Избори у Рудничком округу и Качерском срезу

21. септембар 1903

Краљ Петар Карађорђевић је ступио на дужност 15. јуна а већ у септембру били су избори, на којима су радикали на челу са Савом Грујићем добили 141 места. Либерална странка имала је 17 места. а Напредна странка једно место у парламенту.

 За те изборе  у нашем крају било је агитације, тако да је радикална странка која је у то време имала доста симпатизера позвала их ха један промотувни Збор, летком на ком је написано:

Драги пријатељи

Како према новом уставу има да се радикална странка поново организује и како се ускоро имају по уставу извршити нови избори народних посланика, то се у тој цељи имају по свима срезовима нашег округа одржати зборови.

Према томе месни радикални одбор вароши Горњег Милановца одлучио је да се у тој цељи на дан 6 јула 1903 ч. у Калањевцима одржи
                                   З Б О Р
                      Радикалаца из тога среза
Одбор вас братски моли да у нашој околини својски порадите те да на овај збор и братски договор дође што је могуће више наших искрених и истинских чланова странке и другова.
Ви сви наши другови појмићете од колике је замашне важности и значаја овај збор, те ће те томе указати своју озбиљну пажњу и потрудите се, да овај збор као и увек буде сјајно посећен.
Братско вам поздравље шаљу
Сектетар                                                                                              УрошЛомовић,
Председник одбора                                                                          Коста Борисављевић,
Подпредседник
Максим Л. Сретеновић

 28.11.1920. године  за Уставнотворну скупштину

Руднички округ:
– Народна радикална странка (Никола Пашић) а кандидат је био Урош Ломовћ који је добио   на Руднику највише гласова  3.972 гласа
–  Југословенска демократска странка (Љуба Давидовић)а кандидат је био Милорад Драћковић  —   1.654
– Независна радикална странка  ———————–938
–  Земљорадничкa странка, на Руднику је добила  207

На овим изборима Комунистичка партија је остварила добре резултате и освојила општинске управе у многим градовима и добила  58 посланичких места у скупштин Југославије

Избори на Руднику

Радикалски кандодат био је Урош Ломовић
демократски – Павле Анђелић и Милорад Драшковић-
Комунисти су били Дражовић, опанчаески радник, Стеван Марковић Сингер
Победио је  Павле Анђелић,демократа, трговац из Луњевице

Комунисти су на руднику добили 27 гласова. После Обзнане сви који су гласали за комунисте били су прогањани.
Шестојануарска диктатура Петра Живковића неповољно је примљена у народу изузев код присталица режима

Качерски срез

У Драгољу демократе су имале већину а комунисти су имали 12 гласова.
У Шутцима радикали 17 гласова, демократи 40 а комунисти 18 гласова. Стеван Марковић Сингер у својим Шутцима добио је све гласове  али му није било довољно за победу.
У Белановици већину су добили демократе, комунисти нису имали ни један глас
У Калањевцима већину су добили радикали а комунисти 8 гласова
У Трудељу већину су добили демократе а комунисти су добили 11 гласова

Каја Марковић каже: да после Обзнане министарство унуттрашњих послова тражило је по свим општинама спискове који су гласали за комунисте. Општина шутачка одговорила је да нема ни једног и тај извештај је потписао претседник Цвеја Стојановић и кмет Тихомир Дражић. Други кмет, Милорад Марковић није хтео да потпише зато што му је брат био комуниста и на његово место потписао је Милоје Ђорђевић.

Посланички 1922. године
Кандидати су били:
Радикали: Радојко Илић, учитељ
Демократе: Никола Сретеновић
Земљорадничка листа: Јеша Жижовић из Ручића
Републичка листа: Витомир Ћосић из Драгоља и добио је 27 гласова. Стева Сингер агитовао је за републиканце. Жандарми су долазили и извршили претрес у кући републиканаца и запленили су им неке плакате
У Калањевцима је за републичку листу гласало је 17 .
Изабрани су Радојко Илић и Никола Сретеновић

Посланички избори 18.3.1923. године

Никола Пашић је поднео оставку на место председника владе децембра 1922. године.
Власт је освојила, Народна радикална странка Николе Пашића са 108 мандата од укупно 312.
Хрватска сељачка странка Стјепана Радића са 70 мандата
Југословенска демократска странка Љубе Давидовића са 51 мандата.

Качерски срез.
Укупно има 3845 бирача .

Никола Сретеновић, Демократска странка, добио је 1.375 гласова
Радојко Илић, Радикална странка,  са 1992 гласа
Света Стојановић , Земљорадничка странка са 379 гласова

Белановица.: 56 бирача; Демократи (Никола Сретеновић) 29,
Радикали (Радојко Илић) 25
Калањевци: 204 бирача; демократи 100, радикали   97, земљорадничка странка   7 посланика
Трудељ:  202 бирача: демократи   71, радикали 126, земљорадничка    2
Живковци:195 бирача; демократска. 53, радикали 133, земљорадничка    6
Шутци: 178 бирача; демократе  40, радикали  36, земљорадничка  84
Драгољ: 193 бирача; демократе   77, радикали   76, републиканска( Витомир Ћосић)   34

Одлуком Централног већа Комунистичке партије од 14. јануара 1923. године основана је Независна радничка партија Југославије на чијој организацији у више села Качера је радио Стева Сингер. На овим изборима партија је добила 35 посланичких места. Независна радничка партија постојала је до јула 1924. године.

