Vesti iz kraja

 

          Izvodi iz ljsta  „Napred“ Valjevo i „Ljiško – Kačerske  novine“

 

  21.februar 1948 -Dragolj, napredno selo podiglo dve školske zgrade u prvoj godini petogodišnjeg plana. Stara školska zgrada ozidana kamenom 1871. godine nije bila namenjena za školu, već je bila bakalnica, abadžijska radnja, mehana u kojoj se pijančilo i kockalo. Još u 18 veku izvučen je kamen za zidanje koji stoji danas u blizimi zgrade ali se dragoljčani nisu mogli dogovoriti o mestu zidanja. Jedni su hteli ovde, drugi u Kačeru, treći na Dragoljskom Brdu. Vlast je rekla – nema zidanja bez dogovora- te je tako i ostalo.
        Danas u Dragolju ima dve podignute školske zgrade gde je prva namenjena za progimnaziju. Zgrade su zidali sami Dragoljci a hranili su se od namirnica koje su prikupljene a članice AFŽ-a su spremale. Ukupno je bilo 3600 obroka.
       Pod zastavom istaknutom na krovu završene zgrade članovi Narodnog fronta proslavljali su prvu radnu pobedu u ostvarivanju Petogodišnjeg plana. Na proslavi je iznet broj dobrovoljnih radnih dana u 1947. godini u iznosu od 1290.
         Pored škole Dragolci cu učestvovali u izgradnji puta Ljig-Belanovica i pošumljavanju goleti. Zbog svega toga Sredsko rukovodstvo Narodnog fronata dodelilo je Dragolju 1947.godine prelaznu zastavicu i pohvalu. Školsaka zgrada broj jedan nosiće ime Narodnog heroja Dušana Dugalića.

11.2.1955. Dragolj :  Nedavno je u Dragolju održan zbor birača u kome se diskutovalo o stvaranju komuna i donošenje odluke o elektrifikaciji sela. U Dragolju postoji Narodni odbor opštine. Selo ima oko 210 domovaa njegov bruto dohodak iznosi  12 miliona dinara a plate za osoblje u opštini su oko 500.000 dinara tako da porezom ne može se pokriti trošak administracije. Birači su ovo shvatili i odlučili da je vreme spojiti se sa drugim centrom. Najbliži centar je Belanovica gde je prva kuća dragoljska udaljena 3 a poslednja 9 kilometara. Deca idu u osmogodišnju školu u Belanovici a i svoje proizvode meštani tamo prodaju, sve lekarske usluge dobijaju tamo – jednom rečju Belanovica je njihov ekonomski, kulturni i zdravstveni centar.
          I kada se očekivalo da će birači na zboru doneti odluku da se pripoje Belnovici, našao se Spasoje Radojčić sa svojom grupom ljudi koji se nisu slagali da Dragolj priđe Belanovici već da se priključi Aranđelovcu koji je udaljen 14 kilometara. On svoj stav potkerpljuje time da su u Aranđelovcu za vreme okupacije  „narezi“ bili manji gazdama a sada je manji porez. I većina se na zboru , zastupajući mišljenje Radojčića izjsnila da se pripoje Aranđelovcu! Iako je situaciju u selu drugačija – većina ih je za Belanovicu ali ta većina nije bila na zboru. Jedan broj birača ostao je na zboru neutralan jer nisu hteli nikome da se zamere  dok je jedan deo otišao potokom kradom jer su vudeli da su doneli nakaradnu odluku.
             Ovo nije prvi slučaj da Spasoje unosi zabunu u selu. Kad se ovih dana diskutovalo o elektrifikciji sela, Spasoje je govorio kako on hoće svetlo, on može da plati, ali to drugi ne mogu iako se ogromna većina izjasnila da će učestvovati u elektrifikaciji.
             Izgleda da se Spasoje zaboravio ako misli da je svemogući, kako je to nekada bio kada je iz dragoljske kafane isterivao sve napolje i tukao koga god je hteo.. On je i ovog puta iskoristio sve slabosti Socijalističkog saveza i uspeo da proturi neka reakcionarna shvatanja o o stvaranju komuna i saveza komuna, ali će on ubrzo upoznati snagu Socijalističkog saveza, prava, poštena i logična stremljenja meštana Dragolja i da sa ovim svojim naopakim i skroz štetnim stavom po same građane Dragolja neće moći uspeti.

13.5.1955 – Na plenumu Sreskog odbora SSRN usvojen je predlog Komisije da se na teritoriji sreza formiraju samo dve opšine i to u Ljigu i Belanovici. Opština u Ljigu bi se sastojala iz dosadašnje Ljištine, sadašnje Cvetanovačke, Dučićke, Ba, Kadina Luka, Slavkovica, Donji Banjani, Moravci, Liplje, Ivanovci, Latkovići Jajčić
       Belanovačka opština obuhvatila bi dosadašnju u Belanovici, zatim Trudelj, Dragolj, Jelovik, Bosuta, poljanice i Kozelj.
        Opštinske kancelarije u belanovačkoj opšini bile bi u Dragolju, Poljanicama, Trudelju Kozelju, Bosuti i Jeloviku.
          Plenum je doneo odluku da se 22. maja u svim selima održe zborovi birača na kojima bi doneli konačnu odluku za Komisiju koja bi sačinila konačan predlog za Izvršno veće Srbije. Plenum se složio da se buduća ljiška opština priključi Valjevskom srezu a belanovačka aranđelovačkom.

16.12.1955 – Selo Šutci u lazarevačkom srezu dobilo svetlo. Ove godine za Dan republike seljaci ovog sela dobili su električno svetlo. U Zadružnom domu koga su Šučani izgradili, a za koju su izgradnju dali u radnim časovima , materijalu i novcu oko 6. milona dinara, bilo je svečano.Došli su i prvoborci ovog sela Miša Marković, Slobodan Stanišić, Kaja Marković i drugi. Prisustvovao je i Petar Munjas sekretar sreskog komiteta SK Lazarevac, Mile Prokić poslanik
Dom u Šutcima 2016       Za izgradnju trafostanica i 4 kilometra voda putem samodoprinosa  sakupljeno je 1.528.000. dinara, Narodni odbor opštine liškog sreza dao je pomoć 714.000. dinara a radnu snagu su dali meštani u vrednosti 227.000 dinara. Za sada je osvetljena škola i dom a predviđa se da do Dana republike 1956 u Šutcima više od polovine domaćinstava imaće struju.

Izbori 1957. godine : Odbornici veća proizvođača bili su iz Belanovice: Blagojević Radomir, Vasiljević Ljubiša, Doganjić Budimir, Ivanović Momčilo, Josipović Momir, Jaćimović Dragutin, Jovanović Dragiša, Jevtić Živorad, Mirić Dragoljub, Milovanović Svetozar, Rakić Branislav, Simić Milovan, Sekulić Živorad, Čolić Radomir i Ćosić Dragoslav.
       Odbornici za grupu industrije: Raković Miloš

Februar 1958:   : U je počela sa radom politička škola Opštinskog komiteta saveza komunista Ljig. Školu pogađa 35 mladih članova SK od kojih 70 % su iz proizvodnje. Nastava se odvija prema programu koji je utvrdio CKSKJ Srbije a predavači su uglavno članovi političkog akiva opštine, profesuri Obrazovnog centra. Jedan broj predavača biće iz Marksističkog centra iz Valjeva. Škola će raditi tri meseca a na kraju će polaznici polagati završni ispit.

12.marta 1958 : U Belanovici je. godine održan veliki opštinski zbor kome je prisustvovalo preko 2.000 građana iz svih sela opštine. Zbor je otvorio Radiša Baltić, predsednik Narodnog odbora opštine a ztatim su okupljenim biračima govorili poslanički kandidati za Savezno veće narodne skupštine Mile Prokić i Rista Mihailović i poslanički kandidat Republičkog veća narodne skupštine Srbije Milovan Radojević.
      Belanovačka opšina ima nešto više od 5.000 birača.

 21.12.1958 – U Dragolju posle oslobođenja kažu da je postignuto mnogo a moglo je i više da je bilo sloge među građanima. O tom svedoče dve podignute osnovne škole - na dva kraja sela. U jednoj se skupljaju mališani i uče a druga je potpuno prazna. Čulo se da će doći poslanički kandidat, mnogi su iskoristili priliku da ga vide i da pitaju. Okupilo se za čas oko 80 građana. Mića Radojević, poslanik je dobro poznat u Dragolju jer je sa mnogima radio na organizovanju narodne vlasti i rešavanju krupnih problema. Pitanja su razna: Katastar treba ispraviti, jer su porezi različiti ; Treba popraviti put u zabačene delove sela; red je da se i Dragolj elektrificira; Mića je lepo rekao da ne želi da daje nikakva obećanja. „Ono što ću vam reći to su samo moja razmišljanja kako da ih zajednički rešimo“. I narod mu poverova, ispričaše se i u dobrom raspoloženju se rastaše

31.12. 1958- Pripreme za doček Nove godine vrše se u svim opštinama a najobimnije su u Šutcima. Priprema se pozorišni komad „Nepoželjni zet“ i bogata lutrija gde se nalazi i nagrada –radio aparat. U sali je obezbeđeno 300 sedišta a prisutne će zabavljati džez muzika iz Gornjeg Milanovca.

