Uvod

 Uvod

                 Kako ćemo znati budućnost ako ne znamo prošlost ? Prošlost ne zbog prošlosti, prošlost je potrebna sadašnjosti da bismo znali kako da izgradimo budućnost.
                                                                                                                   Vladeta Jerotić

      Ovim sajtom pokušavam da objavim deo materijala što sam uspeo prikupiti iz skromne dokumentacije koja mi je bila dostupna. Trudio sam se da, događaje sačuvam od propadanja i nestajanja koje neumitno donosi protok vremena a koje sam pokušao predstaviti nekim hronološkim redom, po oblastima u kojima se pominje Belanovica  sa svojom bližom i daljom okolinom. Sajt nije školski udžbenik niti naučna studija. On ne zalazi u duboka proučavanja pojava niti iznosi studijske analize, samo je skup već poznatog materijala i usmenog kazivanja o vremenom koje je prošlo i koje nas prati .
   Nisam mogao sve podatke koji su navedeni u tekstovima da lično proverim ali sam se trudio da iznete uzmem iz već objavljenih dokumenata ili u razgovorima sa ozbiljnim sagovornicima.
   Ovim redovima pokušavam da Belanovicu i njenu bližu okolinu približim čitaocima sa svim svojim vrlinama i manama.   Onakvu kakva god je sada i kakva je nekada bila, ona je moja i svih drugih koji su   za nju  vezani provodeći svoj život u nadi da će povratiti svoj nekadašnji sjaj.
      Belanovica,   upletena u istorijske događaje od 16. veka, kada se prvi put pominju okolna sela u austrijskim vojnim kartama  , vezana za međusobne odnose pokolenja znanih i neznanih junaka, naučnika, političara, privrednika, umetnika, duhovnika i sportista u želji svih da  nose jedno ime   Kačerci iz Belanovice.  U njihovim delima nalazimo poruke predaka i svedočanstva ko smo, odakle smo, šta smo radili u prošlosti, gde smo bili a na nama je da odredimo gde ćemo biti. Zato Belanovica zaslužuje više ljubavi i poštovanja svojih žitelja koji bi trebalo da je više poznaju, razumeju i cene te da je dograđuju i čuvaju na dostojanstven način.   
    Žao mi je što sadašnjost nije atraktivna sa nekim lepim događajima ali živimo u vremenu koje je istorijski nemirno a ekonomski nestabilno.
    U iznetim materijalima tragao sam za podacima vezanim više za prošlost,  te sam   pažnju, možda više,posvetio ranijim događajima a manje sadašnjim ali i vreme zabeleženo o Belanovici bilo je burnije u 18. i 19. veku nego što je danas. Belanovica na početku 21. veka nažalost stagnira u skoro svim oblastima.
    Smatram potrebnim da spomenem i one koji su pre mene pisali o Belanovici i njenoj okolini i koji su mi pružili dragocene podatke:  Momčila Radovanovića i posebno Miodraga Jaćimovića. Jaćimović je uložio veliki napor u proučavanju Belanovice i Belanovčana kroz njihov život i rad a naročito genezu porodica. On je bio i jedini hroničar mesta u vremenu od završetka Drugog svetskog rata do danas.
Sajt upotpunjuje mnoštvo fotografija. O svakom poglavlju za sebe mogla bi se napisati knjiga sličnog obima a da opet ne bi sve bilo obuhvaćeno.
      Otvaranjem sajta, čiji ste Vi posetilac, imam želju da zajedno sa Vama i drugim ljubiteljima belanovačkog kraja prikažem samo mali deo bogate građe prošlosti. Nadam se da će neko od naših naslednika zabeležiti i deo budućnosti .  
      Moja priča o Belanovici ovde se završava, ali  se nadam da će novi istraživači dopisati ono što ja nisam pronašao, i nastaviti tamo gde sam stao.
      Svima vama koji dobronamernim prilozima u tekstu ili fotografijama obogatite ovaj sajt biću zahvalan i u ime svih belanovčana što će se podsetiti na svoje poreklo , svoje korene i svoj delić života proživljen u Kačeru. Oni koji su boravili u Belanovici i koji nose lepo sećanje na naš kraj , imaju priliku da nas ponovo posete i biće nam opet dragi gosti.
      Očekujem da u vašim arhivama imate neobične i interesantne fotografije ili svedočanstva o događajima , anegdote, sećanja i druge podatke koje su nam dobro došle da ovaj sajt učinimo sadržajnijim.
      Zahvaljujem svima koji su mi podacima pomogli da uradim ovaj sajt a posebnu zahvalnost dugujem Srđi Glibetuću i pok. Nenadu Cvetkoviću Neši i  iz Lazarevca koji su osmislili ovaj sajt i  koji su ga tehnički   opremili.

      Sve vas toplo i srdačno pozdravljam i živi mi bili. 

          Stihovima pesnika iz Trudelja Jeremije Lazarevića počinjem priču o ovom prelepom  kraju Šumadije:
…..Na crkvenom zidu imena solunaca, dedova Dragoljuba i Dragutina
i sad mi jače u grudima srce otkucava i bije
od igre i vike odzvanjaju Lazini kalemi
u mladosti od lopte  ništa nije milije
prošlo se videlo se ali ti dani fale mi
tražim moju školu zagledam lica mojih drugova
dvorište čudno i nekako prazno ipak noć je da se spava
ujutro stići će deca neka sasvim druga, letim dalje mojim krajem
usnulo je sve samo tiho teku Kačer i Berisava.