Zdravstvo

ZDRAVSTVO

             Po pisanju Milorada Radojičića “Zdravstveno zadrugarstvo u valjevskom kraju” saznajemo da je na inicijativu Društva za unapređenje i ulepšavanje Belanovice i uz pomoć žitelja okolnih sela osnovana  9. maja 1926. godine Kačerska zdravstvena zadruga SOJ poznata kao Zdravstvena zadruga “Kačer” sa sedištem u Belanovici. Zdravstvena stanica (ambulanta) ove zadruge počela je da radi 15. novembra 1927. godine i imala je sopstvenu apoteku i veći broj ogranaka koji su okupljali  zadrugarsku omladinu i žene. Zahvaljujući dobrom radu već 1927. godine imala je 507. zadrugara iz devet bivših opština i 14 naseljenih mesta.

          U početku je radila u staroj kući Dragiše Ćosića a potom u kući  Jovana Đuknića, belanovačkog sveštenika gde je u prizemlju bila apoteka i ambulanta a na spratu stan za lekara. Tada je nabavljen i rentgen aparat koji je bio u upotrebi do 1947. godine kada je prenet u Ljig. . Samo u martu 1928. godine ambulanta je imala 148. pacijenata. Od toga 41 bolovao je od akutne zaraze, 29 od unutrašnjih bolesti, 42 od tuberkuloze, 13 od kožno veneričnih bolesti, 8 od bolesti uha, nosa i zuba, 6 ginekološkikih obolenja i porođaja, 6 hiruških i 3 od drugih bolesti.
         Zdravstvena zadruga “Kačer” 1936. dodine rešila da podigne svoj dom i osnuje veterinarski odsek. Upravu Zadruge činili su : Ivko Tomković, Mihailo Mirić, Vladimir Popović, Živko Petronijević i Dragić Lakić.
    drt Ljubica Mladenović    U Zadruzi je radio po jedan lekar a prvi su bili dr Ivan Ivanov  Pogorelov (kasnije izvršio samoubistvo i sahranjen je na belanovačkom groblju) i Staljnikov(po nekim podacima Stabnjikov) obojica beloruski emigranti. Njih je zamenio dr Milan Gligorijević a zatim drTomanija Mišić-Brkić , koju su meštani lepo primili jer je bila dobar stručnjak i savesna radnica  ali je ubrzo umrla (1939.) i zamenila ju je mlada dr Milica Mladenović a nju  dr Valerijan Vanja Križanovski, ruskog porekla i važio je za verednog, humanog,  dobrog stručnjaka i rado viđen među meštanima  i okolinom. Službovao je desetak godina i 1947. odlazi u Lig , gde je radio do kraja svog života.  Dr Križanovskog je zamenio  dr Borivoje Pavlović iz Kozelja (oženjen Brankom ćerkom Jeremije Borovnjaka iz Šutaca) . Tokom Drugog svetskog rata izvesno vreme kao drugi lekar  je radio dr Ciril Polekar, rođen u Humu kod Ptuja koji je bio učesnik Prvog svetskog rata a u Drugom je koji je sarađivao sa partizanima na terenu, pružajući im pomoć. Uhapšen je  u novembru 1941. u Aranđelovcu i izveden na streljanje ali je nekim čudom preživeo i dočekao kraj rata. 

