Kafane i kafići

 Kafane  i kafići Belanovice

        Kafane su mesta u kojima se potvrđuje istorija nekog mesta. One su svedoci svih događanja u prošlosti ,sadašnjosti i budućnosti. Belanovačke kafane imaju dugu isoriju od postanka naselja do danas , one se rađaju i nestaju ali njihov uticaj ostaje u generacijama koje ih posećuju. Ona je postala središte društvenog, ekonomskog, političkog i kulturnog života, mesto zabave i dokolice, poroka i strasti, javnih debata, političkih i svakojakih drugih spletkarenja, kovanja zavereničkih planova i stvaranja umetničkih pravaca, doušničkih akcija, nebrojenih ljudskih uzleta i sunovrata.
            To je mesto koje leči tugu, a rasplamsava radost, što ne može ni jedna droga, mesto gde su i ružne devojke lepe, i gde vam niko neće zameriti ako isprobate svoje glasovne mogućnosti, za koje vam ni rođena majka ne bi rekla da su podnošljive. Tamo se beži od stvarnosti, đaci iz škole, muževi od žena i obrnuto.
            Da li ima čoveka koji makar jednom nije bio u kafani? Da nešto popije, pojede , da se druži, da se zabavlja, da završi neki posao, da mu prođe vreme , dok očekuje neko prevozno sredstvo, da se okrepi u pauzama u toku putovanja. Mnogi uživaju u kafanskom dimu i žargonu. Neki meditiraju uz omiljeno piće. Ispriča se po koji vic i čuju najnovije vesti iz čaršijskog života i lokalne politike. U malim sredinam odlična mesta da se odigra koja partija domina ili podele karte.
            Pored svih ekonomskih poremećaja u društvu. kafana ipak odoleva zubu vremena, pre svega zbog vernih joj mušterija ljubitelja čistog, prirodnog užitka, bez šminke i ulepšavanja, poštovaoca jednostavnosti i mazohističko lepih pesama. Kafana živi za goste namernike. U nju se ne ulazi slučajno, već isprovociran gorućom željom, ili barem alkoholičarskim porivom. A u njoj vas svi vole, do poslednje pare ili dozvoljenog minusa, ili recke,
       Kafana ( u novije vreme i kafići ) je tip ugostiteljskog objekta koji se razvio u Osmanlijskom carstvu pa prenesen na Balkan . Ime joj potiče od turske reči kahvehane.
           Nije zapisano koja je i kada u Belanovici prva otvorena . Zna se da su  postojale ,dočekivale , služile i ispraćale sve generacije i uvek opstajale za razliku od drugih delatnosti. Ovde   se potsećamo   samo nekih o kojima postoji reč da su postojale.  Nadam se da ćete i Vi dragi prijatelji, doprineti Vašim sećanjima i novim podacima obogatiti priču o našim kafanama i javiti na moju email adresu.

Stara Đuknića kafana

Među najstarijim kafedžijama u Belanovici pamte se Radovan Lomić , koji je držao kafanu "Lomića kafanu" u kući Vlaje Kolakovića, ’’Abisinčeva kafana’’ vlasnika Radojka- "Abisinca" nalazila se na ulazu iz Ljiga , sledi ’’Đuknića kafana’’ vlasnika Mladena Đuknića  a posle rata ta kafana je bila ’’Šutačka kafana’’ koja se nalazila u centru. Goste je zabavljao i uveseljavao pesmom i svirkom na violini Ciganin Branislav Gurbet.

