записник под копоран и прилепим се уз оног што држи астал над главом, не знам у оној гужви ко је на којој страни. Не смем кроз прозор, хоће да ми укрсте штапове на леђима па се некако без убоја извучем кроз врата.

  • Радикали мислили да су успели али ја после допишем све потребне одлуке – попуним онај записник, све до наших потписа доле, и мирна Бачка. Тако смо могли да се код државе званично региструјемо, али нам локална радикалска власт Општине Белановица, највише Владимир Мирић, не дадне да седиште буде ту, него смо морали прећи у село ПољаницеДрагиша је, када су у питању избори 2000. године, забележио је један интересантан догађај :Најуспешнију кампању водио је МилојкоРадовановић из Белановице (СПО). Он је био кандидат Удружене опозиције Љига  у селу Пољанице и намерно је агитовао против себе а у корист колеге из ДОС-а и успео сто посто: није добио ни један глас, што је ДОС-овцу омогућило да леву коалицију победи за један глас.
  • На предизборним агитацијама за посланике 1935. године у Белановици присуствовао је и др Иван Рибар председник Демократске странке. Дан уочи избора у кафани Душана Ђукнића у Белановици било је друштво Спасоје Радојичић, земљорадник из Драгоља, Милинко Радојичић и Вићентије, Раденко, Војислав и Браниослав Марковићи.У кафани је био и Сава Димитријевић Ћора, срески начелник са Рудника па је позвао Спасоја за свој сто и почео га убеђивати да Спасоје откаже збор на којем је требао да говори Иван Рибар. Спасоје се на вређања Рибара доста увредио и почео да прети Ћори те су морали жандарми да интервенишу.Сутрадан на збору жандарми су поново интервенисали и покушали да спрече одржавање збора и покушали да ухапсе Спасоја Радојичића али демократе то нису допуштали. Др Рибар је саветовао Спасоју да се преда жандармима и да ће му пружити сву стручну п у одбрани пред судом помоћ. Тако је и било. У Окружном суду у Чачку одржано је суђење Спасоју и његовим друговима који су му помагали у обрачуну са жандармима..

    На тим изборима Стеван Сингер агитује за Удружену опозицију и помаже у Шутцима кандидату Милутину Симићу из Земљорадничке странке, који је и победио свог противкандидата.

    Поред Шутаца, Белановица и околина здушно је подржавала Удружену опозицију  али је победила владина листа Југословенске радикалне заједнице, ЈЕРЕЗ-а са 49%. гласова

 

РАЗНЕ ВЕСТИ И ДОГАЂАЈИ

1958. године: У Белановици је 12. марта 1958. године одржан велики општински збор коме је присуствовало преко 2.000 грађана из свих села општине. Збор је отворио Радиша Балтић, председник Народног одбора општине а зтатим су окупљеним бирачима говорили посланички кандидати за Савезно веће народне скупштине Миле Прокић и Риста Михаиловић и посланички кандидат Републичког већа народне скупштине Србије Милован Радојевић.

Белановачка опшина има нешто више од 5.000 бирача.

1959. године : У фебруару је почела са радом политичка школа Општинског комитета савеза комуниста Љиг. Школу погађа 35 младих чланова СК од којих 70 % су из производње. Настава се одвија према програму који је утврдио ЦКСКЈ Србије а предавачи су углавно чланови политичког акива општине, професури Образовног центра. Један број предавача биће из Марксистичког центра из Ваљева. Школа ће радити три месеца а на крају ће полазници полагати завршни испит.

Маја 1984. године Одлуком ОК СКС Љиг у оквиру ООК“Качер“ у Белановици формирана је организација Савеза комуниста. Очекује се да ће формирањем ове организације овај узорни колектив бити још активнији и присутнији у пољопривреди.

1988. година у фебруару у организацији Савеза комуниста Љига изабрано је ново руководство. За председника СК изабран је Живорад Милутиновић досадашњи председник а за секретара Милован Догањић из Белановице, досадашњи члан Председништва. Предлог су подржали све организације СК.

Исто тако на изборима ОК  Социјалистичке омладине Љига изабрана је Јелена Ломић из Белановице, студент Више економске школе у Београду.

На предизборним агитацијама за посланике 1935. године у Белановици присуствовао је и др Иван Рибар председник Демократске странке. Дан уочи избора у кафани Душана Ђукнића у Белановици било је друштво Спасоје Радојичић, земљорадник из Драгоља, Милинко и Вићентије Радојичић, Раденко и Војислав, Бранислав Марковићи. У кафани је био и Сава Димитријевић Ћора, срески начелник са Рудника па је позвао Спасоја за свој сто и почео га убеђивати да Спасоје откаже збор на којем је требао да говори Рибар. Спасоје се на вређања Рибара доста увредио и почео да прети Ћори те су морали жандарми да интервенишу.

