Друштвено–политички живот места био је прилично буран и разноврстан. Од  проглашења Белановице за варошицу јануара 1904. године почели су се јављати појединци који су следећи идеје неких виђених људи из Србије тог времена пропагирали и у самој Белановици. Тако је било присталица династија Обреновића и Карађорђевића. Било је учесника Аписове организације „Црна рука“ који су и у самом атентату на краља Александра Обреновића били учесници. Ипак сви ратови који су вођени били су обојени националним идејама, да се ратује за краља и отаџбину, и није било подела све до Другог светског рата када су поделе на партизане и четнике много коштале породице.

Промене које су се дешавале у Србији у периоду од Другог српског устанка до времена после Другог светског рата укратко дешавале су се овако:

  • У Србији је децембра 1815. задржана територијална подела на: нахије, кнежине и села. Нахије су касније промениле назив у окружја.
  • Одлуком Народне скупштине о унутрашњем уређењу земље, из 1834. године, установљено је 5 сердарстава: Рашко, Мачванско, Подрињско, Тимочко и Расинско. Ваљевска нахија је била у саставу Мачванског сердарства са седиштем у Шапцу.
  • Сретењским уставом, 1835, укинута су сердарства, а земља је подељена на окружја, срезове и општине,
  • Већ следеће, 1836. године, у Србији су установљене 4 војне области, главна заповедништва, на чијем челу су били војни команданти са чином пуковника, који су вршили војну и цивилну власт. Ваљевско окружје је било у саставу Дринско-Савског главног заповедништва са седиштем у Шапцу,
  • Уставом из 1838. и Устројенијем окружних начелстава и главним дужностима среских начелника.
  • Oд 12. маја 1839. године у Србији је обрзовано 17 окружја. Окрузи су се делили на срезове, а срезови на општине и села,
  • Ваљевски срез са седиштем у Ваљеву формиран је1871. године, да би 1890. био укинут и његова територија припојена подгорском Срезу. Ваљевски срез обновљен је 1896. године. На основу Устава из 1888. године и Закона о уређењу округа и срезова, од 1. јула 1890. године, обављена је нова административна подела на територији Ваљевског округа и добија извесну самоуправу, која је укинута 1894, а поново је враћена 1895. године. Од тада постоје окружни одбор и окружна скупштина. Начелство ваљевског округа је укинуто, Законом од 26. априла 1922. године,  који је донет на основу Видовданског устава, и његова територија је ушла у састав Ваљевске области са седиштем у Ваљеву. Области су укинуте 1929, када су формиране бановине као нове управне јединице. Територија Ваљевске области је ушла у састав Дринске бановине са седиштем у Сарајеву,
  • Када је, 1894. године, укинут Устав из 1888. и враћен Устав из 1869. и Устројеније из 1839, укинута је локална самоуправа.
  • Окружна самоуправа поново је враћена 1905. године, Законом о уређењу округа и срезова. Окрузи су, као јединице административне поделе, укинути Видовданским уставом из 1921. Године,
  • Законом од 26. априла 1922. године установљене су области. Уместо Ваљевског округа формирана је Ваљевска област, са седиштем у Ваљеву, на чијем челу се налазио велики жупан,
  • Области су укинуте 1929. године, када су формиране бановине. Подручје ваљевске области ушло је у састав Дринске бановине, са седиштем у Сарајеву,
  • Недићева влада је, у децембру 1941, увела административну поделу земље на округе, срезове и општине. Тако формирана окружна начелства су престала са радом на основу „Одлуке о устројству и пословању народноослободилачких одбора и Скупштине Демократске Србије“ Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије, од 1. децембра 1944. Године,
  • Бановине су укинуте 1941. године, када су поново основани окрузи у Недићевој Србији. Ваљевском округу припојен је Срез качерски, са седиштем у Белановици, који је раније припадао Рудничком округу. Начелство Округа ваљевског је укинуто 1944. Године,
  • У периоду од априла 1941. до 1944. године срезови су под окупацијском власти, која је поставила своју управу. Среска начелства су престала са радом када су замењене новим властима – народно-ослободилачким одборима,
  • Затим, од 24. априла 1947. године, окружни народни одбори, као административно територијалне јединице, укинути и престали са радом 30. априла 1947. године ,
  • Територијална децентрализација органа власти и преношење одређених права и обавеза Републике Србије на међуопштинске регионалне заједнице, извршени су на основу 1975. године

 

Белановачки крај је имао своје челнике, оберкнезове, старешине насеља, војводе, кметове, председнике који су, неко више неко мање али сви у оквиру свог времена и могућности, доприносили развоју варошице да буде мирно и без потреса.