Посланички избори 8.02.1925. године

Владајуће странке Националног блока однеле су победу освојивши укупно 164 мандата, док су остале странке освојиле укупно 151 мандат.

Народна радикална странка освојила је 142 мандата и председник владе  је Никола Пашић
Хрватска републиканска странка (Стјепан Радић) освојила је 67
Југословенска демократска странка (Љуба Давидовић) освојила је 36
Самостална демократска странка (СветозарПрибићевић)освојила је 22

Руднички округ

Народна радикална странка (Никола Пашић)     28,8 %     мандата 142   од укупно 315
Хрватска сељачка странка (Стјепан Радић)               22,4                       67
Југослов.демократска странка(Љуба Давидовић)     11,8                       36
Самост. демокр. Странка (Светозар Прибићевић)      4,8                       22

Премијер: Никола Пашић, затим од 8.4.1926. Никола Узуновић

Качерски срез

Воја Јањић, Радикална странка а против њега био је доктор Радован Катанић

Пера Милановић, трговац из Горњег Милановца био је демокртски кандидат а његов заменик био је Милутин Мирић из Калањеваца

Постојала је и Републичка листа али немамо података ко је био кандидат.

Изабрани су Воја Јањић, радикал, и Пера Милановић, демоктрата

 

Посланички избори 01.09.1927. године

Народна радикална стр.( Аца Стојановић)        31,9%      112  од  315 мандата
Југосл. Демократ. Стр.(Љуба Давидовић)         16,6            63
Хрватска сељачка стр.( Стјепан Радић)             15,8            61
Самостална деокр.стр.(Светозар Прибићевић)   8,8           22 мандата

Премијер: Aца Станојевић  затим Велимир Вукићевић од 17.7.1927

Качерски срез

Сретен Сретеновић, трговац из Горњег Милановца на листи радикала
Пера Милановић, трговац из Горњег Милановца на Демократској листи
Ђорђе Јевтић из Шутаца на Земљорадничкој листи
Изабрани су Сретен Сретеновић, радикал и Пера Милановић демократа

Посланички избори 6. јануар 1929. године
Уведена је војна диктатура и није било избора
Миленко Миловановић из Пољаница прича да је 7 јануара била игранка у кафани на коју је дошао деловођа ивановачке општине Александар Станојчић, који је том приликом донео проглас ондашњег краља Александра Карађорђевића којим се укида устав и парламент и заводи војна диктатура. Деловођа је прочитао проглас те је говорио о садржини прогласа и величао династију Карађорђевић.
Кад је прочитао проглас народ је то примио без коментара, сем оних који су били на власти. У народу је после тога завладао страх, јер је била ограничена слобода грађана. Незадовољство је што је Петар Живковић, војно лице дошло на чело владе а да нема он способности и што се овде говорило да је он имао интимне односе са краљицом Маријом..

Кад су у Скупштини погинули Басаричек и Павле Радић, а рањен Стјепан Радић и још неки посланици тај поступак владајућег режима је осуђиван.Пуниша Рачић извршио је убиство људи и послат на издржавање казне, али се говорило да се тамо живи боље него да је био на слободи. Зато се говорило да је то убиство унапред припремљено. Свега неколико њих је одобрило ту политику, а огромна маса људи је то осуђивала.

Посланички избори 1931. године

Како је изборни закон донесен два месеца пре избора, опозиционе политичке странке (које су свакако од 1929. биле забрањиване и прогањане) нису могле ништа предузети да успеју да поставе кандидатске листе према законским прописима. Због тога су опозиционе политичке странке одбиле учешће на изборима.

Јединствена владина листа Југословенска радикална сељачка странка чији је носилац био генерал Петар Живковић тадашњи председник министарског савета. Добили су свих 305 гласова. Гласање је било јавно
Кандидати у Качеру били су:
Владимир Мирић из Калањеваца који је раније био радикал и
Раденко Сарачевић, ранији демократа
Изабран је Раденко Сарачевић

Причало се да је победио огромном већином Сарачевић јер се у Белановици причало да је Владимир Мирић присвојио једно велико имање општине какањевачке, а Сарачевић се сматрао поштеним човеком

Била је једна Национална листа.  Гласање је било јавно и многи нису излазили због диктатуре. Народ је био незадовољан што се гласа јавно и многи нису хтели изаћи на изборе.

Општински избори  22. септембар 1933. године

По општинама Качера:

Шутци:
Милован Јевтић и Војислав Веселиновић кандидати на листи Земљорадничке странке.
Победио је Милован Јевтић великом већином гласова

Није било страначких борби већ се гласало за поштенијег кандидата.

Калањевци:
Љубомир Десивојевић, демократска листа
Милинко Јовчић, радикалска листа
Победио је Љубомир Десивојевић великом већином гласова међу којима су били и неки гласови радикала.