 Julina kafanaSrećkova kafana

Slede ’’Jakovina kafana’’ koju je  držala   majka Dušana Đuknića Surgije, te je on tu kafanu kasnije  nasledio.  
            "Dušanova kafana"   je ujedno bila i autobuska stanica jer su pred njom stajali svi autobusi. Dušan je bio visok, krupan i veseo, lepo odeven u odelo od fine čoje sašivenog u abadžijskoj radnji Milana Azanjca. Imao je i svoju kasapnicu a bio je i jako snažan. Koliko je bio snažan pokazuje detalj kada je, jedini automobil marke Ford-Pakard koji je vozio Aca Jovančević Zguča, mogao   podići sa jedne strane te ga Aca ne bi mogao pokrenuti.
        "Dušanova kafana" je bila na spratu a leti je imala i nekoliko stolova na trotoaru.
         Na drvenom olajisanom podu na sred kafane nalazila se velika bronzana furuna a  sa plafona  visila je lampa na gas koji je kafedžija morao prvo da napumpa pa da zapali gas koji je dosta dobro osvetljavao kafanu.
         Kafana je posedovala i bilijar sa kuglama gde se morao ubaciti novčić da bi se oslobodile kugle. Uglavnom se pila rakija ’’brlja’’ niske gradacije ,do 12 gradi, kafa sa kockom šećera i običnom vodom. Deca i dame su uglavno pili sok od maline. Jedna rakijska čaša u 2 deci vode u koju se razmuti  malina sa vodom, bilo je jedino osvežavajuće piće. Kafana je imala dosta gostiju u vreme dolaska ili odlaska autobusa jer je služila i kao autobuska stanica. Jedine dve autobuske linije za Beograd sa polaskom u 5 jutarnjih sati  i za Valjevo u 7 sati.
      Na mestu stare „Dušanove kafane“ , izgradila   1978. godine , “Sloboda” iz Ljiga pomoću kredita  Beobanke , hotel „Kačer“. Belanovica je tada imala mnogo gostiju   u seoskom turizmu i mnoge sporske organizacije su dovodile svoje sportiste na pripreme.  Hotel   raspolaže sa preko 35 ležaja, kuhinju za 300 obroka i restoran sa 150 mesta. Mogu se koristiti obližnji sportski tereni za mali fudbal, odbojku, košarku i tenis           Hotel je nekako opstajao u radu do decembra 1988. godine kada je za goste zatvoren po odluci Radničkog saveta BIP“Slobode“ iz Ljiga u čijem sastavu se i nalazi hutel. Dnevni troškovi bili veći od realizacije i nije bilo interesa da dalje radi. Radnici hotela raspoređeno je u objekte „Slobode“ u Ljig. Dnevni troškovi bili su veći od realizacije te nije bilo razloga da hotel dalje radi i on je zatvoren. Radnici hotela raspoređeni su u objekte Slobode u Ljig
          Kasnije  je vlasnik hotela postala  " Beogradska industrija piva" a zatim hotel preuzima  “Beogradske elektrane” koje nisu uspele da produže ekonomsko poslovanje mada je hotel imao dobre mogućnosti da opstane. Konačno je  zatvoren    ali se i danas, mada jako devastiran, u takvom stanju može koristiti za razne svečanosti (svadbe, rođendani i ispraćaji u vojsku) .
      Takođe se pamte kafedžije Srećko Popović Turčin sa kafanom ’Kačer’’ u svojoj kući koja je imala   sobe za noćenja  a nasledio ga je njegov sin Mića Popović Ture, kasnije Jula Popović sa ’’Julinom kafanom’’ ispred koje smo  čekali autobus da vozač Dimče donese subotom i nedeljom novine  iz Aranđelovca,  jer u Belanovici, sve od 1957 . godine, kada su umrli Vasa Lomić  i Periša Rakić koji su do 2005.godine   prodavali novine i cigarete, nije bilo drugih  prodavnica novina. Dok se čekao autobus pila se najbolja kafa   i sve novosti iz Belanovice i okoline mogle su se  čuti ispred ’’Juline kafane’’. Leto je posebno interesantno kada dođu vikendaši i kada se povede razgovor o sportu i politici. Danas se novine mogu kupiti u prodavnicama mešovite robe. Kiosk za prodaju cigareta i štampe još ne postoji. Julina kafana je zatvorena.
       Dragiša Božić, hroničar iz Moravaca, dolazak autobusa sa novinama u ono vreme je lepo opisao „ Belanovica, i ako turističko mesto i zove se varošicom punih 90 godina, nema ovog leta kiosk ili prodavnicu štampe. Ne vredi meštanima niti turistima ni sistem pretplate u pošti, jer pošta dolazi samo tri puta nedeljno. Ipak, nešto dnevne štampe stigne svakog jutra. Donose je vozači autobusa kragujevačkog „Autosaobraćaja“ i diluju  po većoj ceni – dinar po primerku.
       Zato se na svakom ćošku u varošici, naročito u kafani kod Marka, mogu videti veće grupe penzionera kako čitaju jedne novine, kao u „srećna“ vremena čitalačkih kružoka

Hotel " Beogradske elektrane"

        Po njegovoj smrti na tom mestu izgrađen je hotel    "Kačer" , na mestu stare „Dušanove kafane“ , izgradila   1978. godine  “Sloboda” iz Ljiga pomoću kredita “Beobanke". Belanovica je tada imala mnogo gostiju   u seoskom turizmu i mnoge sporske organizacije su dovodile svoje sportiste na pripreme.  Hotel je raspolaže sa preko 35 ležaja, kuhinju za 300 obroka i restoran sa 150 mesta. Mogu se koristiti obližnji sportski tereni za mali fudbal, odbojku, košarku i tenis 

          Hotel je nekako opstajao u radu do decembra 1988. godine kada je za goste zatvoren po odluci Radničkog saveta BIP“Slobode“ iz Ljiga u čijem sastavu se i nalazi hutel. Dnevni troškovi bili veći od realizacije i nije bilo interesa da dalje radi. Radnici hotela raspoređeno je u objekte „Slobode“ u Ljig.
           Kasnije  je vlasnik hotela postala  " Beogradska industrija piva" a zatim hotel preuzima  “Beogradske elektrane” koje nisu uspele da produže dobro poslovanje mada je hotel imao dobre mogućnosti da opstane. Konačno je  zatvoren    ali se i danas, mada jako devastiran,  može koristiti za razne svečanosti (svadbe, rođendani i ispraćaji u vojsku) .  Beogradske industrije piva’’BIP’’,  koji je kasnije  prešao u vlasništvo "Beogradskih elektrana".On je od   2007. godine  u stečaju.