Време после Другог светског рата има доста сачуваних докумената из којих се могао пратити дроштвено-политички развој места. Ево како се одвијале друштвено-политичке активности народне власти после Другог светског рата према подацима Историјског архива Ваљева:

 

СРЕСКИ НАРОДНИ ОДБОР  БЕЛАНОВИЦА (1944-1947)  

Одбор је формиран је, 22. октобра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор за Срез качерски са седиштем у Белановици. Био је у оквиру округа Рудничког, а од 21. марта 1945. године, на основу Одлуке председништва АСНОС-а, Срез качерски у Белановици припојен је округу чачанском.

Као орган народне власти био је непосредно подређен Окружном НОО округа чачанског, односно Народном одбору округа чачанског са седиштем у Чачку. На среској скупштини делегата НО одбора за срез качерски 22.10.1944. године изабран је одбор од 42 члана са управом и Извршним одбором. Утврђени су и одсеци за одређене делатности: привредни, социјални, здравствени, судски, културно-просветни, управни, финансијски и одсек за обнову. НО одбор од средине 1946. године постао је Срески народни одбор Белановица и обухватао је подручја  месних народних одбора: Белановица, Бољковци, Бранчић, Босута, Војновци, Гукош и Давидовица, Дићи, Доњи Бањани, Драгољ, Живковци, Заграђе, Ивановци, Јерменовци, Калањевци, Козељ, Крива Река, Лалинци, Липље, Љиг, Манојловци, Моравци, Мутањ, Пољанице, Рудник,   Трудељ, Угриновци, Церова, Шилопај, Штавица и Шутци.

Законом о административно-територијалној подели Народне Републике Србије, од априла 1947. године, укинут је срез качерски и тиме је престао да ради Срески народни одбор Белановица. Његова територија ушла је у састав новоформираног Среза љишког са седиштем у Љигу. Организациона структура Среског народног одбора Белановица произилазила је из ситуације, мењала се и саображавала према законским прописима.

До краја 1944. године, унутрашња организација одбора претрпела је извесне измене. Формиран је саобраћајни одсек а благајна Одбора припојена је финансијском одсеку. Формирана је Милиција а при Среској команди у Белановици и даље су задржане партизанске страже, формиране од посебних чета, на Руднику, Угриновцима, Бољковцу и Пољаницама.

Од марта до маја 1945. године, Одбор је донео одлуке о образовању одсека за трговину, формирању Комисије за утврђивање ратних злочина, Среске комисије за ратну штету и Комисије за ратну добит.

Значајније промене у унутрашњој организацији одбора извршене су, половином јула 1945. године, на основу наредбе Окружног НОО округа чачанског. Према тој наредби укинути су шумарски, грађевински, трговина и снабдевање, задругарство и здравље и утврђени следећи одсеци: унутрашњи, просветни, здравствени, социјални, финансијски и привредни. У септембру исте године, ОНО донео је одлуку да се укине Привредни одсек, а образује Пољопривредни одсек, Шумарски и Одсек трговине и снабдевања посебно.

Последењих година (1946. и 1947), извршене су мање организационепромене у оквиру појединих одсека мада се њихов број није повећавао. Среска планска комисија формирана је, 19. јуна 1946. године, а у јануару 1947. године, формиран је Општи одсек.

 

СРЕСКИ НАРОДНИ ОДБОР ЉИГ 1947-1955

На основу Општег закона о народним одборима из 1946, срески народно-ослободилачки одбори мењају назив у срески народни одбор.
Ваљевски срез обухватао је следеће општине: Бањани, Белановица, Бранковина, Ваљево, Дивци, Драчић, Каменица, Лазаревац, Лајковац, Лелић, Љиг, Причевић, Рајковић и Стубо. Децембра 1959. године, опет су укинуте неке општине и Ваљевски срез обухвата 7 општина: Ваљево, Каменица, Лазаревац, Лајковац, Љиг, Мионица и Осечина.
Срески народни одбор Љиг формиран је, на основу Закона о административно-територијалној подели НР Србије од 24. априла 1947. године.