       Zdravstvena stanica u Belanovici razvila se dobrim delom i zahvaljujući masovnom okupljanju omladine. Na inicijativu inženjera agronomije  Petra Vasiljeva i abadžijskog radnika Stevana Markovića Singera  1938. godine, osnovani su odeljci zadrugarske omladine u okolini.
       U Šutcima je osnovan Odeljak zadružne omladine 1938. godine. Za predsednika je izabran Stevan Marković ( ne Singer),   sekretara Milenko Lomić. Upravni odbor je činio: Slobodan Stanišić, Dragiša M. Simić, Ljubinko  Jovičić, Radojko i Milomir  Dražić, Vasilije i Svetozar Marković. Ovaj Odeljak je imao tridesetak aktivnih članova koji su većinom bili članovi KPJ i SKOJ-a. Za kratko vreme uspeli su da organizuju mnoge razne aktivnosti na unapređivanju poljoprivredne proizvodnje, zdravstvenog prosvećivanja, organizovanja kulturno-zabavnih programa i drugih naprednih akcija. Prikazan je i propagandni film o poljoprivrednoj proizvodnji u Danskoj. Na godišnjoj skupštini Saveza zdravstvenih zadruga , Odeljci iz Šutaca i Poljanica dobili su, kao nagradu za uspešan rad, zastavu duginih boja.
       U Kalanjevcima Odeljak zaružne omladine imao je 30 članova a predsednik je bio Radojko Sarić, sekretar Božidar Lukić a u  Upravnom odboru bio je Radoslav Mirić . Svojim aktivnostima isticali su se: Vojislav i Živomir Gavrilović, Živomir i Milovan Radosavljević, Radenko Đorđević, Živorad Sretenović. U Kalanjevcima je aktivno radio i  Odeljak žena zadrugarki gde su se posebno isticale. Dana Nikolić, Katarina Desivojević, Vera i Jelka Sarić.
             Zahvaljujući živoj i raznovrsnoj aktivnosti Odeljka zadružne omladine u Šutcima slični odeljci su osnovani i u Belanovici, Ivanovcima , Živkovcima, Kalanjevcima i Poljanicama.
      Na čelu Odeljka zadružne omladine u Poljanicama osnovanog 1939. godine bio Milomir Pavlović.  Njima je u goste je dolazio delegat iz Egipta sa željom da  upozna   organizaciju i rad omladinskih odbora te da iskustva prenese u svoju zemlju. Ženski odeljak u Poljanicama je prvi u Srbiji imao Kontrolni odbor koji je redovno podnosio izveštaje nadležnim. Članice odbora Ljubica Radovanović, Polka Stevanović i Radmila Milovanović pregledale su sve kuće i o tom podnosile iscrpan uzveštaj Savezu zdravstvenih zadruga.

          Devijke i mladići, okupljeni oko ovih Odeljaka širom Kačera povremeno su organizovali izložbe svojih proizvoda, predavanja na razne teme. Članovi su bili obavezni da stalno rade na podizanju higijenskih đubrišta, živinarnika i drugih privrednih objekata.            Pošto je Belanovica već imala stalnig lekara pomoć njemu u prosve