20.2.1959 – Građani ove opštine dali su u 1958. godini 16.530 radnih dana a kroz mesni samodoprinos a u novcu je dato 60.000 dinara  za rešavanje komunalnih problema :  izgradnja  i popravka puteva kroz sela, izradu propusta i kanala, mostova, drvenih ćuprija.
       Stanovnici Dragolja su podigli most na reci Kačer a vrednost se ceni na tri miliona dinara. Prosečen je nov put  dužine 5 kilometara od Trudelja do Ugrinovaca. Opravljen je put Belanovica – Vagan i tim je otvorena autobuska linija za Beograd. Popravljen je deo puta ka Lazarevcu. U Trudelju je dovedena voda u školu dužine 550 metara. Podignuta je drvena ćuprija na reci Kačer tako da su povezani Ivanovci i Kozelj.

15.5.1959 – U čast rođendana predsednika Tita - Dan mladosti omladina belanovačke opštine je učestvovala u nizu lokalnih akcija. Podižu se igrališta za odbojku, uređuju školska dvorišta, popravljaju putevi. Organizovaće se i nošenje lokalne štafete koju će nositi omladina i pioniri. Sve škole su raspisale pismene temate o Danu mladosti i drugu Titu. Nagrade će dodeliti  Narodni odbor opštine najboljim učenicima . Na sam Dan mladosti u Belanovici će se organizovati miting na kom će predsednik opštine Radiša Baltić razgovarati sa omladincima. Popodne će se održati fiskulturni slet i odabrani sportski program.


20.9.59 – U Kalanjevcima je pronađeno nalazište barita. Područje ove opštine raspolaže velikim rezervama ukrasnog kamena, kamena za kocku i ivičnjake. Prošle 1958. jedna ekipa Gegeološkog instituta otkrila je nalazište barita, vrlo retke i skupocene rude čistoće 90 % što je jedinstveno u Srbiji. Cena mu se kreće oko 10-18. dinara po kilogramu. U Trudelju je osnovano preduzeće za eksploataciju ukrasnog kamena čija cena je oko 35.000 dinara po metru kubnom. Preduzeće će zapošljavati oko sto radnika.


5.8.1960 --  U Šutcima je održana sednica Mesnog odbora  kojoj je prisustvovao Sveta Ćosić predsednok NOO Ljig. Na sednici je analiziran rad Mesne zajednice i izvršenje  plana. Konstatovano je da je plan izvršen 70% i da je aktivnost bila usmerena na izvršenje mesnog samodoprinosa za kopanje bunara kod zadružnog doma i opravka puteva. Diskutovalo se i o jesenjoj setvi i istaknuta potreba za boljom saradnjom sa zemljoradničkom zadrulom.

2.11.1962—MZ Belanovica – Delegati su očekivali otvaranje izborne konferencije Socijalističkog saveta Belanovice, kad je predsednik obavestio da sastanak nema dovoljno delegata, od 60 prisutno je 37, ali je odlučeno da   se skup iskoristi za razgovor sa predsednikom Sreskog  narodnog odbora Živomirom Stankovićem o problemima Belanovice. Belanovčani kažu da im je škola najvažniji problem jer preko 800 učenika iz Belanovice i okolnih sela uči u školi pod nenormalnim uslovima, čak i u podrumima zgrada. Prošlo je deset godina od početka izgradnje nove škole a tek su stigli sa gradnjom do krova. Nedostaju sredstva za nastavak radova. Izjavljuju da su prinuđeni da prodaju hotel, jedini ugostiteljski objekat kako bi obezbedili 5. miliona dinara za nastavak radova. Problem je i novac koji bi se dobio za hotel,  morao bi biti utrošen u turizam koji se počeo razvijati u Belanovici. 
         Drugi problem je prašina koja se diže lošim putem iz Ljiga i kroz naselje. Kada prođe jedno vozilo, naročito u letnjim danima, digne se u naselju ogroman oblak prašine što svima zagorčava odmor. Put je toliko u lošem stanju, da i ako neko pođe njim u Belanovicu, drugi put sigurno neće doći.
            Područje je jako nerazvijeno i jedine privredne organizacije su Zemljoradnička zadruga, Voćni rasadnik i trgovinsko preduzeće „Šumadija“.

2.4.1965-  Kalanjevci mesto na tromeđi sela – Meštanima sela Kalanjevaca i pored nekloliko sastanaka, konferencija i zborova birača, neke stvari ipak nisu bile jasne. Naročito one oko zdravstva. To ih je nateralo da u nedelju održe konferenciju Socijalističkog saveza. Na konferenciji su pored aktivista  iz opštine i zdravstvenih radnika, pozvali i poslaničkog kandidata Miću Radojevića, inače njihovog starog poznanika.
           Položaj Kalanjevaca je malo specifičan pa su specifični i njihovi problemi. Selo se nalazi na tromeđi ne samo tri opštine ( Ljig, Aranđelovac i Gornji Milanovac) već i tri sreza (Valjevski, Kragujevački i Kraljevački). A znamo da su neki propisi u jednoj opštini ovako a u drugom onako . Neki uvode samodoprinos, a neki ne. Kalanjevčani su dobro upućeni u probleme svojih suseda u drugim opštinama i srezovima jer neke svoje poslove često obavljaju i tamo. Jedni drugima susedski prenose informacije o načinu rada. Po nekad se ljute oni, po nekad ovi a kad im nije pravo uzvikuju: Kako to, kod nas doprinos ovoliki a kod njih manji? Zar ovo nije ista država?
               Pa ipak Kalanjevčani nisu neupućeni u sve te stvari. Dok smo putovali ka Kalnjevcima govorili su nam da će na konferenciji biti vruće. Možda bi to i bilo da se na licu mesta nisu našli aktivisti iz opštine  i poslanički kandidat. Njih su pozvali da im nešto kažu, da postave pitanje , da se izjadaju  na neke stvari, da se ljute i da od njih nešto čuju. Naravno, niko nije očekivao od poslanika obećanja , već su ga pozvali da porazgovaraju , da ga upute u njihove probleme.
              Kada je Milan Đorđević otvorio sastanak odmah je dao reč zdravstvenom radniku iz Ljiga. U načinu pregleda i lečenja građana poslednjih dana nešto se izmenilo. Ljudima se učinilo da se sada više plaća, što ih je zainteresovalo i naljutilo.
              - Počeli smo sa primenom naredbe po kojoj se lečenje jedne bolesti odmah plaća do izlečenja. Ranije je za svaku uslugu moralo da se plaća posebno .. Sada je osiguranik u situaciji  da kada dođe u ambulantu plati 750 dinara( iz fonda osiguranja se uzima isto tolika suma) a zatim ima pravo na dalje usluge besplatno. Po ovom sistemu u dobitku su oni koji su stvarno bolesni – objašnjava zdravstveni radnik
               On je zatim kao pravi ekonomista objašnjavao   četiri varijante osiguranja poljoprivrednih proizvođača. Pominjao je cifre, procente, stope, vrsta bolesti, lekove i ko zna šta još.  Oko 120 ljudi pažljivo ga je slušalo trudeći se da uđu u ove komplikovane matematičke radnje.
             - Kako onaj u Dudovici pregleda jeftinije ?“- pita neko
             - Tamo se nije radilo kako treba – odgovara zdravstveni radnik – Lekar u Dudovici činio je ono što ne bi smeo da čini „...
            - Znači moglo je uverenje i za balon rakije?
             - Možda je bilo i toga
Cveja Milić iznosi recept :
             - U Belanovici nema ovih lekova! – veli Milić- Šta da radim?
             - Ja mislim da ih ima . Samo mora se imati u vidu da nekih lekova nema ni u Beogradu, a ne samo u našoj Belanovici..
             - A zašto specijalista za pluća nebi dolazio u Balanovicu da ne putujemo čak u Ljig ? – pita jedan
             - Tih stručnjaka nemamo dovoljno. Jedva smo dobili i ovog. On ne može da stigne na sve strane
             - Mi smo toliko prosvećeni da bismo kao doktor ove iznose mogli da shvatimo – kaže Života Kolaković- Komplikovano je ... Čini mi se da malo više računa moramo voditi o čoveku... kod nas su se svi sredili izuzev seljaka.. Trebalo bi da se osigurmo totalno, da ne mislimo , ali mnogo košta..
              - Ja to neću dočekati- veli Miloje Đukić – Kada bi mogli da uplaćujemo, pa da u starim godinama imamo malo penzije... A što se tiče ostalog , stvar je u tome što su Kalanjevci dosta odbačeni od Ljiga, inače sve bi bilo u redu..
               - Dohodak je , kažu povećan za 100 odsto, a meni je povećan i preko toga. Kako to?  - Pita Miloš Jovićević – Naša zadruga radi kao niko u ovoj zemlji... Sačekaju da pšenica sazri, pa je onda kose. Prospe se više nego što se ubere...Prošle su godine tanjirali , jer je počela da niče... Bruka jedna. A mi se čudimo što moramo da uvozimo pšenicu. Moramo kad naše žito propada.
                - Katastar nije dobro procenjvao kvalitet zemlje - Javlja se za reč Miloje Maksimović – Trebali bi da izađe nova komisuja.... U aranđelovačkoj komuni ukinuli su taksu za kola. Zašto je i mi ne ukinemo? Ako komuna nema sredstva neka se udruži sa nekom jačom.
                 -  Meni je milo što je drug Mića Radojević ovde- javlja se ponovo za reč Života Kolaković – Mićo, poznajem dobro tvog oca, ispisnici smo,  nemoj pogrešno da me razumeš, poslanici bi trebalo da nas češće obilaze. Čujem da ovih dosadašnjih nije bilo na sednici opštine...Ovi naši vajni odbornici ništa nas ni o čemu ne obaveštavaju...Ne tražimo da nam poslanik čini pojedinačne usluge ali za selo bi trebalo nešto da učine. Mi smo imali Lazu Matijevića koji je mnogo učinio za Belanovicu, i ako nije bio poslanik. Organizovao je ljude, borio se da se akcije sprovedu u delo...Mi možemo i hoćemo da radimo, ali nam je potrebna i pomoć..
       Kolaković je govorio još skoro pun sat. Ostali su upadali u reč, zapitkivali, prekidali ga, pravili upadice i slično. Na skupu su govorili sekretar OKSK Ljiga Živomir Obradović i poslanički kandidat Mića Radojević. Ljudi su slušali otvorenih usta. Hteli su da kažu što više ali i da čuju. Ljutili se na ovo i na ono ali i priznavali   svoje slabosti. Sa konferencije su otišli puni utisaka o kojima će svako još dugo raspravljati.