По истом закону, укинути су Качерски срез са седиштем у Белановици и Колубарски срез са седиштем у Мионици. Од делова њихових територија, формиран је Љишки срез, који је обухватао следеће МНО: Ба, Бабајић, Белановица, Бољковци, Бранчић, Босутa, Врачевић, Горњи Мушић, Доћи Мушић, Доњи Бањани, Драгољ, Дудовица, Дучић, Живковци, Ивановци, Заграђе, Јајчић, Кадина Лука, Калањевци, Козељ, Команице, Латковић, Липље, Љиг, Моравци, Пепељевац, Планиница, Пољанице, Прњавор, Ракари, Славковица, Струганик, Трудељ, Угриновци, Цветановац, Штавица и Шутци.

Из укинутог Колубарског среза, Љишком срезу припојени су из укинутог Качерског Среза: Љиг, Белановица, Бољковци, Босуте, Бранчићи, Доњи Бањани, Драгољ, Живковци, Заграђе, Ивановци, Калањевци, Козељ, Моравци, Пољице, Трудељ, Угриновци, Штавица и Шутци.

Скупштина НРС донела је, 1. јуна 1955. године, Закон о подручјима срезова и општина.  Овим законом укида се Љишки срез, а општине са његовог подручја припајају се Срезу Лазаревац са седиштем у Лазаревцу. Нека села из укинутог љишог среза су припојена Срезу Чачак: Драгољ, Трудељ, Бољевци, Латковић, Заграђе, Рековци, Угриновци и Штавица. Лазаревачки срез, 1957. године, припојен је Ваљевском срезу и подручје бившг љишкогсреза налази се у саставу Ваљевског среза.

Организациона структура и надлежност СНО Љиг мењала се у складу са законским променама. Приликом оснивања су за обављање одређених делатности формирани одсеци: за финансије, социјално старање, социјално-здравствени одсек, одсек трговине и снабдевања, културно-просветни одсек, привредни одсек, одсек за пољопривреду и шумарство и комунални одсек.

Године 1949, укинути су одсеци и образована су повереништва и комисије: за пољопривреду и шумарство, за трговину и снабдевање, комуналне послове угоститељтво и туризам, финансије, за рад, за просвету, за народно здравље и социјално старање. Крупне промене у органима власти извршене су, 1952. године, увођењем Среског већа као самоуправног представничког тела грађана и Већа грађана и Већа произвођача, представника запослених у привреди. Укидају се повереништва, а образују савети.

У септембру 1952. године, укидају се савети и формирају секретаријати: за унутрашње послове, за привреду, за пољопривреду и шумарство. Секретаријат је орган Извршног одбора као и повереништво. Има у свом саставу низ организационих јединица. Секретаријати, председник и секретар усклађују рад локалне управе и привреде. Планска комисија прати извршење плана. Њен главни задатак је припремање материјала за израду и разраду планова према упутствима виших планских органа. Пленум НО и Извршни одбор доносе одлуке којима правна служба даје форму. У оквиру правног одсека су постојали реферати за: организацију, систематизацију и стручно уздизање.

 

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ЉИГ 1944-1964

Скупштина општине Љиг формирана је, као Народно-ослободилачки одбор варошице Љиг, 24. октобра 1944. године,  а од 15. маја 1945. године, делује као Месни народни одбор Љиг. Одбор је био под надлежношћу Среза качерског са седиштем у Белановици, до његовог укидања 1947, када потпада под надлежност ново формираног среза Љиг са седиштем у Љигу. 1959. године, који ступа на снагу 1. јануара 1960. године,  из укинуте општине Белановица у општину Љиг прелазе следећа насељена места: Белановица, Живковци, Калањевци, Козељ, Пољанице, Шутци.

Скупштина Србије је донела, 14. јула 1977. године, Закон о територијалној организацији општина,  по којем општина Љиг има у свом саставу следећа насељена места: Ба, Бабајић, Белановица, Бошљановић, Бранчић, Велишевац, Гукоши, Дићи, Доњи Бањани, Живковци, Ивановци, Јајчић, Кадина Лука, Калањевци, Козељ, Лалинци, Латковић, Липље, Љиг, Милавац, Моравци, Палежница, Пољанице, Славковица, Цветановац, Штавица и Шутци.
Када је укинут Љишки срез, 1955. године, општина Љиг прелази у надлежност Колубарског среза са седиштем у Лазаревцу. Укидањем Лазаревачког среза 1957,  општина Љиг је под надлежношћу Среза Ваљево, до укидања срезова 1967. године.
Унутрашња организација и функционисања органа мешали су се у складу са законском регулативом. Након проглашења Устава из 1963, Народни одбор општине мења назив у Скупштину општине Љиг и под тим називом ради и данас.