Драгољ:
Никола Јаћимовић, радикалска листа
Спасоје Радојичић, демократска листа
Победио је Спасоје Радојичић али после избора потукао се са жандарима и смењен је са дужности председника а заменио га је Иван Николић

Белановица:
Милан Глигоријевић кандидат радикала из Горњег Милановца
Живојин Ђукнић, демократа
Победио је Милан Глигоријевић

Трудељ:
Добривој Милић, демократа
Радован Балтић, радикал
Победио је Добривој Милић

Кандидати за општинског претседник среза качерског(Дунавска бановина) за Југословенску националну странку. Већини кандидација присуствовао је посланик Качерског среза г. Раденко Старчевић:

У Качерском крају  илегално  је живео истакнути првак Земљорадничке странке Милош Тупањин, кога је довео Ђорђе Јевтић. Он је због тога кажњен од среског начелника са месец дана затвора и издржао је ту казну на Руднику.

Велики утицај имао је и Милан Илић, земљорадник из Трешњевице, који је био члан Партије од 1919. Године. Често је навраћао и одржавао везе са политички истакнутим људима Чедомиром Плећевићем из Гараша који је овде припадао левом крилу Демократске странке.

Како су 1933. године у Качеру три странке (Демократска, Радикална и Земљорадничка) основале Сточарску задругу, казује нам Драгутин Којић, рођен 1908, пензионисани учитељ из Штавице.
(Казивање забележено 18. августа 2001.године)

Између два светска рата -1933. године, после првих избора који су одржани 1931, иза Шестојануарске диктатуре 1929, решимо да у Качерском срезу, у Белановици, оснујемо Сточарску земљорадничку задругу. Иза тога је била и политика, тј. политичке странке. Наиме, на тим прошлим изборима, када су на власти били Радикали, ми из опозиције- Демократска и Земљорадничка странка и радикалски дисиденти успемо да у нашем срезу освојимо посланичко место. Умасто радикала Владимира Мирића, земљорадника из Калањеваца добије демократа Раденко Сарчевић, земљорадник из Шилопаја.

Закажемо збор у Белановици, у Колаковића кафани. Дођу људи из Калањеваца, Шутаца, Живковаца, Пољаница, Козеља, Драгоља и још неких села. Дође и посланик Сарачевић. Е, сад дође и Јефтић из Шутаца, вођа Земљорадничке странке и уместо са вама удружи се са радикалом-земљаком Владимиром Мирићем, да нам ту иницијативу преотму.

Ми изабрали да нам збору председава неки Николић из Живковаца, не могу сада да се сетим његовог имена, ја, ваљда као писменији, водио записник, изаберемо и два оверача записника. На нашој страни био је и поп Лаза из Белановице. Почео збор рад, иде све глатко, треба само још мало па да се донесу кључне одлуке, да се упишемо у записник. Виде радикали да ћемо успети па изазваше гужву, укрстише се над главама штапови и столице, један сељак подигао астал- штити главу. Видим ја белаја па оставим пола странице бело, а доле упишем своје име и имена оних двојице записничара и то на брзину потпишемо.

Настаде лом, нема ништа више од збора- од оснивачке скупштине. Навалише људи на врата, поче и искакање кроз прозоре. Једни искачу, други их напољу дочекују са штаповима. Ја см био у сељачком оделу: опанци, везене чарапе, лаковани каишеви, фермен и копоран. Умешам се међу оне сељаке слично обучене, гурнем онај записник под копоран и прилепин се уз оног што држи астал над главом, не знам у оној гужви ко је на којој страни. Не смем кроз прозор, хоће да ми укрсте штапове на леђима па се некако без убоја извучем кроз врата.

Радикали мислили да су успели али ја после допишем све потребне одлуке- попуним онај записник, све до наших потписа доле, и мирна Бачка. Тако смо могли да се код државе званично региструјемо, али нам локална радикалска власт Општине Белановица, највише Владимир Мирић, не дадне да седиште буде ту, него смо морали прећи у село Пољанице“

Посланички избори 5.мај 1935. године

Главна изборна трка је вођена између Владине листе др Богољуба Јевтића и листе Удружене опозиције др Влатка Мачека. Избори из 1935. су били први демократски избори по укидању Шестојануарске диктатуре у Краљевини Југославији.

Југословенска национална странка Богољуба Јевтића освојила је 303 посланичка места са 1.748.024 гласова, а Удружена опозиција Влатка Мачека  67 мандата са 1.075.389 гласова

Премијер је био Богољуб Јевтић па га је од 24.06.1935 заменио га је Милан Стојадиновић

Качерски срез
укупно гласало 5.612. гласача
Милорад Станковић, на листи Радикалне странке
Раденко Сарачевић на лести Југословенске народне странке
Ђорђе Јевтић на листи Земљорадничке странке
Богомир Петровић на листи Светислава Ходшера
Била је и листа Димитрија Љотића, са кандидатом Гаврилом Гавровићем, која је добила један глас.
Листа др Мачек са кандидатом Драгутином Адамовићем добила је  62 гласа
Листа Б. Максимовића са кандидатом Михаилом Радуловићем 11 гласова
Учествовала је и листа Светислава Хоџере са кандидатом Богомиром Петровићем.