28.6.1968—Ovih dana počeli su radovi na popravci i proširenju puta Ljig-Belanovica u dužini 16 kilometara. Da bi se došlo do asfalta   poterbno je obezbediti blizu 500 miliona dinara. Ove godine popraviće se i asfaltirati oko 6 km. Za šta je potrebno 140. miliona dinara. Sredstva su iz putnog fonda opštine, komunalnog preduzeća iz Belanovice, saobraćajnog preduzeća „Strela“ i konfekcije „Beko“ i preduzeća za puteve iz Beograda. Da bi se put završio potrebno je da građani putem samodoprinosa obezbede i to 5% na dohodak iz poljoprivrede zaposlenih na 5 godina. Međutim odluka o samodoprinosu nije naišla na dobar prijem u nekim selima zbog otpora pojedinaca. Društveno-političke strukture u Ljigu veruju da će građani prihvatiti samodoprinos.

27.06.1969 –Nevreme koje je zadesilo belanovački kraj nanelo je ogromne štete poljoprivredi. Nevreme je pogodilo i Mišu Gavrilovića, učitelja i  pčelara kome je reka Kačer odnela 15. košnica punih meda. Ukupna šteta po oceni Komisije opštine iznosi 6,8 miliona dinara od čega u radnim organizacijama 373 hiljada, na komunalnim objektima oko 5. miliona dinara( uništeni i oštećeni mostovi, naponska mreža i telefonske linije) 1,265 . miliona dinara, na stanbenim zgradama 178 hiljada  i obradivom zemljištu individualnih proizvođača 5 miliona dinara. 
     Nezapamćeno visok nivo reke Kačer izazvao je poplavu na 1.900 hektara najplodnije poljoprivredne zemlje, oštećeno je 36 hektara pšenice, 1.000 hektara kukuruza, 300 hektara deteline. Pored ove štete posebno su stradali objekti u selima  od grada što štetu još uvećavaju.

 19.6.1970. – Očekuje se da put Belanovica –Ljig bude završen do 7. jula - Dana ustanka. Do sada je povaljano i asfaltirano 13,5 kilomatara . 

30.10.1970 – Na reci Kačeru počela je izgradnja novog mosta,  raniji most odnele su bujice, nosivosti 6.tona, čime će biti normalizovan saobraćaj prema Rudniku. Investitor je Preduzeće za puteve Beograd a radove izvodi  komunalno preduzeće iz Belanovice. Očekuje se da će most biti gotov do 29. novembra.

3.9.1971—U Kalanjevcima je uveden mesni samodoprinos od 12 % katastarskog dohotka za svako domaćinstvo i jedan dan rada godišnje za svako za rad sposobno lice na rok od 2 godine,  za dovođenje struje i rekonstrukciju mreže. 

5.1.1973 – 
Za izgradnju puta stanovnici Kozelja  ulažu dosta truda i materijalnih sredstava za izgradnju puta koji povezuje selo sa Belanovicom i Ljigom ali zbog završetka Doma zdravlja radovi su zaustavljeni. Ali u pomoć su pritekli Kozeljci koji žive u drugim mestima. Oni su svojim prilozima dali podstrek meštanima da zavedu dodatni samodoprinos  po stopi 20 % od dohotka od poljoprivrede. Posle toga stigla je pomoć od SO Ljig i zadruge iz Kadine Luke, MZ Belanovice i drugih.  U ovom poduhvatu najviše je pomogao Miodrag Jovanović dipl.inž. šumarstva rođeni Kozeljčanin , zaposlen u Zvorniku. Javilo se 54 zemljaka koji su poslali pomoć ukupno oko 50.000 dinara. Pokloni su bili od 1.000- 3.000 dinara.

21.2.75—Kozeljci će dugo pamtiti 10. februar 1975. godine kad je Kozelj dobio autobusku vezu sa Ljigom.   Put u dužini 6,5 km. Sada ima dobru kamenu podlogu i proširen je na 5 mrtara i presut šljakom. Više od pola puta je povaljano što će deci mnogo značiti koja idu u školu u Ljig. Autobus će svakog dana polaziti iz Ljiga za Kozelj u 5, 20 i 15,15 a iz Kozelja u 6 i 16 časova. Svečanosti su prisustvovali predstavnici društveno-političkih organizacija i auto preduzeća „Strela“. Zaslužni su i Kozeljci:  Grujica Pavlović, bivši predsednik Mesne zajednice i sadašnji , Dragiša Pantović. Posebne napore uložili su Radiša Lj. Pavlović, Radiša Ilić, Radiša D. Pavlović, Raka Radovanović i Milivoje P. Pavlović , oni su za dan utovarili 64 kubika šljunka u reci za posipanje puta. Od omladinaca istakao se Milan M. Milovanović. Posle otvaranja puta kao što je običaj bilo je veselo uz jelo i piće.

4.4.1975—Kalanjevci zavode samodoprinos za izgradnju puteva u selu od 20%  na dohodak  u narednih 5 godina i 15 radnih dana po svakom biraču u izgradnji. Na zboru je bilo 150 birača koji su doneli odluku. Putevi će biti izgrađeni u narednih 5 godina a centralni će biti asfaltiran do sredine sela. Ukupno će biti izgrađeno oko 8 kilometara sa tvrdom podlogom, tako da će selo biti povezano sa Belanovicom. Meštani su još, svojim sredstvima izvršili kompletnu rekonstrukciju elektro mreže u selu, dom im je jedan od najuređenijih u ovom kraju,   uveli su vodu u školu i da su najaktivniji bili mladi ljudi.