 

НАРОДНИ ОДБОР ОПШТИНЕ БЕЛАНОВИЦА   1944-1959

Народни одбор општине Белановица формиран је, 22. децембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Белановица са седиштем у Белановици. Био је у оквиру Среза качерског. На основу Општег закона о народним одборима 1946. године променио је назив у Месни народни одбор Белановица, а по Закону о административно -територијалној подели НР Србије, од априла 1947, МНО Белановица прелази у оквир новоформираног љишког среза и потпада под надлежност Среског народног одбора у Љигу.

Априла 1952. године, Белановица је формирана као Народни одбор општине Белановица и није мењала припадност срезу. Територија општине обухватала је пет насењених места: Белановицу, Дрењину, Живковце, Калањевац и Шутце.
На основу Закона о подручјима срезова и општина у НР Србији, од јула 1955. године, општина Белановица је прешла у оквир среза Лазаревац. Проширена територија обухватала је осам насељених места: Белановица, Драгољ, Живковци, Калањевци, Козељ, Пољанице, Трудељ и Шутци.

Према новој административно-територијалној подели општина Белановица прелази из укинутог среза Лазаревац у проширени срез Ваљево. Територија општине није се мењала.
Општина Белановица укинута је 1959. године на основу Закона о подручјима општина и срезова у НР Србији. Њена територија припојена је НО општине Љиг (Белановица, Живковци, Калањевци, Козељ, Пољанице и Шутци – срез Ваљево) и НО општине Рудник (Драгољ и Трудељ – срез Чачак).

 

НАРОДНИ ОДБОР ОПШТИНЕ ДРАГОЉ   1944-1955

Народни одбор општине Драгољ формиран је, 4. октобра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Драгољ са седиштем у Драгољу. Био је у оквиру Среза качерског.  Од 1946. године, на основу Општег закона о народним одборима, променио је назив у Месни народни одбор Драгољ, а по Закону о административно-територијалној подели НР Србије, од априла 1947. године, МНО Драгољ прешао је у оквир новоформираног Среза љишког и потпао под надлежност Среског народног одбора у Љигу.
Априла 1952. године, формиран је као Народни одбор општине Драгољ и није мењао припадност срезу.

Општина Драгољ укинута је Законом од јула 1955. године. Њена територија је, од 1. септембра 1955. године, припојена је општини Белановица – срез Лазаревац

 

МЕСНИ НАРОДНИ ОДБОР ЖИВКОВЦИ 1944-1952

Месни народни одбор Живковци формиран је, 25. септембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор са седиштем у Живковцима. Био је у оквиру Среза качерског. По Закону о административно-територијалној подели НР Србије од априла 1947. године, Живковци су, као Месни народни одбор, прешли под надлежност Среског народног одбора у Љигу.

МНО Живковци укинут је априла 1952. године. Као насељено место, ушао је у оквир општине Белановица – Срез љишки.

 

МЕСНИ НАРОДНИ ОДБОР КАЛАЊЕВЦИ  1944-1953

Месни народни одбор Калањевци формиран је, 25. септембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Калањевци са седиштем у Калањевцима. Био је у оквиру Среза качерског. По Закону о административно-територијалној подели НР Србије од априла 1947. године, Калањевци су, као Месни народни одбор, прешли под надлежност Среског народног одбора у Љигу.

МНО Калањевци укинут је априла 1952. године. Као насељено место, припојено је општини Белановица – Срез љишки.

 

МЕСНИ НАРОДНИ ОДБОР ПОЉАНИЦЕ  1944-1952.

Месни народни одбор Пољанице формиран је, 27. септембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Пољанице са седиштем у Пољаницама. Био је у оквиру Среза качерског.  По Закону о административно-територијалној подели НР Србије од априла 1947. године, Пољанице су, као Месни народни одбор потпале под надлежност Среског народног одбора у Љигу.

МНО Пољанице укинут је Законом од 1952. године. Као насељено место, Пољанице су, припојене Народном одбору општине Ивановци – Срез љишки.