На овим изборима кандидат Земљорадничке странке Ђорђе Јевтић, земљорадник из Шутаца добио је 2.471 гласова и постао посланик.За Ђорђа су гласали и симпатизери демократа и он је убедљиво победио , а нарог га је на рукама носио после гласања.

У то време режима Милана Стојадиновића, Краљевина Југославија прихвата потписивање Конкордата – споразума са Ватиканом којим се држава обавезује на економске и правне прописе Римо- католичке цркве, укључујући верску наставу у школама, признање црквених празника и слично. Зато долази до револта свештенства и прогресивних снага у држави. У Качеру се такође осећало велико незадовољство, нарочито када се сазнало да је и њихов посланик Ђорђе Јевтић гласао за потписивање.

Миливоје  Никић који је био кандидат на Руднику прича да му је Ђорђе Јевтић рекао да су добили у готову и да су зато гласали за конкордат

Православни свештеници Качера организовали су више зборова и протеста које су Комунисти такође искористили да повећају отпор владајућој гарнитури. Православни зборови су одржани у Горњем Милановцу, Моравцима и Јарменовцима  на којима је поред владике Николаја Велимировића говорио и Лазар Радосављевић, свештеник из Белановице оптуживши посланика Ђорђа.

Међутим, гласајући у скупштини за Конкордат ( који није успео), навукао је гнев свијих земљака. Ђорђе је напустио је Земљорадничку странку и пришао Југословенској радничкој заједници ЈРЗ, а за време Другог светског рата био је организатор Четничког покрета.

У агитацији за Удружену опозицију на збору у Белановици говорили су др Иван Рибар и адвокат Живановић. Велики агитатор био је и Стева Сингер.

Уочи избора Стева Сингер донео је свежањ Прогласа Комунистичке партије у коме пише да сељаци треба  да се врше саботажу избора тако да се пшорез не плаћа.  Плакатису били налепљени ноћу у шутачкој општини.У Белановици, док је срески полицијски  писар био у кафани, плакати су полепљени а после су скидали летке.

На овим изборима у Белановици агитовао је и др Иван Рибар председник Демократске странке. Дан уочи избора у кафани Душана Ђукнића у Белановици било је друштво Спасоје Радојичић, земљорадник из Драгоља, Милинко и Вићентије Радојичић, Раденко и Војислав, Бранислав Марковићи. У кафани је био и Сава Димитријевић Ћора, срески начелник са Рудника па је позвао Спасоја за свој сто и почео га убеђивати да Спасоје откаже збор на којем је требао да говори Рибар. Спасоје се на вређања Рибара доста увредио и почео да прети Ћори те су морали жандарми да интервенишу.

Сутрадан на збору жандарми су поново интервенисали и покушали да спрече одржавање збора и покушали да ухапсе Спасоја Радојичића али демократе то нису допуштали. Др Рибар је саветовао Спасоју да се преда жандармима и да ће му пружити сву стручну помоћ у одбрани пред судом. Тако је и било. У Окружном суду у Чачку одржано је суђење Спасоју и његовим друговима који су му помагали у обрачуну са жандармима. Спасоја су бранили шест адвоката из Београда и суд је ослободио све окривљене.

На тим изборима Стеван Сингер агитује за Удружену опозицију и помаже у Шутцима кандидату Милутину Симићу из Земљорадничке странке, који је и победио свог противкандидата. Поред Шутаца, Белановица и околина здушно је Удружену опозицију али је победила владина листа Југословенске радикалне заједнице ЈЕРЕЗ-а са 49%. гласова

На тим изборима у качерском срезу вођена је велика предизборна борба. Влада Богољуба Јевтића растурала је помоћу авиона летке на којима је посало да се гласа Јевтић. Начелник у Белановици, уцењивао је бираче, заједно са шумарским референтом, због честих шумских крађа дрва, да ће они који гласају за владиног кандидата бити ослобођени. У исто време кандидат Земљорадничке странке Ђорђе Јевтић, земљорадник из Шутаца, искористио је тај владин позив и тврдио да је то агитација за њега и његову листу, користећи своје презиме. И Ђорђе је скупио 2.471 глас и однео победу за посланика.

У време режима Милана Стојадиновића, краљевина Југославија прихвата потписивање Конкордата – споразума са Ватиканом којим се држава обавезује на економске и правне прописе Римо- католичке цркве, укључујући верску наставу у школама, признање црквених празника и слично. Зато долази до револта свештенства и прогресивних снага у држави.У Качеру се такође осећало велико незадовољство, нарочито када се сазнало да је и њихов посланик Ђорђе Јевтић гласао за потписивање кункордата. Православни свештеници Качера организовали су више зборова и протеста које су комунисти такође искористили да повећају отпор владајућој гарнитури. Православни зборови су одржани у Горњем Милановцу, Моравцима и Јарменовцима на којима је поред владике Николаја Велимировића говорио и Лазар Радосављевић, свештеник из Белановице, оптуживши посланика Ђорђа.Ђорђе Јевтић је напустио Земљорадничку странку и пришао владајућој странци Југословенске радничке заједнице.