29.7.77 – Da bi pomogli izgradnju puta kroz deo sela zvanog Gaj do Šutaca,  omladinska organizacija Kalanjevaca organizovala je radnu akciju „Kalanjevci 77 „ pa sada na putu ima 30 devojaka i mladića u pomoći starijim. Omladinska brigada radi u režimu kao sve brigade u Srbiji. Omladinci dolaze na posao u 7 i odmah počinju radove na trasi i rade do 15 časova. Svakodnevno se čita dneva zapovest a najbolji omladinac tog dana diže zastavu na jarbol ispred zadružnog doma, peva i svira se himna. Posle rada se vraćaju svojim kućama ili ostaju  na predavanjima u domu ili igrankama uveče.
      Na asfaltnom putu od Gaja do Doma su lepo uređene bankine. O akciji se brine ekipa društveno-političkih organizacija sela. Tu je svakodnevno dežurni Slobodan Đuknić, predsednik Mesne zajednice, Milinko Kolaković, sekretar, Aleksandar Arsenijević i komandant radne akcije Radovan Joksimović koji kaže: „U našu brigadu svakodnevno pristižu nove snage. Pored devojaka i mladića iz Kalanjevaca  dolaze i iz Valjeva, Aranđelovca, Belanovice.... „Za sada se posbno ističu: Negoslav Kolaković, Milovan Doganjić, Verica Srećković, Mira Kolaković, Zoran Desivojević, Svetlana Đuknić, Gordana Doganjić, Božidar Danojlić i drugi“  Posebno ističe doprinos OOUR „Transport i mehanizaciju“ iz Valjeva koji su prevezli sav građevinski materijal, preko 1500 kubika kamena. Nije izostala pomoć i „Granita“ iz Slavkovice koji su dali valjak. ( NZ. Danas 2016. godine joiš nije asfaltiran deo puta od Doma do pura Belanovica-Lazarevac a put Belanovica- Kalanjevci je   totalno havarisan) 
      Inače većina domaćinstava ima vode, televizore, automobile i električnu energiju. Po broju udruženih poljoprivrednika nalaze se među najboljim u ljiškom srezu po proizvodnji mleka i mesa a godišnje se utovi preko 3.000 grla stoke.

25-11.1977 –Putem iz Valjeva stižemo posle sat vožnje u selo Kalanjevce. Tamo je Dragoslav Đuknić , dobitnik Septembarske nagrade opštine Ljig, koga svi poznaju.
        Osamostalio se Dragoslav pre dvadesetak godina i vratio svojim zemljacima u Kalanjevce, sa ženom, nekoliko godina radnog staža, skupljenog po fabrikama Aranđelovca i Zemuna, i 2,5 hektara posne zemlje. Počeo je od nule i sa svaštarskom proizvodnjom – rekoše mi u Mesnoj zajednici- a eto , danas ga svrstavaju u red najboljih poljoprivrednih proizvođača ljiške opštine. Septembarsku nagradu koju je ove godine dobio na predlog svojih drugova, suseda i Mesne zajednice, to i potvrđuje.  Teško je odgonetnuti tajnu njegovog uspeha koji zajedno sa sinom ima samo osam razreda škole.
         Vredna je to porodica – kaže Slobodan Đuknić, predsednik Mesne zajednice i magacioner u OOUR“Kačer“ u Kalanjevcima. – po ceo dan su na njivi ili nešto petljaju po kući. Evo sad Dragoslav podiže  staju za tov 150 teladi i prvi je koji će iskoristiti sredstva Zelenog plana u Kalanjevcima. Uzeo je 250.000 dinara za izgradnju tog objekta, kaže isplatiće se a mi smo u to ubeđeni.
          
Dragoslav još manje sumnja. Istina , veli on , teško je biti pod teretom kredita ali da nije njega ko zna kad bi dočekao da ima šest „Simentalki“ , traktor, kosačicu, vršalicu, aparat za mužu krava, auto, televizor, frižider ... Ima i 500 dinara mesečne otplate rate kredita . Jer samo u ovoj godini Dragoslav je utovio 100 teladi, svakodnevno predaje Zadruzi oko 60 litara mleka, a čardak i magaza krcati su pšenicom i kukuruzom. Već iduće godine menjaće plan proizvodnje. Voleo bi da se bavi samo stočarstvom. Zato planira da podigne nekoliko veštačkih livada. Svaštarenju će reći zbogom, a u njgovoj novoj štali naćiće se još deset novih krava plemenite rase. Čini se da je to specifično za Dragoslava, pa se niko ovde u Kalanjevcima mnogo ne iznenađuje.
            Njegovim stopama pošlo je do sada oko četrdesetak proizvođača. Sad je to čitava vojska udruženih a do pre desetak godina Dragoslav je bio sam. Svi udruženi su ravnopravno učestvovali u raspodeli dohotka OOUR“Kačera“. Dragoslav je među onima koji su dobili najviše jer i daje najviše. I za samodoprinos je uvek prvi..
           U Kalanjevcima se rado i sa ponosom priča o radnoj akciji “Kalanjevci 77“ kada je rađen put kroz selo. I Dragoslav je dosta uložio u taj put uplativši ceo iznos samodoprinosa u jednoj rati, mada asfalt nije stigao do njegove kuće.
            Jesen u Kalanjevcima dosta liči na jesen u drugim selima. Za Dragoslava i njegove uklućane: ženu Leposavu, sina Mihaila, snaju Branku i unučad Slavicu i Dragana to je trenutak prividnog zatišja u poslu. Istina nađe se još po koji poslić u štali i ništa više.
             I dok se tako uz šumadijski čaj društvo zabavlja, Dragoslavu za trenutak odluta misao među večita pitanja koja ga muče. Hoće li se planovi ostvariti? Hoće li izvući makar ono što je uložio?
             I hoće, on mora uspeti, jer drukčije ne ume.

8.9.1978 – Osnovan organizcija Saveza socijalističke omladina Kalanjevaca ubraja se najaktivnije organizacije u ljiškoj opštini. Ovog leta omladinci su preuredili i adaptirali salu Doma kulture a zatim pozvali u goste poznate estradne umetnike. Do sad su u Kalanjevcima gostovali braća Bajić, Usnija Redžepova, Anđelka Govedarević i ansambl „Đerdan“ Ovakvim načinom rada kalanjevčani će se brže priključiti gradu.

 10.5.1979 – U utorak 29. aprila, svečano je promovisan prvi broj „Ljiško – kačerskih novosti“ , osnivač je Skupština opštine Ljig i list ima informacioni karakter. Izlaziće jedan put mesečno u tiražu od 3.000 primeraka. List će biti bespltan

17.8.1979—Slogom i marljivim radom- Kalanjevci se nalaze u podbrđu planine Rudnik na sredokraći tri regiona. Od većih centara Ljiga ,Lazarevca i Aranđelovca udaljeno je dvadesetak kilometara.
          Kalanjevci imaju 210 domovai oko 1000 žitelja, reče nam posle pozdrava Milinko Kolaković, predednik Saveta Mesne zajednice. Kraj je brdsko planinski, gotovo pasivan, međutim po rezultatima ostvarenim u stočarskoj proizvodnji – Kalanjevčani imaju čime da se pohvale.
        - Svaka bi zadruga želela da ima takve poljoprivredne proizvođače, takve udružene zemljoradnike kao što su Kalanjevčani – dodaje Radoš Jovanović, rukovodilac poljoprivredne  proizvodnje Zadruge „Kačer“ u Belanovici osnovaane 1938. godine. Evo i nekih podataka: U Kalanjevcima se trenutno 28 domaaćinstava bavi tovom teladi do 220. kilograma. Od 4000 tovljenika godišnje Kalanjevčani utove 2500 komada. Udrzuženi zemljoradnik Dragoslav Đuknić sam utovi 750 komada. Mi godišnje od proizvođača preuzmemo gotovo milion litara mleka, trećina je proizvedena u Kalanjevcima.
          Kod škole izgrađene još 1932. godine, bili su i udruženi zemljoradnici: Dragoslav i Mileta Đuknić, Slaviša Doganjić...
           - Znaš kako, veli Dragoslav, ja sa zadrugom sarađujem preko 20 godina, od proizvodnje pilića i jaja, preko tova svinja i teladi, do proizvodnje mleka . Junad tovim 10 godina. Prošle godine sam uz pomić kredita iz Zelanog plana podigao objekat za 250 tovljenika u turnusu, Za moj rad, od ture, ostane mi čisto oko sedam miliona dinara. Inače , ovo mi je treći kredit. Da li sam se pokajao? Jok! Nisam se ni plašio kredita, sada gradim štalu za 12 krava. Kad bih kuću pravio onda mi se ne bi isplatilo. Čim pravim staju za stoku, tu je odmah produkcija i imaš korist...
           - I ja tovim junad- kaže Slaviša Doganjić- Od 1969 podigajio sam 1700 komada a uginuća nije bilo. Nisam imao naročitih uslova za tov do sada. Podigao sam tovilište manjeg kapaciteta, za 50 komada u turnusu, sam – sin radi u Aranđelovcu , a i godine su tu. Sad mi je lako pa ću malo da se okrenem voćarstvu. U Ljigu se gradi fabrika kandiranog voća, treba sirovinu obezbediti.
           - Sa 29 godina koliko mi je sada ubrajam se u red mlađih udruženih zemljoradnika koji su ostali verni poljoprivredi- predstavlja se Mileta Đuknić. Udružen sam , naravno. Da li sam zadovoljan saradnjom? Jesam! Međutim ipak je to sve novo, još sam na probi i ja i Zadruga. Ima kao i u svakom poslu sitnih problema. Poverenje je tu, nesporazume lako otklanjamo.
             Možda je vrednoću i radnost Kalanjevčana najbolje okarakterisao, sada već penzioner Boža Lukić, upadicom : U ovom selu kafana nikad nije mogla da se održi, nema je ni danas. 
          Recimo  da su meštani Kalanjevaca struju u svoje domove uveli 1985. godine, put je pravljen 1955 a asfaltiran 1977. Vode ima gotovo na svakom koraku pa je preko 70 domaćinstava uvelo vodu u kuće, tu su kupatila, mašine za pranje rublja. Živi se bezmalo kao u gradu.
           Mesna zajednica, partijaska organizacija, OOSSO, Mesna konferencija SSRN- u Kalanjevcima su stvarno organizovan front socijalističkih snaga. Sve akcije se dobro dogovaraju , još bolje sprovode.
          - Naša OOSK sada broji 27 članova što je svakako malo za broj stanovnika u selu.-ocena je sekretara Slobodama Đuknića
          U Kalanjevcima postoji OOSSO koja broji 28 članova- reči su sekretara Milovana Doganjića. Veći broj omladinaca nalazi se na školovanju u Beogradu, Valjevu, Ljigu, Aranđelovcu, gde su i povezani u OOSSO. Od akcija je najvažnija ona iz 1977. kada smo , uz pomoć starijih drugova , radnom akcijom  asfaltirali 2,5 kilometara puta. U Domu kulture veliku salu koristimo za igranke i priredbe, u maloj sali leti radi disko klub. Svake godine pripremamo po nekoliko omladinaca za prijem  u SK, bavimo se pitanjima uređenja životne sredine, obeležavanja datuma značajnih za našu istoriju.
          Utisak je ponet iz Kalanjevaca da će meštani ovog sela i dalje marljivim radom i složno kao i di sada, graditi bolje sutra, sebe radi i potomaka svojih