 

МЕСНИ НАРОДНИ ОДБОР ШУТЦИ  1944-1952

Месни народни одбор Шутци формиран је, 25. септембра 1944. године, као Народно-ослободилачки одбор Шутци са седиштем у Шутцима. Био је у оквиру Среза качерског. Године 1946, на основу Општег закона о народним одборима, променио је назив у Месни народни одбор Шутци. Према Закону о административно-територијалној подели НР Србије од априла 1947. године, Шутци су, као Месни народни одбор, прешли под надлежност новоформираног Среског народног одбора у Љигу.

Месни народни одбор Шутци укинут је априла 1952. године. Као насељено место, ушао је у оквир општине Белановица – Срез љишки.

 

САМОУПРАВНЕ ИНТЕРЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Самоуправне интересне заједнице организоване су на основу Устава СФРЈ из 1974. године, као посебан облик самоуправног организовања радних људи, ради задовољавања личних и заједничких потреба и интереса и ради усклађивања рада у одговарајућим областима материјалне производње и друштвеним делатностима. Самоуправне интересне заједнице у области материјалне производње представљале су вид пословног удруживања ради унапређења и обезбеђивања континуитета материјалне производње.

 

Разни догађаји који су записани

Радничке новине“ из Београда бр.284 од 15.12.1911. су објавили да је у Белановици децембра 1911. године формирана Месна организација српске Социјалдемократске партије уместо ранијег Повереништва

На изборима за Уставотворну скупштину одржаних   28. новембра 1920. године  КПЈ је добила 58 посланичких мандата. У Качерском срезу добили су у Шутцима 18, Драгољу 12, Ивановцима 27, Трудељу 11, Калањевцима 11, Руднику 27, Јарменовцима 32, ..

Стеван Марковић Сингер у својим Шутцима добио је 18. гласова али му није било довољно за победу

О штрајку абаџијских радника у Лазаревцу1912. године Миливан Марковић, брат Стеве Сингера који је био учесник штрајка, прича:
Једног летњег дана родитељи су ме опремили и послали у Лазаревац да Стеви однесем нешто од одеће и хране. Када сам тамо стигао имао сам шта и да видим. Улице ове тихе шумадијско-колубарске паланке ишла је огромна поворка људи са заставама и неким транспарентима. Певали су у глас и повремено узвикивали пароле. Долазак њхове поворке привукао је пажњу многих становника Лазаревца и околних места. Ја до тада нисам имао прилике да се сретнем са оваквом колоном, па сам стао да видим ко су ти људи и шта то раде.. Можете замислити какво сам изненађење доживео када сам на челу штрајкачке колоне видео свога Стеву са заставом у рукама. У истом тренутку постао сам горд и поносан на њега али сам и страховао за његову даљу судбину…“

Штрајк је трајао од јула до октобра. Повод је био избацивање са посла оних радника који су тражили потписивање колективних уговора а први који су отпустили раднике били су Милутин Филиповић и Коста Марковић. Стева Марковић Сингер због учешћа у том штрајку био је ухапшен и спроведен у Окружни затвор а пошто је био малолетан, брзо је пуштен.

На изборима1923. годинепобеду је однела  Народна радикална странка Николе Пашића са 108 мандата од укупно 312, а затим Хрватска сељачка странка Стјепана Радића са 70 и Југисловенска демократска странка Лубе Давидовића са 51 мандата.

У Качерскомсрезу за посланике се водила борба између Демократског кандидата Николе Сретеновића који је добио 1375 гласова и Радикала Радојка Илића са 1992 а трећа је била Земљорадничка странка са кандидатом Светом Стојановићем са 379. гласова.
Белановица са 54 гласача који су дали Демократама 29 , Радикалима 25 гласова
Драгољ : од 193 гласача – Демократе 77, радикали 76, Земљорадничка 6 гласова
Живковци: од 195 гласача – Демократе 53 , Радикали 133 , Земљораничка 6 гласова
Шутци: 178 гласача – Демократе 40, Радикали 36, Земљорадничка 84 гласова
Калањевци: од 204 гласача – Демократе 100, Радикали 97, Земљорадничка 7 гласова

На предизборним агитацијама за посланике 1935. године у Белановици присуствовао је и др Иван Рибар председник Демократске странке. Дан уочи избора у кафани Душана Ђукнића у Белановици било је друштво Спасоје Радојичић, земљорадник из Драгоља, Милинко и Вићентије Радојичић, Раденко и Војислав, Бранислав Марковићи. У кафани је био и Сава Димитријевић Ћора, срески начелник са Рудника па је позвао Спасоја за свој сто и почео га убеђивати да Спасоје откаже збор на којем је требао да говори Рибар. Спасоје се на вређања Рибара доста увредио и почео да прети Ћори те су морали жандарми да интервенишу.