Општински 1936. године

На Руднику је владин кандидат ЈРЗ-е био Милан Карааулић а на опозиционој листи Миливоје Никић прича каква је била атмосвера пред избора. Он је требао да буде кандидат опозиције. У Министарству унутрашњих дела био је срески начелник и добио упуства шта да ради да владина листа добије. Министар му је обећао да ће добити  90000 динара ако добију изборе.:

Начелник ми је нудио сав новац да не учествујем као кандидат. Ја нисам пристао, јер смо се ми у опозицији договорили да идемо на изборе групн о. Чиновници су гласали рано ујутро. Само је учитељ Милутин Ђурић гласао за опозицију. У 9 сати начелник је наредио да се кува врућа ракија. Ми смо гласали по групама. Начелник је дошао насилно са својом групом и 12 жандара са ножевима на пушкама и избацује наша људе са биралишта.
Предсадник бирачког одбораа Радомир Лутовац изјавио је да он не сме да прекине изборе и да констатује у записнику неправилност. Онда су режимски људи почели да дају паре и купују гласове тако да су најзад добили већину са 12 гласоваа више. Ја сам се објашњавао са начелником Савом Танасијевићем – Ћором, говорећи да му није место да се тако понаша.
Пре гласања начелник је позвао 97 људи који ће гласати за опозицију и показивао им оптужбе које је сачинио руднички шумар. Обећао је да ће све да баци у ватру ако гласају за власт.
После избора начелник ми је признао да сам га много намучио тражећи нешто по архивама против мене али да нема ништа“.

Пољанице:
Милорад Јовановић Бубоња, кандидат Земљорадничке странке
Божа Јовановић, из Козеља био је кандидат Југословенске народне странке
Бранислав Марјановић из Ивановаца био је на листи Југосливенске радикалне заједнице ( ЈРЗ)
Победио је  Бранислав Марјановић

Шутци:
Драгиша Симић био је кандидат ЈРЗ
Милутин Симић био је на листи Удружене опозиције. Стева Сингер је агитовао за Милутина
Победио је Милутин Симић
Сиромашнији грађани гласали су за Удружену опозицију а богатији за ЈРЗ ( коалиција Југословенске радикалне заједнице са радикаломМиланом Стојадиновићем, Коршецом из Словеначке људске странке и Мехмед Спахом из Југословенске муслиманске организације)

Калањевци:
Владимир Колаковић, кандидат ЈРЗ
Ивко Гавриловић, кандидат Удружене опзиције
Победио је Владимир Колаковић
Агитација је била оштра јер радикали нису успели да освоје ову општину. Присталице ЈРЗ-а давали су новац за гласање преко учитеља Миодрага Илића и њихов кандидат је победио

Белановица:
Периша Ракић, кандидат ЈРЗ
Василије Лазић, кандидат Удружене опозиције
Победио је Периша Ракић

Живковци:
Грујица Пљескоњић, кандидат Удружене опозиције
Сретен Пљескоњић и Потар Гавриловић.  кандидати радикала
Победио је Грујица Пљескоњић. Он је био јако сиромашан. Био је у делегацији за набавку жита за исхрану становништва. Нађен је убијен у једном потоку у Гарашима.

Драгољ:
Никола Јаћимовић, кандидат ЈРЗ
Драгослав Ломић, демокрта био је кандидат Удружене опозиције
Победио је Никола Јаћимовић са великом већином гласова

Трудељ:
Милорад Марковић, кандидат Удружене опозиције
Чедомир Чолић, кандидат ЈРЗ
Победио је Чедомир Чолић са великим бројем гласова.

Посланички избори 11. децембар 1938. године

Главна изборна трка је вођена између ЈЕРЕЗЕ  , Југословенске радикалне заједнице др Милана Стојадиновића (Народна радикална странка, Словеначка народна странка, Југословенска муслиманска организација) која је добила 306 мандата, и блока Народне слоге, др Влатка Мачека ( Хрватска сељачка странка, Самостална демократска странка, Демократска странка, Земљорадничка странка, Црногорска федералистичка странка) која је добила 67 мандата .
Избори из 1938. године  били су последњи који су одржани у Краљевини Југославији.
Премијера Милана Стојадиновића заменио је Драгиша Цветковић од 5.2.1939

У Качеру:
Избори су били врло значајни јер су обављени у времену кад је фашизам куцао наврата земље преко српске владе. Плаћањем гласова и застрашивањем сиромашног народа који је имао  пореске дугове, успели су доћи до победе.
Кандидат ЈРЗ био је Милорад Станковић а опозициони кандидати бли су Драгутин Адамовић и адвокат Миодраг Живановић. У агитацији Живановић се жалио да су му претили да ће га убити ако победи и боље му је да побегне. И он је отишао. Победио је кандидат ЈРЗ Милорад Станковић

У Шутцима је победио  Ђорђе Јевтић
На дан избора било је и туче. Јевтић је плаћао гласове

Драгољ: Победила је листа Удружене опозиције

Калањевци: Победио је Милорад Станковић из сртанке ЈРЗ.
Ђорђе Јевтић је добио само неколико гласова

Живковци: Победила је странка Удружене опозиције

Трудељ: Победио је Милорад Станковић из ЈРЗ

У Качерском крају у то време на стани ЈРЗ и  Удружене опозиције било је угледних пољопривредника који су окупљали народ и вршили на њега утицај.