18.9.1979 – Pvodom dana oslobođenja Ljiga u Belanovici je otvorena nova autobuska stanica uz prisustvo Vojislava Andrića, potpresednika Skupštine Srbije i poslanika Leve koalicije, Ljubivoja Davidovića, poslanika iz Leve koalicije, Dragana Markovića, poslanika SPS-a, Milana Obradovića, direktora REIK „Kolubare“. Govorio je Miodrag Starčević , predsednik opštine Ljig a stanicu je otvorio Branislav Toljć, direktor“Strele“ iz Lazarevca. Vredanost stanice je dva miliona dinara.Zgradu nove stanice osveštali su sveštenici belanovačke crkve  i susednih parohija. KUD“Luka Spasojević“iz Ljiga  izveo je prigodan program (NZ stanica nikad nije proradila niti je do 2016. godine došao ili otišao   jedan autobus. Kasnije je tu bilo Komunalno preduzeća iz Belanovice i zatim je  prodata  )

21.3.1980 – Na zajedničkoj sednici Saveta mesne zajednice i đačkih roditelja u Kalanjevcima je razmatrana mogućnost adaptaceje školske zgrade i uređenje školskog dvorišta. Inicijativu je dao učitelj Ljuba Srećković a gotovo svi učesnici sednice pozitivno su se izjasnili da u granicama svojih mogućnosti doprinesu akciji kako bi škola lepo izgledala do 1982. godine kada pada 50. godina škole. U finansiranju treba da učestvuje Mesna zajednica, matična škola iz Belanovice i SIZ za kulturu a očekuje se i pomoć zavičajaca i privrede Kačera.

30.1.1981 – O Kalanjevcima je više puta pisano o izgrađenim objektima u ovom selu , kao i njihovom opredelenju da u sledećem petogodišnjem planu završe više objekata. To su potvrdili i zavođenjem mesnog samodoprinosa za generalnu rekonstrukciju električne mreže, asfaltiranje svih glavnih saobraćajnica kroz selo i deo sredstava za popravku škole. Tako će biti prikupljeno 600. miliona dinara. Da će akcija uspeti vidi se, jer su za dan prikupili sredstva za kupovinu kamiona kojim bi se za pet godina koliko traje samodoprinus uštedeti na transportu

13.3.1981- U okviru proslave 8. marta, Dana žena u Kalanjevcima je priređena veoma uspešna izložba predmeta domaće radinosti. Izloženo je blizu 150 raznih predmeta a najviše vezenih i heklanih čaršava i miljea. Takođe je bilo i nekoliko divno izgrađenih ćilima i torbica od domaće vune. Izložbu je posetilo više od 400 domaćica iz Kalanjevaca i drugih obližnjih sela. Jednodušna je izjava da je izložba uspela i da treba i dalje negovati ovu tradiciju i svake godine je organizovati. Inicijatori za ovu izložbu su učitelji Ljuba i Leposava Srećković.

29.5.1982- Šezdeset žena iz Kalanjevaca posetile su memorijalni kompleks na Kadinjači. Organizator ovog izleta bila je Sekcija za društvenu aktivnost žena iz Kalanjevaca. Cilj je da se žene Kalanjevaca upoznaju sa istorijskim spomenicima i događajima iz bliže okoline. Prilikom tog izleta posećen je i muzej revolucije u Titovom Užicu, a prijatno vreme provedeno je i na Zlatiboru, gde su se žene posebno interesovale za izložene predmete domaće radinosti.

21.8.1982- Ovih dana konačno je završeno asfaltiranje regionalnog puta Belanovica-Dragolj. Ovaj put povezuje Belanovicu sa Aranđelovcem i Kragujevcom.
        Završeno je i asfaltiranje glavne ulice u Belanovici u dužini većoj od 300 metara. Delom su urađeni i trotoari , zašta su sredstva obezbedili građani i radne organizacije a najveći deo je dobijen od SIZ a za putnu privredu.

11.9.1982- U okviru uređenja puteva u Kalanjevcima, Mesna zajednica je nabavila parni valjak, kaže predsednik Mesne zajednice Milinko Kolaković. Prema utvrđenoj dinamici radova ove godine će povaljati jedan kilometar puta a do kraja 1985 . još 15 kilometara od čega će polovina biti presvučena asfaltom .Sada se radi na rekonstrukciji i asfaltiranju puta kroz zaseok „Debelo brdo“ u dužini 1.600 metara.  Valjak i ranije kamion , nabavljeni su iz sredstava samodoprinosa

13.5.1983—U Mesnoj zajednici Belanovice u toku je više značajnih akcija: gradnja telefonske mreže kroz čitavo naselje i regulacija rečice Belanovice u dužini 500. metara. Sredstva su obezbeđena sufinansiranjem građana, SIZ vodoprivrede i PTT Srbije. Inače u Belanovici se vrše pripreme za gradnju zelene pijace( NZ. Zelena pijaca , danas 2016. godine je na mostu kod pošte a namirnice se prodaju sa zemlje) i rekonstrukciju prilaznih puteva.

27.5.1983 –Osnovna škola u Kalanjevcima proslavila je 21. maja Dan škole i 50 godina od početka rada. Svečanost je bila posvećena i jubilejima bitaka na Neretvi i Sutjesci i Danu mladosti a učenici su izveli bogat kulturno-umetnički program

24.6.1983 – U Mesnoj zajednici Živkovci održana je proširena sednica Saveta mesne zajednice gde su učesnici raspravljali o komunalnim aktivnostima uz želju da se odlučnije krene u konkretne akcije za interes sela a to se odnosi na izgradnju putne mreže. Takođe vođena je debata o aktivnosti delegata i delegacija . Zaključeno je da dosadašnje delovanje nije zadovoljavajuće  jer potrebe sela su daleko veće

26.8.1983 – Građani sela Šutaca učinili su napor i uz pomoć SIZ za puteve Opštine , asfaltirali glavni put kroz selo  u dužini preko 2 . kilometra. Ovaj put povezuje centar sela sa putem Ljig-Belanovica. Za rekonstrukciju ovog puta uloženo je više od 100 miliona dinara uglavno od mesnog samodoprinosa građana. Omladina je dala veliki doprinos u izgradnji ovog puta.