zdranstvena stanica danasćivanju stanovništva pružale su ekipe za zdravstveno prosvećivanje iz Valjeva. Na tim predavanjima je učestvivao veliki broj seljačkog stanovništva a na jednom od njih krajem 1953. godine prdedavanje je održao i belanovački lekar Valerij Križanovski posle koga je prikazan kratkometražni film o davanju i primanju krvi posle kog je dosta građana upisano u dobrovoljne davaoce krvi Nakon tog filma prikazan je umetnički film „Dečak Mita“ 
          Zdravstvenu stanicu u Belanovici osnovao je Narodni odbor opštine Belanovica   2. jula 1956. godine, kao ustanovu sa samostalnim finansiranjem čiji su zadaci bili  : ukazivanje ambulantne pomoći stanovništvu i pružanje hitne pomoći kod kuće, upućivanje bolesnika u bolnicu i na specijalistička lečenja, preduzimanje sanitarnih mera protiv epidemija, prijavljivanje zaraznih bolesnika i izvora zaraze, pružanje zdravstvene zaštite trudnicama, majkama i deci i drugo. 
          Na inicijativu Narodnog odbora opštine Belanovica počela je gradnja1958. godine doma narodnog zdravlja. Prema planu dom će imati :lekarsku ordinaciju, zubnu ambulantnu, rentgen kabinet,prostorije za apoteku i stacionar od šest ležajeva. U domu će biti i dva stana za porodična domaćinstva i jedan samački. Vrednost zgrade je procenjena na 11 miliona dinara. Građani su prikupili građevinski materijal, kamen, pesak i drva za pečenje cigle. Sadašnje dve prostorije su nedovoljne i nepodesne i nalaze se u privatnoj kući, a ista je situacija i za apoteku.
  prevoz bolesnika        Tako je 1959. godine izvršeno vakcinisanje školske i predškolske dece protiv velikih boginja, difterije i tetanusa. Vakcinaciju je vršio lekar zdravstvene stanice u Belanovici uz pomoć nastavnice domaćinstva iz škole koja je sve vreme bila uz učenike. Stomatološka ordinacija počela je sa radom 1960. godine.  
          Nadležnost Zdravstvene stanice protezala se na Belanovicu i okolna sela, a usluge su koristili i meštani nekih sela mladenovačkog i čačanskog sreza. Stanicom je upravljao Upravni odbor, kao kolektivno telo od pet članova, dok je upravnik neposredno rukovodio ustanovom, postavljan i razrešavan dužnosti od strane osnivača. . Međutim, ispostavilo se da nisu baš svi poštovali lekarski kodeks ponašanja pa je 1961. godine podneta optužnica protiv jednog lekara, zubara i medicinskog tehničara. Optužnicu je zastupao Radovan Đermanović a sudija Milan Stefanović  je pred većem Okružnog suda je na licu mesta ispitivao mnoge svedoke i optužene dr Mihaila Mihailovića, Zorana Stankovića i Borisa Ivančevića. Dr Mihailović je bio pripravnik ali je sa ovlašćenjem Upravnog odbora  postavljen sa ovlašćenjem upravnika pola meseca a druga polovina meseca da ide na stažiranje u Aranđelovac. Optužen je za malverzacije sa putnim nalozima, preprodaja lekova u zdravstvenoj stanici...
        Narodni odbor opštine Ljig doneo je, 17. juna 1961. godine, rešenje   o prestanku rada Zdravstvene stanice u Belanovici sa 30. junom 1961. godine.  Imovinu  stanice preuzeo je Narodni odbor opštine a istog dana doneto je rešenje o likvidaciji, a zatim i rešenje  o osnivanju Prve zdravstvene stanice u Belanovici. Ona i danas radi ali sa velikim problemima koje joj čini matična ustanova u Ljigu.
           Od 1981.godine u Belanovici rade dva lekara da bi 2003.  jedan bio premešten u Ljig.  U objektu postoji i apoteka i stomatološka služba sa lekarom koji od 2000. godine radi privatno i službeno u istoj ordinaciji.