Тако су на страни опозиције најугледнији у овом крају били: Стеван Марковић Сингер, Тихомир Дражић, Спасоје Радојичић, Добривоје Милић, Савко Лазаревић, Милан Петровић, Радојко Плескоњић, Милоје Ђорђевић и Бранислав Гавриловић.

На страни ЈРЗ најугледнији представници били су: Владимир Мирић, Владимир Колаковић, Живојин Живановић, Павле Ракић, Никола Јаћимовић, Чедомир Чолић, Ђорђе Јевтић и Војислав Веселиновић

   11. новембар 1945.  Избори за Уставотворну скупштину 

Једина листа била је Народни фронт Југославије  и добила 354 маста у скупштини од 354
Премијер: Јосип Броз Тито

  1.  новембар 1946.године

Први скупштински избори у Србији после Другог светског рата одржани су 10. новембра 1946. године. Били су то избори за Уставотворну скупштину НРС

По први пут право гласа добиле су жене и војници. Гласање је вршено куглицама до новембарских избора 1953, када се по први пут уводе гласачки листићи.

Март 1951. године  

Комунистичка партија Југославије (Комунистичка партија Србије) –315 посланика
Новоизабрани премијер:  Петар Станболић

Делегати друштвено-политичког већа у СО Љиг 1978. године из белановачке околине:

  • Милинко Колаковић. радник из Калањеваца
  • Војислав Гавриловић, пензионер из Калањеваца
  • Бранислав Ракић, радник из Белановице
  • Драгиша Илић, земљорадник из Пољаница
  • Мирослав Марковић, радник из Белановице
  • Радован Јоксимовић, радник из Калањеваца

Делегати друштвено-политичког већа у СО Љиг 1978. године из белановачке околине:

  • Милинко Колаковић. радник из Калањеваца
  • Војислав Гавриловић, пензионер из Калањеваца
  • Бранислав Ракић, радник из Белановице
  • Драгиша Илић, земљорадник из Пољаница
  • Мирослав Марковић, радник из Белановице
  • Радован Јоксимовић, радник из Калањеваца

 Изборна листа у Белановици за 2014 . годину

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

2016. године- Парламентарни и локални избори

Листа CДC Борис Тадић , Михаило Зечевић – „3а бољи Љиг“ добила је 270 гласова и није ушла у Скупштину
Бранкица Лазаревић, Козељ
Милан Ристивојевић, Козељ
Милојко Николић, Шутци
Мира Поповић, фризер
Ненад Петровић, Пољанице
Снежана Марковић, Пољанице

Листа грађана „Нови талас- млади за Љиг и Качер“ добила је 428 гласова и 2 мандата у Скупштини
Милош Матић, Белановица
Тијана Ивановић, Белановица
Милош Глогоријевић, Белановица
Иван Илић, Пољанице

Листа Српски покрет Двери – „За живот Љига и Качера“, добила је 475 гласова и 2 мандата
Владимир Догањић, Калањевци
Марко Ђурђевић, Козељ
Милена Јаловљевић, Калањевци
Душан Глишић, Живковци
Лазар Томић. Шутци

Листа Социјалистичка партија Србије, добила је 679 гласова и 3 мандата
Радоје Петровић, Пољанице
Милан Попповић, Шутци
градимир Јоксимовић, Калањевци
Мирослав Рајичић, Белановица
Матија Илић, Козељ
Гордана Н. Јоксимовић, Калањевци

Листа „Заједно и одлучно за општину Љиг“ добила је 573 гласова и 3 мандата
Јован Ђукнић, Калањевци
Марко Павловић, Козељ
Драган Јованчевић, Шутци
Владимир Мишић, Пољанице
Рајица Томић, Белановица

Листа „Александар Вучић – „Србија побеђује“ победила је са 2948 гласова и добила у Скупштини 16 мандата
Милан Обрадовић, Козељ
Милан Миловановић, Пољанице
Србољуб радојичић, Белановица
Милован Лукић, Живковци
Милован Ђукниђ, Калањевци

Парламетарни избори 2018. године

Листе на изборима у Белановици:

 

  1. године- Парламентарни и локални избори

На локалним изборима за одборнике Скупштине општине у Љигу на листама су пријавњених:

  1. Листа Српске напредне странке:
    Гласало;  Белановица са 356 гласача -108. Живковци са 114 гласача-47 ,Калањевци са 259 гасача 100, Мозељ са 254 гласача -87, Пољанице са 330 гласача 75, Шутци са 262 гласача -92

За одборнике скупштине:

Миомир Симић Мија из Калањеваца
Милан Обрадовић

За председника Месне заједнице:

Драган Ненадовић из Шутаца
Милован Марковић Ћамил из Шутаца
Горан Миловановић из Драгоља
Предраг Марковић из Белановице
Миломир Лукић из Живковаца
Миша Илић из Козеља
Иван Марковић из Пољаница

  1. Листа Социјалистичке партије Србије – за одборнике: Белановица -13, Живковци-5, Калањевци -10, Козељ-16, Пољанице -71, Шутци- 25