13.4.1984 – Jaćimović Živorad iz Belanovice , učesnik NOB-a, pokretač je ideje da se kraj puta Belanovica- Aranđelovac na trećem kilometru izgradi spomen česma u znak sećanja na pale borce ovog kraja u I i II Svetskom ratu. Česma je izgrađena sredstvima 30 miliona dinara  a u akciji su se posebno istakli Dragutin i Miroslav Jaćimović i Veljko Radovanović iz Belanovice. Sada se nastoji da se uradi parking stajalište  za vozila i omogući putnicima prijatan odmor.

Maja 1984. godine Odlukom OK SKS Ljig u okviru OOK“Kačer“ u Belanovici formirana je organizacija Saveza komunista. Očekuje se da će formiranjem ove organizacije ovaj uzorni kolektiv biti još aktivniji i prisutniji u poljoprivredi.

27.7.1984 – Put Ljig _Belanovica u dužini 17 kilometara spada u regionalne puteve i nadležnost  je SUZ za puteve. Ovaj put je izgrađen iz sredstava samodoprinosa  građana više mesnih zajednica, pa je zatim , po nekom kriterijumu dat na upravljanje i održavanje SIZ-u putne privrede regiona, ali je činjenica da niko o njemu ne vodi računa i da su ulaganja u njega simbolična i nedovoljna. Otuda treba očekivati da će i ovaj put kao i ostali III reda doživeti istu sudbinu da za neku godinu bude neprohodan

17.8. 1984 – I građani Kalanjevaca ove godine učestvuju u akciji asfaltiranja puteva kroz selo. Uvođenjem samodoprinosa planirano je da u ovoj godini bude asfaltiran put od Belanovice preko „Staražare“ do seoske škole u dužini dva kilometra  , u koji će biti uloženo 300 miliona dinara a najvećim delom iz samodoprinosa . Završetkom ovog puta biće asfaltirani svi glavni putevi i za zaseoke u dužini od 13. kilometara. Zato je Mesna zajednica i nabavila valjak i kamion kako bi se posao što pre priveo kraju.

 7.9.1984 – poput svojih suseda  iz Kalanjevaca i građani Živkovaca su punom parom prionuli na komunalne akcije pa rade na tri  fronta. Rade nekoliko zaselačkih puteva, pripremaju rekonstrukciju škole i grade dve trafostanice. Milan Lukić, predsednik Mesne zajednice kaže da će za ove radove biti utrošeno 5. miliona dinara . Posebno se čine napori da se što lepše uredi škola na koju su svi ponosni. U to će biti uloženi 100. miliona dinara.  Ovo govori o jednom dobrom jedinstvu građana da urede svoje selo

28.9.1984 – Prošlog petka, put koji povezuje Kalanjevce sa Belanovicom gradilo je i 12 radnika OOK“Kačer“ iz Belanovice sa direktorom Jovanom Markovićem na čelu jer je taj put naophodan i za njihovih 45 hektara zemlje u ovom selu. Inače su Kalanjevčani već asfaltirali  sedam kilometara do posladnjih kuća u zaseocima Debelo brdo, Murgovac, Kremen a trenutno sa preko Stražare vežu se sa Belanovicom.
            Ima ovo selo oko 220 domova i oko 50-60 vikendica. Uređena je škola, sija kao nova. Na Stražeru je stiglo i prvih pet telefona i još će uskoro tri mnogo više kad sa susedima iz Živkovaca završe telefonsku centralu. Traktora ima 85, nekoliko kombajna i silo kombajna, mnogo bele tehnike, kupatila, kola. Zemlja nije baš plodna pa je stočarstvo glavno privređivanje: drže ljudi i po 10 krava a godišnje proizvedu i do 40.000 litara mleka. Ove podatke dobijamo u dvorištu Radenka Joksimovića ispred njegove kuće na sprat, gde se sprema zajednički ručak za radnike dole na putu. Pored domaćina u razgovoru učestvuju Milinko Kolaković, predsednik Mesne zajednice i njeni najveći aktivisti Negoslav M. Joksimović i Negoslav D. Joksimović a tu je i starina Vojislav Jovčić, rođen stote godine u julu. A puteve grade mesnim smodoprinosom  do 1990. godine.   Kad se njegov deo u zaselaku radi , plaća unapred, odjednom. Kupljenim valjkom i kamionom imaju uštede preko 100. miliona dinara, koje opet ugrađuju u nove puteve. A svi hoće da asfaltom povežu svoje dvorište sa putem. Valjak dobijaju besplatno, plate samo gorivo. Tako ja uradio i Svetomir Kolaković 500 metara priključnog puta. Naravno i svoje učešće daje SIZ putne privrede Opštine. Pomaže i OOK „Kačer“- lani su dali 20. miliona dinara.
             Milinko Kolković kaže da na svim poslovima selo je složno, a rukovodstvo Mesne zajednice vodi računa da svi podjednako dobiju. Okupljeni oko Milinka u glas ga hvale da kako Milinka izabraše sve lepo krete. Njega će i na sledećim izborima izabrati. Milinko se brani nudeći da mlađi počnu raditi i uzmu u svoje ruke poslove. Nije se desilo da se zakazana sednica Mesne zajednice ne održi.
         Sa puta dopire buka mašina. Milijana Petrović i Dragana Gavrilović, radnice OOK“Kačer“ sa domaćicom završavaju ručak, a stiže i pečeno prase od oko 30 kilogramčića- ručaće svih 40 koji danas rade na putu.
          Kalanjevčani hitaju ka prostorijama Mesne zajednice gde im dolaze predsednici Skupštine opštine, komiteta SK, drugovi Vlasta i Lole. Razgovaraće o završetku puteva i budućim akcijama u Kalanjevcima.

 Decembar 1984 : O jednom učitelju Dragiša Božić, publicista piše interesantan događaj:
        Dragoslav Kojić učitelj u Kozelju jedan je od retkih koga svi u Kačerskom kraju poznaju. „ Moj otac i majka imali su šestoro dece  i ja sam bio namenjen da učim za popa ili učitelja a ja želeo da učim za agronoma, da uzgajam pčele i bostan. Očeva je bila najstarija. Kao učitelj bićeš u svakom selu prvi čovek, pogotovu ako selo nama popa.. I zaista, u kačerskom Kozelju gde sam krajem novembra 1928. godine došao za učitelja, nije bilo ni crkve ni popa ali nije bilo ni škole. Da im deca ne bi bila „slepa kod očiju“ Kozeljcu ubede meštanina Dragoljuba Kojića da u njegovoj kući od dve sobe naprave učionicu. Dragoljub je sa svojim čeljadima stanovao u podrumu ali je i primao platu  kao familijaz ( školski poslužitelj). Kad sam ja došao, u školi je bio samo jedan astal i dve stolice. Deca su sa sobom, za sebe, donosila od kuće tronošce.
    Pošto se učitelj Kojić nije uklopio u početak školske godine (budžetske –april a školske –septembar) to je prihvatio predlog Sredskog načelstva sa Rudnika i Dunavske banovine, da četiri meseca radi na veresiju. Za taj period  mu isplatili mesečno po 1.200 dinara, umesto 900, koliko je tada bila učiteljska plata. Za tadašnju učiteljsku platu , moglo se kupiti hiljadu kila pšenice ili dobru kravu. –kaže Kojić.
      U to vreme po Vojvodini su se gradile masovno škole te je Dunavska banovina bila široke ruke kada je u pitanju bio srbijanski kraj. Zahvaljujući prvenstveno ugledu učitelja  Kojića, Kozeljci su mobom izgradili školu u kojoj   deca  uče i danas. Učitelj je preko škole pokrenuo mnoge korisne akcije: u selu je osnovana Kreditna zadruga i Poljoprivredna podružnica. Seljacima su davani povoljni krediti , po nižim cenama kupovali su poljoprivredna oruđa, alat, sortno seme... Podignut je školski voćnjak, dovedena voda u školu. Za seoske devojke počeo je da radi krojački tečaj koji su držali majstori firme „Singer“. Koliko su tada šnajderke bile na glasu najbolje se može videti po tome što su neke udavače u sred niza dukata nosile i pločicu na kojoj je pisalo „Ima šivaću mašinu“. Zanimljivo je i to da tadašnja vlast radikala nije učitelju Kojiću dozvolila da organizuje analfabetski tečaj, pošto je on bio demokrata, pa su im ta okupljanja bila trn u oku.
        Učitelj Kojić zapamćen od Kozeljaca po dobru, dobio je premeštaj 1934. godine u Štavicu gde je ostao ravno 28. godina do penzije.