Сутрадан на збору жандарми су поново интервенисали и покушали да спрече одржавање збора и покушали да ухапсе Спасоја Радојичића али демократе то нису допуштали. Др Рибар је саветовао Спасоју да се преда жандармима и да ће му пружити сву стручну помоћ у одбрани пред судом. Тако је и било. У Окружном суду у Чачку одржано је суђење Спасоју и његовим друговима који су му помагали у обрачуну са жандармима. Спасоја су бранили шест адвоката из Београда и суд је ослободио све окривљене.

На тим изборима Стеван Сингер агитује за Удружену опозицију и помаже у Шутцима кандидату Милутину Симићу из Земљорадничке странке, који је и победио свог противкандидата. Поред Шутаца, Белановица и околина здушно је Удружену опозицију али је победила владина листа Југословенске радикалне заједнице ЈЕРЕЗ-а са 49%. гласова.

На тим изборима у качерском срезу вођена је велика предизборна борба. Влада Богољуба Јевтића растурала је помоћу авиона летке на којима је посало да се гласа Јевтић. Начелник у Белановици, уцењивао је бираче, заједно са шумарски референтом, због честих шумских крађа дрва уцењивао је грађане да ће они који гласају за владиног кандидата бити ослобођени. У исто време  кандидат Земљорадничке странке Ђорђе Јевтић, земљорадник из Шутаца, искористио је тај владин позив и тврдио да је то агитација за њега и његову листу, користећи своје презиме. И Ђорђе је скупио 2.471 глас и однео победу за посланика.

У то време режима Милана Стојадиновића, Краљевина Југославија прихвата потписивање Конкордата – споразума са Ватиканом којим се држава обавезује на економске и правне прописе Римо- католичке цркве, укључујући верску наставу у школама, признање црквених празника и слично. Зато долази до револта свештенства и прогресивних снага у држави. У Качеру се такође осећало велико незадовољство, нарочито када се сазнало да је и њихов посланик Ђорђе Јевтић гласао за потписивање.

Православни свештеници Качера организовали су више зборова и протеста које су Комунисти такође искористили да повећају отпор владајућој гарнитури. Православни зборови су одржани у Горњем Милановцу, Моравцима и Јарменовцима  на којима је поред владике Николаја Велимировића говорио и Лазар Радосављевић, свештеник из Белановице оптуживши посланика Ђорђа.

Ђорђе Јевтић је напустио Земљорадничку странку и пришао владајућој странци Југословенске радничке заједнице.

Драгиша Божић, писац и хроничар из Мораваца је забележио један интересантан догађај када су у питању избори 2000. године, :

Најуспешнију кампању водио је Милојко Радовановић из Белановице (СПО). Он је био кандидат Удружене опозиције Љига  у селу Пољанице и намерно је агитовао против себе а у корист колеге из ДОС-а и успео сто посто: није добио ни један глас што је ДОС-овцу омогућило да леву коалицију победи за један глас.

Драгиша бележи и један разговор са Драгованом Богдановићем обављен 2005. године где Драгомир прича:

“Примљен сам у партију, без кандидатског стажа, 20.2.1945. године. После три дана зуве ме Јелић у ОЗНУ. Куцам на врата, тишина, опет куцам, опет тишина. Решим да уђам. Јелић седи , не погледа ме као да нисам ушао. Отвори фијоку, гледа тако пет – шест минута. Онда извади неки папир и каже

„Потпиши“ – и даде ми и оловку. Узмем папир. Видим ја шта пише а он дрско:

„ Шта читаш, потпиши !“

Видим ја све против Ђорђа Јефтића. Уствари, као моје писмо, боље рећи оптужница, да је Ђорђе народни непријатељ, да је био против комуниста и све тако… Био сам изненађен и уплашен, окупао сам се у зноју; нисам знао да човек може да се просто окупа у зноју. Скупим храброст и кажем да то не могу да потпишем. Хтедох још нешто да кажем  а он ће

„ Јебо те онај ко те примио у партију …и још нешто; Ако неком кажеш за ово награбусио си, знај сигурно !