Радоје Петровић из Пољаница
Милан Поповић из Шутаца

  1. Листа грађана „Заједно и одлучно за Општину Љиг“ за одборнике:  Белановица -50, Живковци-18, Калањевци -41, Козељ-11, Пољанице -13, Шутци- 26

Верица Мирић из Белановице
Зоран Јоксимовић

  1. Листа грађана „Најбоље за Љиг и Качер“ – за одборнике: Белановица -23, Живковци7, Калањевци -27, Козељ-31, Пољанице -38, Шутци- 11

Милован Догањић из Белановице
Предраг Благојевић из Козеља
Љиљана Плескоњић из Белановице
Гордана Јосиповић из Калањеваца

5. Г Г „ Време је за бољи Љиг“ – Белановица 2, Живковци -2, Калањевци -5, Козељ-29, Пољанице -5, Шутци- 4

Избори 17.09.2023. године – Парламентарни и општински избори

Општина Љиг
Укупан број бирача:  8.574
Гласало: 5.978  – 69,7 %

  • А. Вучић –  Србија не сме да стане- — 2.601 глас
  • И. Дачић – СПС 515
  • В. Шешељ СРС 131
  • Заветници и Двери 347
  • Нови ДСС- Нада са Србију 469
  • Србија против насиља – 231
  • Народна странка – вук Јеремић                   49
  • др Несторовић – Ми 312

 Општински  избори

  место снс спс Домаћ
ински
Зај. за Љиг Прот. насиља заветници Укупно
гласало
 
1 Ба 106 7   38 13 100   5 276  
2 бабајић 65 19 52 12 30 2 213  
3 Беланов 65 6 9 9 39 5 137  
4 бошљан 69 17 6 1 12 7 119  
5 велишев 47 8 62 13 86 8 244  
6 гукош 34 8 14 11 30 8 108  
7 Дићи-д.бањан 61 18 28 13 32 10 166  
8 живковц 43 6 3 4 16 7 86  
9 ивановц 57 24 26 25 33 17 192  
10 јајчић 75 20 21 33 32 0 191  
11 Кад.лука 92 17 55 6 26 4 207  
12 калањев 76 8 7 37 56 10 197  
13 козељ 67 14 44 8 27 5 168  
14 лалинци 39 4 4 2 45 1 98  
15 латковић 66 20 6 7 46 5 156  
16 липље 68 9 3 17 18 8 118  
17 бранчић 99 12 23 13 86 8 244  
18 Љиг 1 119 58 127 50 123 6 501  
19 Љиг-2 119 36 163 45 144 3 526  
20 Љиг-3 84 18 69 29 87 3 297  
21 Љиг-4 98 27 82 55 120 7 402  
22 милавац 83 8 1 2 0 5 104  
23 моравци 109 36 26 16 41 26 256  
24 палежни 38 13 18 5 18 4 99  
25 пољаниц 64 37 33 247 26 3 192  
26 Славк-1 43 3 16 8 15 12 102  
27 Славк-2 70 4 14 20 18 7 138  
28 цветанов 79 35 25 10 46 0 200  
29 штавица 54 4 71 7 20 1 162  
30 шутци 85 15 10 18 31 6 175  
  укупно 2174 531 1056 504 1320 188 5772  

 

ПРИЧАЛО  СЕ И ПИСАЛО

  • Драгиша Божић, хроничар из Мораваца пише у ваљевској „Ревији Колубара“:
    ( октобар 2001)

Стока, између демократа и радикала:
Како су 1933. године у Качеру три странке (Демократска, Радикална и Земљорадничка) основале Сточарску задругу, казује нам Драгутин Којић, рођен 1908, пензионисани учитељ из Штавице.

Казивање забележено 18. августа 2001. године:

„ Између два светска рата -1933. године, после првих избора који су одржани 1931, иза Шестојануарске диктатуре 1929, решимо да у Качерском срезу, у Белановици, оснујемо Сточарску земљорадничку задругу. Иза тога је била и политика, тј. политичке странке. Наиме, на тим прошлим изборима, када су на власти били Радикали, ми из опозиције- Демократска и Земљорадничка странка и радикалски дисиденти успемо да у нашем срезу освојимо посланичко место. Умасто радикала Владимира Мирића, земљорадника из Калањеваца добије демократа Раденко Сарчевић, земљорадник из Шилопаја

Закажемо збор у Белановици, у Колаковића кафани. Дођу људи из Калањеваца, Шутаца, Живковаца, Пољаница, Козеља, Драгоља и још неких села. Дође и посланик Сарачевић. Е, сад дође и Јефтић из Шутаца, вођа Земљорадничке странке и уместо са нама удружи се са радикалом-земљаком Владимиром Мирићем, да нам ту иницијативу преотму.

Ми изабрали да нам збору председава неки Николић из Живковаца, не могу сада да се сетим његовог имена, ја, ваљда као писменији, водио записник, изаберемо и два оверача записника. На нашој страни био је и поп Лаза из Белановице. Почео збор рад, иде све глатко, треба само још мало па да се донесу кључне одлуке, да се упишемо у записник. Виде радикали да ћемо ми успети, па изазваше гужву, укрстише се над главама штапови и столице, један сељак подигао астал – штити главу. Видим ја белаја па оставим пола странице бело, а доле упишем своје име и имена оних двојице записничара и то на брзину потпишемо.