10.10.1985 – U Mesnoj zajednici Belanovice planiraju da u nardnom čevorogodišnjem periodu poprave puteve, završe vodovod i kanalizaciju, prošire ambulanta, trajno reše problem zelene pijace (N.Z.   Ni do danas 2016. nije ništa urađeno). Mesna zajednica je obezbedila lokaciju za autobusku stanicu koju treba da gradi „Jugoprevoz“ iz Čačka. (Ni jedan autobus sa nje nije krenuo niti na nju stigao)

15.11.1985 –Na regionalnom putu Ljig Aranđelovac, na deonici Živkovci preko Vagana, pre nekoliko dana , završeno je asfaltiranje oko 4,5 kilometara puta. Gradnju je finansirao SIZ za puteve. Žitelji Živkovaca morali su da čekaju skoro pet godina posle urađene podloge za ovaj put.

27.12.1985 – Žitelji Belanovice će do kraja godine dobiti poslovno stanbenu zgradu sa 12 stanova i poslovnim prostorom TRO“Rajac“. Sredstva od 7. miliona dinara za finansiranje gradnje udružili su OOK“Kačer“, RO „Belan“, Osnovna škola, RJ“Srbokop“ i SIZ stanovanja sa tri stana. Graditelj je GRO “Standard „ iz Aranđelovca. 

Februar 1988 : u u organizaciji Saveza komunista Ljiga izabrano je novo rukovodstvo. Za predsednika SK izabran je Živorad Milutinović dosadašnji predsednik a za sekretara Milovan Doganjić iz Belanovice, dosadašnji član Predsedništva. Predlog su podržali sve organizacije SK.
Isto tako  na izborima  OK  Socijalističke omladine Ljga izabrana je Jelena Lomić iz Belanovice, student Više ekonomske škole u Beogradu

23.12 1988 – Hotel“Kačer“ u Belanivici od prvog dana decembara je zatvoren za goste. Tako je odlučio Radnički savet BIP „Sloboda“ u Ljigu u kom se nalazi i belanovački hotel. Razlog za zatvaranje hotela je nekonomičnost poslovanja. Dnevni troškovi si iznosili 300.000 a realizacija 100.000 dinara. Zbog lošeg poslovanja bilo je poremećenih međuljudskih odnosa a „Sloboda“ već nekoliko godina posluje na ivici rentabilnosti. Svi radnici hotela raspoređeni su u ljiške organizacije „Slobode“
       Zatvaranje hotela izazvalo je nezadovoljstvo među belanovčanima. Po čaršiji se priča da da kreatori opštinske poreske politike nisu imali mnogo sluha za potrebe hotela jer su privatnicima u Belanovici dozvolili otvaranje  5-6 kioska i kafana. Poreski aršin nije primenljivan jednako na sve privatnike. Nisu u pitanju samo kafedžije.

21.4.1989 – Trgovinska organizacije „Rajac“ ovih dana je otvorila modernu samoposlugu u Belanovici. Ona je građena iz sopstvenih stredstava i savremeno je opremljena. Prodajni prostor je 120 kvadrata a obezbeđen je i prateći magacinski prostor oko 200 kvadrata. Treba naglasiti da je ovo prvi društveni objekat u ovom mestu u posleratnim godinama.

18.8.1989 – Već dvadesetak dana nadomak Belanovice, od ranih jutarnjih sati do kasno u noć zuje mašine nad rekom Kačer. Tu se rađa budući betonski most . Na ovakvim mostovima od pamtiveka su stajali samo balvani- grede koje ne bi izdržali  još godinu – dve. A sad , zahvaljujući izgradnji puta od Lazarevca preko Brajkovca i Belanovice, radi spajanja sa Gornjim Milanovcem, sa Ibarskom magistralom,  ovaj velelepni kost , koji podiže „Mostogradnja“ iz Beograda sredstvima SIZ za puteve , svakog dana raste i skreće pažnju meštana jer će za koji dan , stari dotrajali drveni most, zameniti betonski širok 6 a dugačak 10. metara.

8.9.1989 – Već nekoliko meseci građani Belanovice okupirani su problemima  i brigama oko snabdevanja vitalnim životnim potrebama, pre svega vodom za piće , koje nema dovoljno i pored izgradnje novog  pored postojećeg starog vodovoda, zatim hlebom- za kojim se od ranih jutarnjih časova pravi red , i bez obzira na skupoću, često ga nema posle 7. sati. A izlišno je govoriti o snabdevanju dnevnom štampom za koju se takođe pravi red a nije redak slučaj da ona nedeljom ne stigne. Zatim tu je sijaset drugih problema, ulična rasveta, zakrčeni trotoari ambalažom, a ulica od beniziske stanice do novog mosta prebukirana je brdima smeća, asfaltiranje i prosecanje ulica, održavanje živih ograda i drugo.
       Svi ti problemi su se prošle nedelje našli na dnevnom redu Saveta Mesne zajednice i konferencije SK. Diskusija je tekla na iznošenju problema i traženju rešenja za prevazilaženje istih. Na momente je bilo međusobnog optuživanja i sumnjičavosti.
       Navodimo akcente iz diskusije člana Saveta  Radoša Jovanovića koji kaže: „Pre dvadest godina kada sam se sa porodicom doselio u Belanovicu da živim i radim ,Belanovica je imala bazen, razvijen seoski turizam, vrlo povoljne autobuske linije sa Beogradom, redovnu snabdevenost dnevnom štampom, postojao je Dom kulture, rešena snabdevenost građana svim namirnicama, postojalo je Komunalno preduzeće, bilo je vode, hleba i mnogo drugog. A danas posle dve decenije , kad se očekivao bolji život, od svega nabrojanog nema ništa“ 
       I zaista situacija je vrlo teška, a nezadovoljstvo građana Belanovice opravdano, ali kako reče prvi čovek partije iz Ljiga, Žika Milutinović, predsednik OKSKJ koji je zajedno sa Božidarom Pavlovićem , predsednikom Skupštine opštine i Pavlom Petrovićem sekretarom Samoupravne interesne zajednice za privredu, prisustvovao ovom sastanku, ovaj skup ne može rešiti nagomilane probleme koji ugrožavaju normalan život građana, već nadležni organi i komunisti koji žive i rade u njima.
         Posebno zavređuje i diskusija potpredsednika Mesne zajednice Slobodana Radovanovića koji je govorio o vrlo oskudnim srestvima Mesne zajednice, ističući da je za potrebe ove Mesne zajednice nužno iznaći  sredstva za finansiranja. Kao primer naveo je izgrađeno i neizgrađeno zemljište, koje su zaposele radne organizacije „Srbokop“ ,  „Belan“, Poljoprivredna zadruga, „ Elektron“ i privatne zanatlije, a komunalnu taksu niko ne plaća. U pitanju je , kako ističe, oko 18 hektara zemljišta, i sasvim pristojna sredstva koja bi se mesečno ili godišnje ubirala.
     Predsednik konferencije OOSK Mihailo Daničić je nakon iscrpne diskusije predložio da se usvoje i zaključci formulisani na predhodnoj sednici sa predstavnicima DP zajednice i RO“ Komunalac“ iz Ljiga koji glasi: da Samoupravna  interesna zajednica za puteve i stanbeno-komunalne poslove opštine Ljig započne i do polovine oktobra ove godine završi poslove oko prosecanja novih ulica u naselju, te za potrebe ulične rasvete  izvrši zamenu pregorelih sijalica; da komunalna inspekcija pojača svoju aktivnost  i preduzme neophodne mere u  cilju komunalne opremljenosti i higijene u Belanovici ; da RO“Srbokop“ sagleda prave potrebe građana za hlebom i obezbedi dovoljne količine, da se mogu kupiti celog dana; da RO“Komunalac“ iz Ljiga odmah preduzme dalju aktivnost oko dokompletiranja vodovoda i najkasnije do 10. septembra preuzme vodovod na korišćenje i upravljanje. Takođe se obavezuje da postavi hlorinator na pravo mesto u cilju distribucije zdrave vode za piće. Takođe će ova radna organizacije izvršiti priključenje  građana sa starog vodovoda na novi u ulicu Steve Singera o čemu će se na vrema obavestiti građani ; da se izvršu zagrađivanje izvorišta i izuzimanje zemljišta do kraja septembra na teret sredstava DPO zajednice ; u slučaju nepoštovanja ovih zaključaka ili odugovlačenja rokova, nadležni organi Skupštine predložiće u interesu građana Mesne zajednice Belanovica privremene mere  za radne organizacije  i organe koji su dužni da normalizuju nastalu situaciju oko snabdevanja građana Beanovice.
          Takođe je zaključeno da odgovornost za nastalu situaciju  u Belanovici treba da ponesu članovi SK i organi u radnim organizacijama, koji su i najodgovorniji da se stanje normalizuje.. Istovremeno zaključak je da se preispita odluka Skupštine opštine o davanju na korišćenje građevinskog zemljišta radnim organizacijama i maloj privredi, u vezi naplata komunalnih taksi

