Овим сајтом покушао сам и покушавам да објавим део материјала који сам успео да прикупим из скромне документације која ми је била доступна. Трудио сам се да догађаје представим неким хронолошким редом, по областима у којима се помињу Качер и Белановица са својом ближом и даљом околином. Сајт није школски уџбеник нити научна студија. Он не залази у дубока проучавања појава нити износи студијске анализе, само је скуп већ познатог материјала и усменог казивања о времену које је прошло и које нас прати.
Белановица 50-их година прошлог века
Белановица 50-их година прошлог века

Нисам могао све податке који су наведени у текстовима да лично проверим али сам се трудио да изнете узмем из већ објављених докумената или забележим у разговорима са озбиљним саговорницима.

Жао ми је што садашњост није атрактивна са неким лепим догађајима али живимо у времену које је историјски немирно, а економски нестабилно. Упркос томе, и оваква Белановица каква јесте данас, остаје моја као и свих других који су у њој рођени, досељени и живе у њој.

Белановица - Јул 1933. године
Белановица – Јул 1933. године

У изнетoм прикупљенoм, материјалу трагао сам за подацима везаним више за прошлост, те сам већу пажњу посветио ранијим догађајима а мање садашњим. А и време је у   Белановици историјски било бурније у 18. и 19. веку него што је данас. Белановица на почетку 21. века нажалост стагнира у скоро свим областима али се надам да ће се та стагнација ускоро завршити.

Сматрам потребним да споменем и оне који су пре мене писали о Белановици и њеној околини: Момчило Радовановић и посебно Миодраг Јаћимовић.

Јаћимовић је уложио велики напор у проучавању Белановице и Белановчана кроз њихов живот и рад, а нарочито је проучавао генезу породица. Он је био и једини хроничар места у времену од завршетка Другог светског рата до данас.

Најстарија сачувана фотографија Белановице
Најстарија сачувана фотографија Белановице

Момчило је оставио печат у школи дугогодишним радом и помагжући Јаћиму у заједничком истраживачком послу. Њихова књига “Белановица” је једина написана биографија места до сада. Моја књига истог назива и сајт су само допуњени догађајима  до данашњих дана. Радовановић и Јаћимовић су писали у времену кад се морало водити рачуна шта се сме написати, а шта не јер је комунистичка власт многе догађаје приказивала искривљеним погледима на њих. Данас је то много либералније и верније.

Поглед на Белановицу
Поглед на Белановицу

Сајт има много поглавља која обухватају све сфере живота и употпуњен је мноштвом фотографија. О сваком поглављу засебно могла би се написати обимна књига, а ни тада не би све било обухваћено.

Отварањем сајта, чији сте ви посетилац, имам жељу да заједно са вама и другим љубитељима белановачког краја прикажем само мали део богате историје, надајући се да ће неко од наших наследника забележити, допунити или наставити рад на истраживању у будућности.

Свима вама који добронамерним прилозима у тексту или фотографијама обогатите овај сајт бићу захвалан у име свих Белановчана што ће се подсетити на своје порекло, своје корене и свој делић живота проживљен у Качеру. Они који су боравили у Белановици и који носе лепо сећање на наш крај увек имају прилику да нас поново посете и биће нам драги гости.

Главна улица некада
Главна улица некада

Очекујем да у вашим архивама имате необичне и интересантне фотографије или сведочанства о догађајима, анегдоте, сећања и друге податке које би нам добро дошле да овај сајт учинимо садржајнијим.

Захваљујем свима који су ми подацима помогли да реализујем овај сајт, а посебну захвалност дугујем покојном Ненаду Цветковићу Неши на првобитној верзији сајта, Срђану Глибетићу на претходној, и Младену Анђелковићу који је осмислио и технички реализовао постојећу верзију сајта.

Стиховима песника из Трудеља, Јеремије Лазаревића, започињем причу о овом прелепом крају Шумадије:

На црквеном зиду имена солунаца, дедова Драгољуба и Драгутина,
и сад ми јаче у грудима срце откуцава и бије,
од игре и вике одзвањају Лазини калеми,
у младости од лопте ништа није милије.

Прошло се, видело се, али ти дани фале ми,
тражим моју школу, загледам лица мојих другова,
двориште чудно и некако празно, ипак ноћ је да се спава,
ујутро стићи ће деца нека сасвим друга, летим даље мојим крајем,
уснуло је све, само тихо теку Качер и Берисава.

 

Белановица некада
Белановица некада
Све вас топло и срдачно поздрављам и живи ми били !!!