Настаде лом, нема ништа више од збора – од оснивачке скупштине. Навалише људи на врата, поче и искакање кроз прозоре. Једни искачу, други их напољу дочекују са штаповима. Ја см био у сељачком оделу: опанци, везене чарапе, лаковани каишеви, фермен и копоран. Умешам се међу оне сељаке слично обучене, гурнем онај записник под копоран и прилепим се уз оног што држи астал над главом, не знам у оној гужви ко је на којој страни. Не смем кроз прозор, хоће да ми укрсте штапове на леђима па се некако без убоја извучем кроз врата.

Радикали мислили да су успели али ја после допишем све потребне одлуке – попуним онај записник, све до наших потписа доле, и мирна Бачка. Тако смо могли да се код државе званично региструјемо, али нам локална радикалска власт Општине Белановица, највише Владимир Мирић, не дадне да седиште буде ту, него смо морали прећи у село Пољанице

  • Драгиша Божић је, када су у питању избори 2000. године, забележио је један интересантан догађај :Најуспешнију кампању водио је МилојкоРадовановић из Белановице (СПО). Он је био кандидат Удружене опозиције Љига  у селу Пољанице и намерно је агитовао против себе а у корист колеге из ДОС-а и успео сто посто: није добио ни један глас, што је ДОС-овцу омогућило да леву коалицију победи за један глас.

 

РАЗНЕ ВЕСТИ И ДОГАЂАЈИ

1958. године: У Белановици је 12. марта 1958. године одржан велики општински збор коме је присуствовало преко 2.000 грађана из свих села општине. Збор је отворио Радиша Балтић, председник Народног одбора општине а зтатим су окупљеним бирачима говорили посланички кандидати за Савезно веће народне скупштине Миле Прокић и Риста Михаиловић и посланички кандидат Републичког већа народне скупштине Србије Милован Радојевић.

Белановачка опшина има нешто више од 5.000 бирача.

На предизборним агитацијама за посланике 1935. године у Белановици присуствовао је и др Иван Рибар председник Демократске странке. Дан уочи избора у кафани Душана Ђукнића у Белановици било је друштво Спасоје Радојичић, земљорадник из Драгоља, Милинко и Вићентије Радојичић, Раденко и Војислав, Бранислав Марковићи. У кафани је био и Сава Димитријевић Ћора, срески начелник са Рудника па је позвао Спасоја за свој сто и почео га убеђивати да Спасоје откаже збор на којем је требао да говори Рибар. Спасоје се на вређања Рибара доста увредио и почео да прети Ћори те су морали жандарми да интервенишу.

Сутрадан на збору жандарми су поново интервенисали и покушали да спрече одржавање збора и покушали да ухапсе Спасоја Радојичића али демократе то нису допуштали. Др Рибар је саветовао Спасоју да се преда жандармима и да ће му пружити сву стручну помоћ у одбрани пред судом. Тако је и било. У Окружном суду у Чачку одржано је суђење Спасоју и његовим друговима који су му помагали у обрачуну са жандармима. Спасоја су бранили шест адвоката из Београда и суд је ослободио све окривљене.

На тим изборима Стеван Сингер агитује за Удружену опозицију и помаже у Шутцима кандидату Милутину Симићу из Земљорадничке странке, који је и победио свог противкандидата. Поред Шутаца, Белановица и околина здушно је Удружену опозицију али је победила владина листа Југословенске радикалне заједнице ЈЕРЕЗ-а са 49%. гласова.

На  изборима 1935. године у Качерском срезу вођена је велика предизборна борба. Влада Богољуба Јевтића растурала је помоћу авиона летке на којима је писало да се гласа Јевтић.

Начелник у Белановици, уцењивао је бираче, заједно са шумарским референтом, због честих шумских крађа дрва уцењивао је грађане да ће они који гласају за владиног кандидата бити ослобођени.

У исто време  кандидат Земљорадничке странке Ђорђе Јевтић, земљорадник из Шутаца, искористио је тај владин позив и тврдио да је то агитација за њега и његову листу, користећи своје презиме.

У време режима Милана Стојадиновића, Краљевина Југославија прихвата потписивање Конкордата – споразума са Ватиканом којим се држава обавезује на економске и правне прописе Римо- католичке цркве, укључујући верску наставу у школама, признање црквених празника и слично. Зато долази до револта свештенства и прогресивних снага у држави.

У Качеру се такође осећало велико незадовољство, нарочито када се сазнало да је и њихов посланик Ђорђе Јевтић гласао за потписивање.

Православни свештеници Качера организовали су више зборова и протеста које су комунисти такође искористили да повећају отпор владајућој гарнитури. Православни зборови су одржани у Горњем Милановцу, Моравцима и Јарменовцима на којима је поред владике Николаја Велимировића говорио и Лазар Радосављевић, свештеник из Белановице, оптуживши посланика Ђорђа Јевтића.

Ђорђе Јевтић је напустио Земљорадничку странку и пришао владајућој странци Југословенске радничке заједнице