Oktobar 1996 : Dragiša Božić, hroničar iz Moravaca piše u valjevskoj „Reviji Kolubara“ tekst  BOLJE I VALJEVO NEGO MIONICA I LAJKOVA -Ljig ne voli Valjevo kao što njega ne voli Belanovica i kao što ovo troje ne vole u Živkovcima -     
      Kada su starije žitelje Liga i Kačera upitali da li bi voleli da Ljig kao opština više ne pipada Valjevu, odnosno Kolubarskom okrugu, odmah bi zapitali: „ Kuku brate, zar opet ?“ Ali bi im se odmah upitno ozarilo lice puno nade  da je sve bolje nego Valjevo. I Gornji Milanovac i Lazarevac, nekoma i Aranđelovac, pogotovo nedosanjani Berograd. Valjevu za utehu: Ljižani bi jedino gore podneli Mionicu i Lajkovac. Dok Valjevo smatraju za svoju muku, ove dve varošice bi primili kao uvredu.
         A zašto ono: „Zar opet ?“.Taman se građani naviknu i poviju na jednu stranu a ono neko   u Beogradu uzme mapu i lenjir  i za namnožene paše počne krojiti nove pašaluke. Posle oblasti, regiona, poluregiona i subregona došli smo u „ okružno stanje“.
         Da vidimo sad zašto Ljižani sad smatraju da im je pripadništvo Kolubarskom okrugu, tj. Valjevu, palo kao božija kazna. Bolna tačka je Valjevska bolnica, kako odavde zovemo Medicinski centar Valjevo. Od 10 putnika koji nekim od jutarnjih autobusa putuju neki u Valjevo, najmanje 9 ide u bolnicu. ( u kupovinu svrate ako se u opšte vrate živi ) od tih 9 najmanje 8, a načešće svih 9, kukaju iz glasa na bolničku higijenu, prijem, preglede, tretman u opšte. Ako nekog zadrže u bolnici kod kuće mu već kaparišu popa. Ukoliko su, pak, ukućani spremni da uvek budu uz bolesnika, da ga hrane domaćom hranom, presvlače, oblače, pokrivaju, a malko i uz božiju pomoć, desi se da ne ulete popu u kesu. I ako svi znaju da nije baš sve ovako kako se priča i kako je ovde napisano, mnogi su iz iskustva spremni da ovo ne shvate kao šalu već kao crni humor. Pacijenta valjevske bolnice, tvrde Ližani, može da „   voza“ maltene ko god hoće, počev od onih u plavim mantilima. Zalupe mu, naprimer, pred nosom vrata od „one prostorije“ a u blizini, kao za inat, nigde vrzine niti šumarka.
        „ Šalterka, naprimer, vrati pacijenta- penzionera iz Slavkovice, sa urednim lekarskim uputom, u Ljig da overi knjižicu. Kao da penzioner nema – samo taj jedan  živiot- penzionerski i onaj drugi nebeski. Medicinskom centru u Valjevu može za utehu da posluži to da ni drugde nije mnogo bolje.
         Sve ostalo pripadništvo Valjevu Ljižani ne osećaju niti im je to u opšte važno. Koliko im je samo ovo bitno neka posluži garantovan tačan podatak : Tamo svaki deseti Ljižanin i Kačerac nema ama baš nikakvu vezu i poznanstvo u Valjevskoj bolnici, a od 13.000 stanovnika ljiške opštine, samo njih 13 zna ko im je načelnik okruga.
        A zaju li Ljižani i Kačerci kuda bi ? Oni bolesni bi najradije u Beograd, makar i u Gornji Milanovac, za nuždu i u Lazarevac. Oni zdraviji bi najradije u Beč, Minhen, Štoholm, Cirih, Pariz ... Pošto to ne mogu, sednu pred televizor i to sve imaju na RTS-u.
       Ali, kako god da Ljig ne voli Valjevo, tako Belanovica i sela oko nje ne vole Ljig. Vele: Belanovica je postala varošica čitavih 20 godina pre nego li Ljig. Kad je Belanovica imala vodovod, u Gukošu i Babajiću ( kako se onda zvao Ljig) orila se pesma „Škripi đeram“. Kad su se Belanovčani kupali u javnom kupatilu, Ljižani su kvasili gaće u brani Radisavljevića vodenice. Kad su došli partizani i ukinuli opštine, Ljig je bio samo MNO (Mesni narodni odbor) i pripadao srezu Kačerskom sa sedištem u Belanovici. Kako je ispalo da je sada Ljig opština a Belanovica samo Mesna zajednica ? Ljižani vele da su na boljem položaju ( na Ibarskoj magistrali) , a Belanovčani odgovaraju da bi Magistrala prošla kroz Belanovicu da njeni partizani nisu mahom izginuli u ratu, dok su se ljiški ( a naročito obližnji veliševački) množili posle rata.
         Letos je na Belanovčane bačena udica, štap je firme „ Nova demokratija“ koji drži Dule Mihajlović, čekrk je marke „Pokret za Kačer“ , okreće ga Jovan Marković, a mamac je „ Belanovica kao centar opštine“. I ako se „ u mutnom riba lovi“,  Belanovčani se nisu dali upecati. Cela ordija ND „ pecaroša“ iz Beograda ( skoro svih 30) došlo je u Belanovicu na „pecanje“ ali kako reče jedan Kačerac, „Somova je bilo jako malo“. 
       Na sve ovo valjevsko- ljiško- belanovačko „ volenje“ meštani sela Živkovci ( krajnjeg sela ljiške opštine) poručuju : „ Daleko vam lepa kuća ! Nosite se malko u Kačer, niz Kačer u Ljig, pa u Kolubaru, a nas ostavite da uzvodno otplivamo pod Bukulju, u Aranđelovac. Pre se tamo stigne peške no u Valjevo autobusom !“.
     Znaju li krojači pašaluka za ovu živkovačku priču ?

 April 1997 „Ljiško –kačerske novine“ pišu : Skupština opštine u saradnji sa Zemljoradničkom zadrugom „Kačer“ iz Belanovice, obezbedila je  10.000 besplatnih sadnica maline koje će deliti zainteresovanim građanima, i oni se mogu obratiti ZZ Kačeru.

Takođe javljaju  da su žitelji Kozelja, Kalanjevaca, Živkovaca , Belanovice i Poljanica izvukli 1.300 m3 drobljenog kamena na puteve u ovim MZ. Miniranje u majdanu i utovar finansirala je opština Ljig a prevoz materijala građani navedenih MZ.

April 1998-„Ljiško –kačerske novine“ : Poljanice: U prethodnih 11 meseci vlasti u Poljanicama se vredno radilo. Dragan Radovanović , odbornik i Rajko Lomić, predsednik mesne zajednice, zajedno sa meštanima, u prošloj godini, presuli su i proširili lokalne puteve u dužini od 5. kilometara. Prokopani su i kanali  pored nasutih puteva i postavljene cevi za propuste. 
    Ambicije i planovi meštana Poljanica u 1998. godini su još veći. Pored rekonstrukcije doma i otvaranja Kluba za mlade u planu e izgradnja fudbalskog igrališta, što je i prioritetan zadatak za ovu godinu.  Treba očekivati i rekonstrukciju niskonaponske  mreže i postavljanje betonskih stubova, a odbornik Dragan Radovanović je nagovestio i izgradnju kapele na seoskom groblju, uz napomenu  da su meštani zajedničkom  akcijom okrčili i očistili groblje.
    Rajko Lomić, predsednik mesne zajednice, posebno ističe velike zasluge opštine Ljig i izvanrednu saradnju sa funkcionerima, pre svega g- dinom Miodragom Starčevićem i g-dinom Ljubivojem Vujićem ,verujući da će i u ovoj godini ta saradnja biti uspešna za dobro svih Poljnčana.

Jun 1998  „Ljiško kačerske novine  daju„ Program razvoja mesne zajednice Belanovice:

 Savet Mesne zajednice Belanovica na sednici održanoj 11.06. 1997. godine

 

Sledeće spiskove uradio je bivši sveštenik belanovačke crkve Lazar Radosavljević i prikazujem ih u Lazarevim rukopisu.

Nosioci albanske spomenice -Belanovica

 Dragolj

Dragolj

Kalanjevci

Kalanjevci

Kozelj

Živkovci

Živkovci

Trudelj

Trudelj

Poginuli na Sremskom frontuSremski front

Umrli u ropstvu