И никада, до сада, то нисам смео да причам.

Драгиша пише у ваљевској „Ревији Колубара“:  Стока, између демократа и радикала
( октобар 2001):

Како су 1933. године у Качеру три странке (Демократска, Радикална и Земљорадничка) основале Сточарску задругу, казује нам Драгутин Којић, рођен 1908, пензионисани учитељ из Штавице. Казивање забележено 18. августа 2001.

Између два светска рата -1933. године, после првих избора који су одржани 1931, иза Шестојануарске диктатуре 1929, решимо да у Качерском срезу, у Белановици, оснујемо Сточарску земљорадничку задругу. Иза тога је била и политика, тј. политичке странке. Наиме, на тим прошлим изборима, када су на власти били Радикали, ми из опозиције- Демократска и Земљорадничка странка и радикалски дисиденти успемо да у нашем срезу освојимо посланичко место. Умасто радикала Владимира Мирића, земљорадника из Калањеваца добије демократа Раденко Сарчевић, земљорадник из Шилопаја.

Закажемо збор у Белановици, у Колаковића кафани. Дођу људи из Калањеваца, Шутаца, Живковаца, Пољаница, Козеља, Драгоља и још неких села. Дође и посланик Сарачевић. Е, сад дође и Јефтић из Шутаца, вођа Земљорадничке странке и уместо са вама удружи се са радикалом-земљаком Владимиром Мирићем, да нам ту иницијативу преотму.

Ми изабрали да нам збору председава неки Николић из Живковаца, не могу сада да се сетим његовог имена, ја, ваљда као писменији, водио записник, изаберемо и два оверача записника. На нашој страни био је и поп Лаза из Белановице. Почео збор рад, иде све глатко, треба само још мало па да се донесу кључне одлуке, да се упишемо у записник. Виде радикали да ћемо успети па изазваше гужву, укрстише се над главама штапови и столице, један сељак подигао астал- штити главу. Видим ја белаја па оставим пола странице бело, а доле упишем своје име и имена оних двојице записничара и то на брзину потпишемо.

Настаде лом, нема ништа више од збора- од оснивачке скупштине. Навалише људи на врата, поче и искакање кроз прозоре. Једни искачу, други их напољу дочекују са штаповима. Ја см био у сељачком оделу: опанци, везене чарапе, лаковани каишеви, фермен и копоран. Умешам се међу оне сељаке слично обучене, гурнем онај записник под копоран и прилепин се уз оног што држи астал над главом, не знам у оној гужви ко је на којој страни. Не смем кроз прозор, хоће да ми укрсте штапове на леђима па се некако без убоја извучем кроз врата.

Радикали мислили да су успели али ја после допишем све потребне одлуке- попуним онај записник, све до наших потписа доле, и мирна Бачка. Тако смо могли да се код државе званично региструјемо, али нам локална радикалска власт Општине Белановица, највише Владимир Мирић, не дадне да седиште буде ту, него смо морали прећи у село Пољанице“.

Интересантни су документи о неделима које су власти после Другог светског рата чинили према становништвуна такорећи преким судовима који су вођени без правог судског процеса.

Конфискацију и национализацију имовине у периоду 1947-1955. године вршио је СНО Љиг, а за белановачку област урађено је, од многих предмета и ови:

 

Живановић  Живорад, Трудељ

Пресуда Дивизијског војног суда у Ваљеву за оптужене: Живановић Живорада, Трудељ; Павловић Павла, Липље и Станимировић Светозара, Војковци (13. јул 1947).

Закључак Среског суда у Љигу о конфискацији непокретне имовине од „народног непријатеља“ Живановић Живорада у укупној вредности од 55.000, а површина конфисковане имовине износи 8.65,38 ха (17. јул 1947).

 

Догањић (Војислава) Стеван, Калањевци,

Срез качерски Белановица, Округ чачански. Именовани је у одметништву. Срески народни суд у Белановици донео је закључак посл. бр. конф. 29/45, од 31. октобра 1945; Упитни лист – општи подаци за пољопривредна газдинства; записник о примопредаји конфискованих добара Управи народних добара.