Сутрадан на збору жандарми су поново интервенисали и покушали да спрече одржавање збора и покушали да ухапсе Спасоја Радојичића али демократе то нису допуштали. Др Рибар је саветовао Спасоју да се преда жандармима и да ће му пружити сву стручну помоћ у одбрани пред судом. Тако је и било. У Окружном суду у Чачку одржано је суђење Спасоју и његовим друговима који су му помагали у обрачуну са жандармима. Спасоја су бранили шест адвоката из Београда и суд је ослободио све окривљене.

На тим изборима Стеван Сингер агитује за Удружену опозицију и помаже у Шутцима кандидату Милутину Симићу из Земљорадничке странке, који је и победио свог противкандидата. Поред Шутаца, Белановица и околина здушно је Удружену опозицију али је победила владина листа Југословенске радикалне заједнице ЈЕРЕЗ-а са 49%. гласова.

На  изборима 1935. године у Качерском срезу вођена је велика предизборна борба. Влада Богољуба Јевтића растурала је помоћу авиона летке на којима је писало да се гласа Јевтић.

Начелник у Белановици, уцењивао је бираче, заједно са шумарским референтом, због честих шумских крађа дрва уцењивао је грађане да ће они који гласају за владиног кандидата бити ослобођени.

У исто време  кандидат Земљорадничке странке Ђорђе Јевтић, земљорадник из Шутаца, искористио је тај владин позив и тврдио да је то агитација за њега и његову листу, користећи своје презиме.

У време режима Милана Стојадиновића, Краљевина Југославија прихвата потписивање Конкордата – споразума са Ватиканом којим се држава обавезује на економске и правне прописе Римо- католичке цркве, укључујући верску наставу у школама, признање црквених празника и слично. Зато долази до револта свештенства и прогресивних снага у држави.

У Качеру се такође осећало велико незадовољство, нарочито када се сазнало да је и њихов посланик Ђорђе Јевтић гласао за потписивање.

Православни свештеници Качера организовали су више зборова и протеста које су комунисти такође искористили да повећају отпор владајућој гарнитури. Православни зборови су одржани у Горњем Милановцу, Моравцима и Јарменовцима на којима је поред владике Николаја Велимировића говорио и Лазар Радосављевић, свештеник из Белановице, оптуживши посланика Ђорђа Јевтића.

Ђорђе Јевтић је напустио Земљорадничку странку и пришао владајућој странци Југословенске радничке заједнице

 

  • Драгиша Божић, хроничар из Мораваца пише у ваљевској „Ревији Колубара“:
    ( октобар 2001)

Стока, између демократа и радикала:
Како су 1933. године у Качеру три странке (Демократска, Радикална и Земљорадничка) основале Сточарску задругу, казује нам Драгутин Којић, рођен 1908, пензионисани учитељ из Штавице.

Казивање забележено 18. августа 2001. године:

„ Између два светска рата -1933. године, после првих избора који су одржани 1931, иза Шестојануарске диктатуре 1929, решимо да у Качерском срезу, у Белановици, оснујемо Сточарску земљорадничку задругу. Иза тога је била и политика, тј. политичке странке. Наиме, на тим прошлим изборима, када су на власти били Радикали, ми из опозиције- Демократска и Земљорадничка странка и радикалски дисиденти успемо да у нашем срезу освојимо посланичко место. Умасто радикала Владимира Мирића, земљорадника из Калањеваца добије демократа Раденко Сарчевић, земљорадник из Шилопаја

Закажемо збор у Белановици, у Колаковића кафани. Дођу људи из Калањеваца, Шутаца, Живковаца, Пољаница, Козеља, Драгоља и још неких села. Дође и посланик Сарачевић. Е, сад дође и Јефтић из Шутаца, вођа Земљорадничке странке и уместо са нама удружи се са радикалом-земљаком Владимиром Мирићем, да нам ту иницијативу преотму.

Ми изабрали да нам збору председава неки Николић из Живковаца, не могу сада да се сетим његовог имена, ја, ваљда као писменији, водио записник, изаберемо и два оверача записника. На нашој страни био је и поп Лаза из Белановице. Почео збор рад, иде све глатко, треба само још мало па да се донесу кључне одлуке, да се упишемо у записник. Виде радикали да ћемо ми успети, па изазваше гужву, укрстише се над главама штапови и столице, један сељак подигао астал – штити главу. Видим ја белаја па оставим пола странице бело, а доле упишем своје име и имена оних двојице записничара и то на брзину потпишемо.