Kafana "Kačerska dolina"

         Ranije “Kolakovića kafana “  koju je držao Radenko Kolaković  prvo je bila ’’Vlajina kafana’’ vlasnika Vlaje Kolakovića, zatim menja naziv u „Kačerska dolina„ kada ga je država konfiskovalasada od vlasnika, i dat je na upravljanje   FK “Kačeru’‘.  Danas se taj   objekat iznajmljuje mnogim vlasnicima za razne namene. U ovoj kafani su ranije održavale razne priredbe i prikazivane bioskopske predstave uz pomoć putujućeg bioskopa koji je dovozio iz Ljiga hromi bioskopdžija Srba Vujičić. Kasnije je filmove prikazivao Dragutin Lomić Albus.  Kafana je dugo služila mesnoj zajednici za glasanje.  
         Zatim’’Perovića kafana’ ’vlasnika Živka Perovića u kući sa velikim zidanim arkadama na fasadi,   gde je živeo poznati šofer starih autobusa Mija  ,   ’’ Milovanovića “ vlasnika rodom iz Poljanica’’ , ’’Dražina kafana’’ vlasnika Draže Jovčića bila je u staroj pekari,  ‘’Katanićeva kafana’’ preko puta gorostasnog bravara Buntule u gornjem kraju Belanovice, ’’Rudnik kafana’’ vlasnika Dragoljuba Jovančevića u kući pored stare kovačnice.
          Priča se da je većina ovih kafana imala i štale,koje su služile za smeštaj stočne zaprege užičkih trgovaca koji su odmarali u Belanovici na putu za Beograd.Tu bi se odmarali i osvežili kako bi kroz Rušanj gde je bila "trošarina" prošli po danu jer su noću vršene pljačke rabadžija i trgovaca.
       Među poznatijim današnjim kafanama su: ’’Markova kafana’’ koja je 2009. godine zatvorena a u kojoj je Markova supruga Zlatija spremala odlične domaće specijalitete.

Ćosina "Kačara"

U ’’Kačari’’ vlasnika Zorana Jovčića  okupljaju se Belanovčani na jutarnju kafu uz koju obično ide i čašica domaće rakije. Inače ova kafana je podignuta na temeljima najstarije, Radosavljevića kuće, u Belanovici . U Marinkovića vodenici
nalazio se kafić ’ ’Kafić-10’’ u kome se   moglo  prijatno osvežiti  pored rečice Berisava a koji  je sada zatvoren. Ime broj10, nosio dres  FK Kačera  vlasnik Saša Marinković     .          Matijin kafić        Kod Matijinog kafića ’’Dva Brata’’( „kod Buve„) najviše se okupljaju mladi. Danas kafić vodi Matijin sin. Kafe „AS“ je u centru i sada deo kafane  "Orlovo gnezdo" u Kalanjevcima.
        U kafiću   “Kod Rajka’ ’ vlasnika Rajka Jevtića se takođe pije dobra i jeftina  jutarnja kafa. On, mada je male površine, uvek ima svoje stalne goste.
       „Breza’’ kafić Miška Markovića na ulazu  u Belanovicu je prvi kafić pored mlina gde se može sačekati završetak mlevenja pšenice i osvežiti se dobrom domaćom rakijom. Međutim mlin od 2009.godine ne radi  a Breza nekako odoleva.

 Rajkov kafić

Kafana "Mala kafanica"

Kafana „Kod Buce“ je i kafić ’’ Mala kafanica’’ vlasnika Buce i Ruže  Ignjatović . Ona  radi samo preko leta i ima odličan roštilj .  U njemu se okupljaju belanovčani koji dolaze pretežno vikendom. Tako da se često razgovori i druženja završavaju u zoru.

Kafić "Đorđe" Na raskrsnici puteva za Lazarevac i Ljig nalazi se kafić  "Đorđe" ( kod Ćamila ) koji mladi najviše posećuju. Često je gostovanje i žive muzike vikendom ili praznicima te se okuplja mladost okolnih sela. 

     Još jedan kafić " Perionica 979" je otvoren u zgradi preko puta hotela gde je bila pekara u kojoj je radio pekar Nikola. Vlasnik kafića je Miroslav Milovanović. Međutim i on je vrlo malo radio i 2017. godine  je zatvoren