У тачки 9 пише : „ Непријатељско према НОП-у“

 

Јеринић (Војина) Спасоје, Шутци,

Стар 39 година, земљорадник, пресуда Среског народног суда у Белановици, посл. бр. конф. 14/45. Именовани је у одметништву. У корист државе одузето је 2 ха, а ћеркама Загорки и Зорки остављена је кућа са окућницом и стока. (Упитни лист – општи подаци за пољопривредна газдинства; списак имовине; записник о примопредаји конфискованих добара Управи народних добара; тапија;

У тачки 9. пише: „Непријатељски, био четник – помагао је четницима и окупаторима“.

 

Мирић (Марка) Радован, Калањевци,

Срез качерски Белановица, 26 година, земљорадник, конфисковано 2.76,15 ха, стока и храна. Именовани је у одметништву. Пресуда Среског народног суда у Белановици, посл. бр. конф. 3/45; списак пописане имовине „народног непријатрља“ од 18. јуна 1945; записник о примопредаји, 10. септембар 1945; Упитни лист – општи подаци за пољопривредна газдинства;

У тачки 9. пише: „Непријатељско према НОП-у.

Породици именованог, ћерки Мирлени и мајци Видосави, остављено је од непокретног имања 4.30,00 ха;  кућа са окућницом, намештајем, зградама и алатом потребним за сељачко газдинство.

 

Петронијевић (Живка) Стојан, Живковци,

Срез качерски Белановица, 40 година, земљорадник. Пресудом Среског народног суда у Белановици, посл. бр. конф. 11/45 конфисковано 3.11,11 ха. Именовани је стрељан (пише у Упитном листу). Породици, жени Живани, синовима Чедомиру и Миливоју и ћерки Зорки остављена је кућа са окућницом (25 а), земља у величини 5.28,89 ха, млакара, магаза, и штала, а од стоке: две краве, једна јуница, и једно прасе од 40 кг. Списак пописане имовине „народног непријатрља“ од 14. јула 1945; Упитни лист – општи подаци за пољопривредна газдинства; тапија; записник о примопредаји, од 14. септембра 1945;

У тачки 9. пише: „Непријатељко, био окорели противник НОП-а“.

 

По­по­вић Срећ­ко, Бе­ла­но­ви­ца

На­ци­о­на­ли­за­ци­јамли­на  (ре­шење о по­ре­зуза 1947; ове­рен пре писука ­за пре­зи­ди­ју­ма На­род­не скуп­шти­не НР Ср­би­је од 28. апри­ла 1948; за­пи­сник ко­ми­си­је о по­пи­су не­по­крет­не и по­крет­не на­ци­о­на­ли­зо­ва­не имо­ви­не згра­де – мли­на и ин­вен­та­ра; за­пи­сник о при­мо-пре­да­ји мли­на СНО Љиг;  ре­шење СНО Љиг да се на­ци­о­на­ли­зо­ва­ни млин до­де­љу­је Сре­ском млин­ском пред­у­зе­ћу “Сте­ванМар­ко­вић Син­гер” у Бе­ла­но­ви­ци

 

Том­ко­вић Ив­ко, Бе­ла­но­ви­ца

На­ци­о­на­ли­за­ци­ја мли­на  (ове­рен пре­писука ­за пре­зи­ди­ју­ма На­род­не скуп­шти­не НР   Ср­би­је од 28. апри­ла 1948; за­пи­сник о при­мо-пре­да­јим ли­на ка­да је из­вр­шен по­пис   не­по­крет­не и по­крет­не на­ци­о­на­ли­зо­ва­не имо­ви­не згра­де – мли­на и ин­вен­та­ра;  решење СНО Љиг да се Том­ко­вић Ив­ко исе­ли из згра­де на­ци­о­на­ли­зо­ва­ног мли­на где се на­ла­зио и стан ко­ји је ко­ри­стио, а све то је до­де­ље­но Сре­ском млин­ском пред­у­зе­ћу “Сте­ванМар­ко­вић Син­гер” у Бе­ла­но­ви­ци)

Експропријације земље у корист  Земљорадничко – набавне продајне  задруге у Пољаницама 1948. године:
Петровић Драгован
Станојчић Александар
Станојчић Драга

Експропријација земљишта у корист државе за изградњу пута Липље –Пољанице
Павловић Новица
Миловановић Војимир
Павловић Чедомир
Павловић Драгутин
Петровић Радован

Експропријација земљишта ради изградње републичког  пута II реда бр. 100 Рудник – Белановица 1954. године
Мирић М. Јован
Мирић М. Милош

Експропријација земље за изградњу пијаца у Белановици 1958. године
Гавриловић Славка , Белановица