osoblje zdravstvene stanice 1975.godine :Dr Ljiljana , Toplica Mihailović-zub.tehničar, Pavle Matić-med. tehničar, Marija Milenković med. sestra, Ljilja Jelenković -apotekar, Miroslav Matijević stomatolog, Mara Danilović službenik Iz Trstenika  1981. godine dolazi u Belanovicu dr Slobodanka Jović a kasnije 1982. njen suprug dr Miodrag koji pored radnog vremena dobrovoljno i sa uspehom, na zadovoljstvo građana, obavlja sve   intervencije i u široj okolini jer ne postoji hitna služba koji bi te usluge obavila,   da bi 2003. dr Miša bio premešten u Ljig a 2005.odlazi u penziju.  Slobodanka odlazi 2014  u penziju a građani ovog kraja će ostati bez svojih lekara. Kasnije Ljig šalje lekara u Belanovicu.
     Danas   Belanovica ima   dva stomatologa i jedan lekar opšte prakse koji pruža samo osnovne usluge a sve ostalo je pršlo u Ljig.
               U Dragolju je radila kao lekar dr. Zaga Dugalić koja posle penzionisanja u Vojno medicinskoj akademiji u Beogradu dolazi u Dragolj gde doprinosi razvoju zdravstvene službe. Izgrađuje zdravstvenu ambulantu 1983.godine gde do danas radi jedan lekar, doduše samo jedan dan u nedelji.
               Državna veterinarska služba danas ne postoji ali usluge pružaju  privatni veterinari .
Jedan od najpoznatijih veterinara bio je Neša Purić. Rođen je 1.03. 1924.godine u Klitarevču kod G.Milanovca gde je završio gimnaziju. Rat ga zatiče u školi i Nešu sa grupom svojih vršnjaka  mobiliše Ljotićeva vojska. Ubrzo uspeva da pobegne od potrage Ljotićevaca koji većinu njegovih drugova hvataju i streljaju.         Neša je bio ljubitelj politike Milana Grola i posle rata komunisti ga hapse i smeštaju u disciplinsku četu na robiji. Po završetku studija  zapošljava se u državnu veterinarsku stanicu Ljig čiji je direktor bio Antun Veber, te 1954. godine ,dolazi u Belanovicu i tu ostaje do smrti.
      Odmah po dolasku Neša organizuje veterinarsku službu i  uz pomoć meštana počinje zidanje zgrade za veterinarsku stanicu u koju se useljava 1958.godine. U organizatorskom poslu i izgradnji stanice dosta mu je pomagao Miloš Antonijević rukovodilac tadašnje klanice ’’Srbokop’’.  
     Tada se od stoke dosta  gajila svinja: moravka i resavka, ovce: cigaja i pramenka a goveda su bila rase buša. Počinje rad na evidenciji i kartoteci  stoke i živine  a posebno na terminiranju za osemenjavanje. U Kozelju i Šutcima je imao punktove za osemenjavanje. Sa bolničarima Milojem Popovićem,vBudom Stojanovićem i Ljubom Jovčićem Bivša veterinarska stanicauspeo je da telad II i III klase vremenom odgaji u prvoj klasi. 
             Orden zasluge za narod dobija 1977.godine a u Umagu iste godine dobija nagradu za najuspešnijeg veterinara za osemenjavanje rasa u Srbiji . Jedini je u okolini radio osemenavanje konja. Hirurgiju nije specijalizirao ali je uspešno obavljao većinu operacija. Tih, nenametljiv, vredan i stručan bio je omiljen u celoj okolini. Nikada nije odbijao da dođe i pomogne, bila zima i veliki mraz ili nevreme. Uz ljubaznu reč u svaku kuću  je  dobrodošao. Preminuo je 29.09.2008.godine i sahranjen na belanovačkom groblju. Sin Zoran je takođe završio veterinu i ostao je u zdravstvu.
    Veterinarska stanica u vremenu privatizacije prodata je na tenderu ali kupac nije uspeo da produži rad već je ponovo vraćena u nadležnost opštine Ljig. U međuvremenu resorno ministarstvo   je izvršilo rejonizaciju službe i rejon Belanovice je dodelio veterinaru Milanu Milenkoviću Miši  koji u svojoj ambulanti prvo počinje da markira stoku i izdaje razna potrebna dokumenta, pored veterinarskog posla. Kasnije, 2006. godine  Milenković   otvara privatnu veterinarsku stanicu „Marin Gaj“ koja ima pet veterinara i tri tehničara. Stanica obavlja i matični posao u kojoj broj grla iznosi 800. Brine se o zdravlju 1650 mužnih krava a na terenu koji on pokriva ima oko 4.000 goveda. Stanica pruža usluge u belanovačkoj okoline koja pripada Ljiškoj opštini i mestimaBrančiću, Dićima, Štavici i Donjim Banjanima. Delatnost im je i Promet stoke od inspekcijskog nadzora i pregled ostreljene divljači. U stanici se mogu dobiti i osnovne usluge u lečenju kućnih ljubimaca.
       Veterinarska stanica je opremljena savremenim prostorijama za pregled stoke.    Veterinarska inspekcija iz Ljiga kontroliše rad na terenu a inspektor je belanovcanin Milan Tucić.