Настаде лом, нема ништа више од збора – од оснивачке скупштине. Навалише људи на врата, поче и искакање кроз прозоре. Једни искачу, други их напољу дочекују са штаповима. Ја см био у сељачком оделу: опанци, везене чарапе, лаковани каишеви, фермен и копоран. Умешам се међу оне сељаке слично обучене, гурнем онај записник под копоран и прилепим се уз оног што држи астал над главом, не знам у оној гужви ко је на којој страни. Не смем кроз прозор, хоће да ми укрсте штапове на леђима па се некако без убоја извучем кроз врата.

Радикали мислили да су успели али ја после допишем све потребне одлуке – попуним онај записник, све до наших потписа доле, и мирна Бачка. Тако смо могли да се код државе званично региструјемо, али нам локална радикалска власт Општине Белановица, највише Владимир Мирић, не дадне да седиште буде ту, него смо морали прећи у село Пољанице

  • На изборима за Уставотворну скупштину одржаних 28. новембра 1920. године КПЈ је добила 58 посланићких мандата. У Качерскомсрезу добили су у Шутцима 18, Драгољу 12, Ивановцима 27, Трудељу 11, Калањевцима 11, Руднику 27, Јарменовцима 32, ..
    Стеван Марковић Сингер у својим Шутцима добио је 18. гласова али му није било довољно за победу.

 

  • На предизборним агитацијама за посланике 1935. године у Белановици присуствовао је и др Иван Рибар председник Демократске странке. Дан уочи избора у кафани Душана Ђукнића у Белановици било је друштво Спасоје Радојичић, земљорадник из Драгоља, Милинко Радојичић и Вићентије, Раденко, Војислав и Браниослав Марковићи.У кафани је био и Сава Димитријевић Ћора, срески начелник са Рудника па је позвао Спасоја за свој сто и почео га убеђивати да Спасоје откаже збор на којем је требао да говори Иван Рибар. Спасоје се на вређања Рибара доста увредио и почео да прети Ћори те су морали жандарми да интервенишу.Сутрадан на збору жандарми су поново интервенисали и покушали да спрече одржавање збора и покушали да ухапсе Спасоја Радојичића али демократе то нису допуштали. Др Рибар је саветовао Спасоју да се преда жандармима и да ће му пружити сву стручну п у одбрани пред судом помоћ. Тако је и било. У Окружном суду у Чачку одржано је суђење Спасоју и његовим друговима који су му помагали у обрачуну са жандармима..

На тим изборима Стеван Сингер агитује за Удружену опозицију и помаже у Шутцима кандидату Милутину Симићу из Земљорадничке странке, који је и победио свог противкандидата.

Поред Шутаца, Белановица и околина здушно је
подржавала Удружену опозицију  али је победила владина листа Југословенске радикалне заједнице, ЈЕРЕЗ-а са 49%. гласова

  • На тим изборима у качерском срезу вођена је велика предизборна борба. Влада Богољуба Јевтића растурала је помоћу авиона летке на којима је посало да се гласа Јевтић. Начелник у Белановици, уцењивао је бираче, заједно са шумарским референтом, због честих шумских крађа дрва, да ће они који гласају за владиног кандидата бити ослобођени. У исто време кандидат Земљорадничке странке Ђорђе Јевтић, земљорадник из Шутаца, искористио је тај владин позив и тврдио да је то агитација за њега и његову листу, користећи своје презиме. И Ђорђе је скупио 2.471 глас и однео победу за посланика.
  • У време режима Милана Стојадиновића, краљевина Југославија прихвата потписивање Конкордата – споразума са Ватиканом којим се држава обавезује на економске и правне прописе Римо- католичке цркве, укључујући верску наставу у школама, признање црквених празника и слично. Зато долази до револта свештенства и прогресивних снага у држави.У Качеру се такође осећало велико незадовољство, нарочито када се сазнало да је и њихов посланик Ђорђе Јевтић гласао за потписивање кункордата. Православни свештеници Качера организовали су више зборова и протеста које су комунисти такође искористили да повећају отпор владајућој гарнитури. Православни зборови су одржани у Горњем Милановцу, Моравцима и Јарменовцима на којима је поред владике Николаја Велимировића говорио и Лазар Радосављевић, свештеник из Белановице, оптуживши посланика Ђорђа.Ђорђе Јевтић је напустио Земљорадничку странку и пришао владајућој странци Југословенске радничке заједнице.
  • Драгиша Божић из Мораваца, када су у питању избори 2000. године, забележио је један интересантан догађај :

Најуспешнију кампању водио је МилојкоРадовановић из Белановице (СПО). Он је био кандидат Удружене опозиције Љига  у селу Пољанице и намерно је агитовао против себе а у корист колеге из ДОС-а и успео сто посто: није добио ни један глас, што је ДОС-овцу омогућило да леву коалицију победи за један глас.